Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    3933
    Пратите нас

    Турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, човека који је, како се изразио руски председник Владимир Путин, ударио Русију у леђа, као партнера прижељкује најближи савезник Москве, белоруски лидер Александар Лукашенко.

    „Дошао је тренутак да се појача сарадња“, рекао је председник Белорусије свом турском колеги Реџепу Тајипу Ердогану. Минск жели да искористи захлађење односа Русије и Турске. Да ли ће у томе успети?

    Минск жели да се повећа турско инвестирање у Белорусију, као и туристичка сарадња, укључујући интензивирање авио–саобраћаја између две земље. 

    Раније су турски инвеститори били заинтересовани за реализацију пројеката у грађевинарству, у хотелијерском и туристичком бизнису Белорусије. Трећи белоруски мобилни оператер „Бест“ је у власништву турске компаније. Лукашенко се нада да ће уз помоћ турских инвеститора оживети лаку индустрију своје земље. 

    Белоруски председник је, такође, захвалио Ердогану на позиву да учествује на самиту Организације за исламску сарадњу, нагласивши да је „за Белорусију важно да присуствује тако масовном форуму“. 

    Белорусија није исламска држава, али јој та платформа може помоћи да успостави нове контакте за развој трговинско–економске сарадње са низом земаља, сматра Лукашенко. 

    То није први покушај Минска да се зближи са Анкаром пошто су се покварили односи Турске и Русије. У децембру прошле године Академија наука Белорусије обавезала се да прошири научно–техничку сарадњу са Турском. Научне организације двеју земаља већ раде на пројектима у области биоорганске хемије, физике, као и на еколошким истраживањима. 

    Белорусија је покушавала да повећа трговинску размену са Турском и пре кризе односа Москве и Анкаре. Пре четири године турски бизнисмени су поставили себи задатак да повећају робну размену две земље са пола милијарде 2012. на милијарду долара за пет година, односно до 2017. године. Тај план, међутим, није успео.

    Иако је 2015. године робна размена Белорусије и Турске порасла за петину у поређењу са 2014. годином, она и даље износи око пола милијарде долара, не више од тога. Турска није ни међу првих десет највећих трговинских партнера Белорусије. 

    Белоруска економија је оријентисана, пре свега, на Русију и земље Царинске уније. У условима економске кризе Минск покушава да диверсификује свој извоз. Ипак, то није тако лако учинити. Једино чему Минск може да се нада јесте да покуша да заради на погоршању односа Русије и Турске захваљујући свом географском положају. 

    Белорусија може да се потруди да добије дивиденде од руских ограничења увоза турске робе и рада турских грађевинара, као и од тога што је Анкара изгубила руске туристе. 

    Белорусија на том плану већ има искуство. Управо је Минск главни добитник у рату Европске уније и Русије јер се претворио у „производни офшор“. Пошто је Русија увела ембарго на производе из ЕУ извоз из Белорусије порастао је више десетина пута, пре свега захваљујући кријумчарењу. 

    Белорусија је, наравно, пронашла и легалне канале. Реч је о преради европске робе на њеној територији, на пример, када се поврће и воће пакује на белоруској територији и без проблема иде у Русију са етикетом „произведено у Белорусији“. 

    Исту схему Минск може да искористи и за турску робу забрањену за увоз у Русију.

    „Роба која долази на територију Русије углавном је намењена за транспорт у друге земље и транзит је једна од главних ставки у приходу Републике. Због тога раст трговинске размене Турске и Белорусије, пре свега, директно зависи од потражње за турском робом у суседним земљама“, наводи Кирил Јаковенко из брокерске компаније „Алор брокер“. 

    Када је о туризму реч, чак и ако Турска понуди Белорусима велике попусте, реч је о највише стотину хиљада белоруских гостију насупрот неколико милиона туриста из Русије који су посећивали Турску пре него што је турска авијација оборила руски авион Су–24. 

    „За Ердогана Белорусија недвосмислено није тржиште које може да замени ’изгубљени рај‘ руског тржишта. Русију може да замени само Кина“, каже Наталија Миљчакова, заменица директора аналитичког одељења московске брокерске компаније „Алпари“. 

    Турска, према њеним речима, може да повећа испоруку своје робе у Белорусију док је руско тржиште за њу затворено, да повећа обим инвестиција у некретнине и изградњу, да повећа свој удео у иностраним инвестицијама у Белорусију до један одсто.

    „На томе ће се, међутим, ствар и завршити“, сматра Миљчакова. 

    Турској може да буде интересантна Белорусија не само као простор за испоруку забрањених производа у Русију, него и за реализацију давнашње идеје Ердогана да створи мост између Европе и Азије. 

    „Раније је као такав мост Ердоган видео саму Турску, али, пошто је сиријски сукоб потпуно нарушио равнотежу снага у региону, а Русија је са повратком Крима постала највећа црноморска држава, плановима Ердогана за сада није суђено да буду остварени. Због тога и покушава да изгради свој мост у Европи заобилазним путем, кроз сарадњу са европском државом Белорусијом“, сматра Миљчакова.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    ембарго на увоз, санкције Турској, инцидент са Су-24, Александар Лукашенко, Белорусија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога