Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Лого Евроазијске економске уније

    И ЕУ би у Евроазијску унију

    © Wikipedia/ Јавно власништво
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    31390

    Најновија вест да је Евроазијска економска унија (ЕЕУ) одобрила преговоре са Србијом о успостављању зоне слободне трговине прво је изазвала запитаност о каквом савезу је реч, а потом шта би то могло да донесе Србији.

    Јавност, већ уморена причом о дугогодишњем испуњавању задатака у нади да ће нам Европска унија (ЕУ) отворити врата, тешко да је могла да примети да се живот одвија и негде другде. А томе су допринели и посленици јавне речи. Да последњих година није било Кине и њеног великог привредног раста, многи би помислили да је мртво море на Истоку.

    Идеју о формирању заједнице држава, веома сличне Европској унији, јавно је пласирао октобра 2011. године, тада премијер Русије, Владимир Путин, да би званично била успостављена 1. јануара прошле године. Од тада су се оснивачима — Русији, Белорусији и Казахстану — придружили и Јерменија и Киргистан, а кандидати за чланство су Таџикистан, Узбекистан и Туркменистан.

    Зони слободне трговине у оквиру ЕЕУ се прошле године прикључио Вијетнам, а договор о томе је постигнут и са Египтом. У овој години преговоре о прикључењу су започели Тајланд и сада Србија.

    Листа чекања

    О томе колико је тржиште земаља ЕЕУ интересантно довољно сведочи списак кандидата који чекају да постану део Зоне слободне трговине. Н`а њему су Кина, Тунис, Сирија, Индија, Иран, Пакистан, Турска и, веровали или не, Европска унија.

    Не мање занимљиво је што су заинтересованост за стварање Зоне слободне трговине са ЕЕУ показали и Сингапур, Индонезија, Камбоџа и Тајланд, који уз Вијетнам, који је то већ остварио, чине половину земаља Савеза држава Југоисточне Азије (АСЕАН).

    Зато је на самиту Русија-АСЕАН одржаном пре 10 дана у Сочију, оцењено да се отварају добре перспективе за либерализацију трговинских односа између ЕЕУ и АСЕАН-а. Не треба заборавити да тржиште ЕЕУ тренутно броји око 200 милиона људи, са тенденцијом даљег увећавања, а АСЕАН, ресурсима богато и растуће тржиште, има популацију већу од 600 милиона.

    Да ли је ЕЕУ алтернатива ЕУ?

    Да ли је због толиког потенцијала тржишта ЕЕУ, појачаног водећим земљама АСЕАН-а, реч о промени од планетарног значаја, како су то неки аналитичари оценили након што је 1. јануара прошле године озваничен њен почетак? И да ли је то, како су се запитали, алтернатива ЕУ, већ „оцвалој“ Унији суоченој са бројним проблемима и слабим привредним растом?

    Јасно је да не гледају сви благонаклоно на нову растућу унију која нуди Зону слободне трговине, али без оптерећујућих правила и уцена, својствених бриселској администрацији. Поготово због очигледне везе са све динамичнијим регионом Југоисточне Азије и Пацифика предвођеног Кином, другом светском привредом.

    Док је ЕЕУ још била у фази формирања, тадашња држана секретарка САД Хилари Клинтон је јавно показала незадовољство.

    „Не сме се допустити појављивање Евроазијског савеза на светској сцени, зато што он може да представља снажну конкуренцију другим земљама и савезима“, рекла је она, очигледно свесна његових великих могућности.

    Пре годину и по дана италијански лист „Ђорнале“ је констатовао да „нови савез у потпуности може да постане одлична нова реалност у међународној арени, заузимајући место политички и економски деградирајуће Европске уније, чије опадање управо гледамо“.

    Осовина света ће се све више померати на Исток, закључио је „Ђорнале“. Дакле, алтернативе има. Увек.

    Тагови:
    преговори, ЕЕУ, Евроазијска унија, ЕУ, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога