Слушајте Sputnik
    Лидери опозицинох партија Санда Рашковић Ивић, Бојан Пајтић, Бошко Обрадовић и Саша Радуловић

    Српска опозиција: Од избора два путића

    © Tanjug / OKSANA TOKSIC
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    5113
    Пратите нас

    Аналитичари углавном не верују да ће предизборне коалиције наставити да сарађују и после формирања парламента, наглашавајући да постоји велика могућност да неки од њих, ако добију позив од напредњака, заврше у њиховом јату.

    Српски (пост)изборни „хаос“ коначно је завршени дефинитивном потврдом Републичке изборне комисије да ће убудуће у српском парламенту седети седам листа, од чега су три коалиционе. Да ли ће оне остати и у постизборном удружењу, тешко је проценити, јер се већ сада назире на основу изјава њихових лидера да је све могуће.

    Драган Марковић – Палма, лидер Јединствене Србије, иначе коалициони партнер Социјалистичке партије Србије коју предводи Ивица Дачић, међу првима је себе сместио у „опозицију“ јер, како је рекао, „да је СНС хтео да нас зове у владу, то би већ и урадио“. Додуше, ове речи су поприлично „затекле“ лидера СПС-а који је и даље убеђен „да Плама то никад не би рекао“. Борис Тадић и његова Социјалдемократска странака (СДС), који су на изборе изашли са Лигом социјалдемократа Војводине (ЛСВ)  Ненада Чанака и Либерално-демократском партијом (ЛДП) Чедомира Јовановића, рекао је да они неће ићи у коалиције са напредњацима, али да то не може да гарантује за своје (са)изборне партнере.

    У трећој али ништа мање битној, коалиција која је у поновљеном изборном циклусу успела да пређе цензус, Демократска странка Србије — Покрет Двери, коју предводе Санда Рашковић Ивић и Бошко Обрадовић, такође се нису изјашњавали о међусобној постизборној сарадњи.

    С друге стране, Српска напредна странка очигледно не жури да се огласи о могућим сарадницима у новој Влади. Са освојеним 131 мандатом на менију им је малтене комплетни новокомпоновани парламентарни сазив уз изузетак Демократске странке и Покрета „Доста је било“. С обзиром да ће Александар Вучић очекивано добити мандата за састав владе, где ће разговарати са свим релевантним политичким актерима горепоменутим, није искључено да ће се делови предизборних коалиција наћи у напредњачком табору. Идеја да је тако нешто могуће заснива се на врло свежем примеру. Наиме, познато је да је Вучић одмах у коалицију на покрајинском нивоу позвао Савез војвођанских Мађара (СВМ) Иштвана Пастора. Њима би на предлог Пастора врло лако могао да се прикључи и Чанак. Ова комбинаторика могла би да се преслика и на републички ниво. Имајући у виду да је Чеда на прошлим изборима (да је прешао цензус) јавно говорио да би, ако би га Вучић позвао, ушао у владу са њим — не би било изненађење да то уради сада. Наравно, ако добије позив.

    Бранко Радун, политички аналитичар, каже да ни савез Двери–ДСС није у потпуности јасан по питању постизборне математике, подсећајући на речи лидера ДСС-а да њихова коалиција функционише до избора, и то нико није оспорио. Како за Спутњик објашњава, све странке о којима говоримо су свој предизборни наступ и коалиције засновале на „цензус коалицијама“, односно, ујединиле су се  да би прешле цензус.

    „Те коалиције су у принципу и дефинисане као краткорочне, до завршетка избора. Шта ће даље бити зависи од њихових појединачних интереса. Постоји, додуше, један разлог против њиховог ’наглог‘ разлаза, а то су њихови бирачи — који би се осетили изневереним“, објашњава Радун.

    Наш саговорник сматра да баш због чињенице да су се ове коалиције оформиле „силом прилика“, не очекује да ће оне у будућности наступати заједно.

    „Врло брзо ће свако од њих да крене за неком својом причом, али ће то урадити што је могуће тише да се не примети, да је свако удруживање било само ради преласка цензуса“, каже Радун.

    РИК
    © Tanjug / SAVA RADOVANOVIC/

    Он, међутим, очекује ће „разбијање“ предизборних блокова довести до обједињавања у друге блокове, било са позицијом или опозицијом.

    Радун је готово сигуран да ни коалиција око Тадића неће остати заједно, али зато има занимљиву тезу кад је реч коалицији ЈС—СПС, узимајући у обзир Палмину изјаву да је у опозицији.

    „Додуше, то може бити и део договора унутар њихове коалиције јер није лоше да један коалициони партнер буде у опозицији док је други позицији, чиме би добили коалицију која би једном ногом била у власти, а другом у опозицији. То уопште није немогућа мисија у Србији“, уверава Радун.

    Он сматра да би већина њих тешко одбила позив СНС-а, али је, како је рекао, чињеница да ће већина опозиције да пактира са напредњацима, ако не на републичком, онда на покрајинском и локалном нивоу.

    „Они могу да остану у парламенту и да глуме опозицију, а да на локалу и у покрајини уђу у власт са напредњацима и то не би било ништа ново“, објашњава наш саговорник. 

    Поређења ради, да ће се коалиција СПС-ЈС-ПУПС распасти, било је јасно још после прошлих избора кад је ПУПС направио своју посланичку групу. Прве резултате (не)опстанка предизборних коалиција могли бисмо да видимо управо по посланичким групама које се буду основале.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Слично:

    Шешељ: Избори фалсификовани
    Шешељ: Савез са Русијом би нам гарантовао безбедност (аудио)
    Санда Рашковић Ивић: И еврофили се шапатом залажу за окретање леђа ЕУ (аудио)
    Концерт за цензус — сем економије, Саша „познаје“ и гитару
    Победа напредњака, љута битка за цензус
    Тагови:
    србија, коалиције, српска опозиција, парламент, влада, избори, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога