Београд+ 21°C
Ниш+ 18°C
Слушајте Sputnik
    Поглед на Хо Ши Мин, главни град ВијетнамаБрод у Јужно-кинеском мору

    Америка преко Вијетнама иде на Кину

    © Sputnik/ Sergei Subbotin © Sputnik/ Александр Виљф
    1 / 2
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    12346251

    Најновија одлука САД о укидању ембарга на извоз оружја Вијетнаму је само потврда да је тај регион од приоритетног значаја за Вашингтон. Стручњак за азијска питања и сарадник Института за новију историју Јован Чавошки сматра да Далеки исток и Јужнокинеско море потенцијално представљају једно од највећих геополитичких жаришта у свету.

    Одлазећи амерички председник Барак Обама разгоропадио се при крају мандата, па ће, по свему судећи, нови чувар ватре у Белој кући имати пуне руке посла на свим континентима.

    После већ започете милитаризације Источне Европе уз границе НАТО-а са Русијом, за шта је Пентагон израдио планове за размештај америчких војника и америчке технике, први од краја Хладног рата, Вашингтон се исто понаша и на Далеком истоку.

    Расте „температура на Јужном кинеском мору

    Дизање тензије у Јужнокинеском мору је у току. САД су протеклих месеци више пута увежбавале оно што називају „слободном пловидбом морима“.

    Ових дана су се поводом инцидентних ситуација оглашавали и кинески и амерички званичници. Кина је позвала САД да обуставе извиђачке летове у области Јужнокинеског мора, где су, према наводима из Вашингтона, кинески авиони „небезбедно“ пресрели амерички војни авион.

    Само недељу дана раније Кина је послала борбене авионе у ваздух када се амерички морнарички брод приближио спорним острвима у Јужнокинеском мору над којима САД не признају кинески суверенитет и противе се градњи вештачких острва у тим стратешким водама.

    Чавошки подсећа да је Обамина администрација још 2012. године кренула у преоријентисање ка Азији где доминира Кина, учинивши га својим геополитичким и геоекономским приоритетом. То је, како Чавошки објашњава за Спутњик, потврдила одлуком о укидању 30-годишњег ембарга на продају оружја Вијетнаму.

    „Јужнокинеско море постаје једна од тих врућих геополитичких тачака на међународној мапи где ће долазити до бројних тензија између Кине и њених суседа и САД које стоје иза неких земаља Југоисточне Азије. Тако је и јучерашња посета Обаме Вијетнаму, која је резултирала укидањем ембарга на продају америчког оружја Ханоју, била на неки начин изненађење за америчке аналитичаре и јавност“, каже Чавошки.

    Сви су, каже, очекивали да ће ембарго бити само делимично укинут, а потпуно укидање условљено поправљањем стања у области људских права.

    „Иако је тврдио да укидање ембарга није усмерено против Кине, Обама је у потоњим изјавама у Вијетнаму потврдио да САД стоје уз неке земље Југоисточне Азије у њиховом одмеравању снага у том региону“, наводи Чавошки.

    Било је индикативно да Пентагон већ неко време инсистира на укидању ембарга упркос политичким задршкама, а ни Кина то није подржавала, сматрајући да то може да наруши војни баланс.

    И Кинези изненадили

    Десило се, међутим, да је Кина јавно подржала америчко укидање забране продаје оружја Вијетнаму, што је било изненађујуће за америчке званичнике.

    „Оно што, вероватно, стоји иза такве кинеске изјаве је то да Кина жели да искористи причу о укидању ембарга да подстакне сопствене захтеве да САД и ЕУ укину исти такав ембарго на оружје који су увели Кини 1989. године“, каже Чавошки.

    Кина, сматра он, сада има карту у рукама којом може политички да притиска ЕУ и САД да се према њој односе као и према Вијетнаму.

    „Уколико то ЕУ и САД не учине још једном ће се потврдити да постоји политика двоструких стандарда у односу на поједине земље у свету, пре свега у односу на Кину и на Русију“, нагласио је Чавошки.

    Он напомиње да укидање ембарга Вијетнаму дугорочно може да има импликације по Русију која је највећи снабдевач Вијетнама оружјем, али и његов извозник у Кину.

    „Наравно, неће доћи до неког изненадног повећања извоза америчког оружја Вијетнаму. Русија ће и даље у сфери извоза бродова, подморница, ракета, авиона… доминирати вијетнамским тржиштем“, констатује Чавошки.

    Он међутим напомиње да Американци дугорочно гледано могу да постану конкуренција руском присуству у Вијетнаму, па и и да имају утицај на политику Ханоја према Кини. То, додао је, Русију може довести у непријатну ситуацију да мора да бира између своја два стратешка савезника у Азији.

    Ситуација је за сада под контролом и Вијетнам, сматра он, неће предузимати неке исхитрене кораке. Преовладаће хладне главе, иако ће, како напомиње, САД покушати да искористе ситуацију у сопствену корист.

    „Генерално говорећи Јужнокинеско море представља једну од вероватно најзапаљивијих геополитичких тачака данас у свету, заједно са Блиским Истоком“, оценио је Чавошки.

    Томе доприносе и две супротстављене концепције, кинска и америчка, када је у питању решавање територијалних спорова у Јужнокинеском мору. Док Кинези мисле да то треба радити билатералним споровима, што подржава Русија, неке попут Филипина и Вијетнама сматрају да то треба чинити кроз међународну арбитражу, мултилатералу и примењивање поморских конвенција УН, у чему уживају подршку САД, које, међутим, те конвенције никада нису потписале, напомиње Чавошки.

    Колики је стратешки значај Јужнокинеског мора јасно је већ из податка да је годишња трговина које оно „обрне“ вредна 5.300 милијарди долара, од чега на америчку трговину отпада 1.200 милијарди долара. Више од половине светске годишње поморске трговине и трећина целокупног поморског саобраћаја у свету пролази кроз кинеске воде.

    Зато укидање ембарга Вијетнаму може да послужи као симболички почетак америчке политике обуздавања „азијског дива“ подршком кинеским комшијама који би им постали опоненти, како су то својевремено и заговарали поједини амерички аналитичари.

    Тагови:
    Јужно кинеско море, Вијетнам, САД, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога