Београд+ 24°C
Ниш+ 25°C
Слушајте Sputnik
    Ердоган и Меркелова

    Немачка не верује турским претњама

    © REUTERS / Kayhan Ozer/Presidential Palace
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    1181

    Анкара је на резолуцију немачког Бундестага о турском геноциду над Јерменима реаговала претњама које Берлин, изгледа, нису много погодиле, јер је Немачка, по оцени тамошњих дипломатских извора, изабрала најбезболнији тренутак за њено доношење.

    За разлику од Турске, у Немачкој нису мишљења да ће резолуција озбиљније нарушити односе двеју земаља.

    У првим изјавама Анкаре после одлуке немачког парламента о усвајању резолуције која је масакр над Јерменима у Турској од пре 100 година квалификовала као геноцид, истиче се да ће та одлука у сваком случају имати тешке последице по односе двеју земаља, како је то поручио и председник Турске.

    Још није наведено у чему ће се оне огледати, али је осим повлачења турског амбасадора из Берлина на консултације у Анкару и најаве контрамера, извесно да ће се то, како сматрају у Турској, неповољно одразити и на решавање мигрантске кризе, каже за Спутњик дугогодишњи дописник из Турске и познавалац тамошњих прилика, Војислав Лалић.

    У овом тренутку није лако одговорити на питање како ће се то даље одразити на односе Немачке и Турске, поготово што се тек очекује реаговање председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, каже Лалић. Он је напоменуо да када је реч о спољној политици те земље Ердоган увек има главну реч. Он је тренутно у Кенији на афричкој турнеји, одакле је засад кратко поручио да ће се немачка резолуција озбиљно одразити на односе Берлина и Анкаре.

    Лалић каже да је повлачење турског амбасадора на консултације очекивано, као што је то Анкара у више наврата радила када су друге земље усвајале резолуцију о геноциду над Јерменима.

    Портпарол владајуће партије у Турској је изјавио да су Немци искривили чињенице, да геноцида над Јерменима у Турској никада није било, и да Берлин на тај начин заправо покушава да скрене пажњу са домаћих проблема и да је због тога резолуција и донета, пренео је Лалић.

    Турска се плаши УН

    Истичући да је Турска веома осетљива на јерменско питање, он је подсетио да се тај злочин десио 1915. године, када је, како наводе Јермени, убијено милион и по припадника њиховог народа. Турци то оповргавају тврдећи да су поред Јермена страдали и припадници других народа, па чак и Турци, и да то није био смишљен злочин, односно геноцид.

    Лалић је подсетио да је око 20 земаља до сада изгласало такву резолуцију, међу њим Француска, Русија, Италија, Шведска, Аргентина. Прошле године је то урадио и Европски парламент и уједно позвао своје чланице да признају тај злочин као геноцид. Додао је да је било и неколико покушаја да се резолуција усвоји и у америчком конгресу, али те идеје, бар до сада, нису прихваћене.

    Турска се, заправо, плаши да се то питање једнога дана не нађе на дневном реду Уједињених нација и геноцид озваничи, јер би то значило да би Турска морала да врати одузету имовину, да исплаћује огромну штету, објаснио је Лалић.

    Лалић указује и на прве коментаре у Турској да би одлука Берлина могла неповољно да се одрази на решавање мигрантске кризе, јер су Немачка и Турска биле главне земље које су допринеле да се усвоји договор за решавање тог питања. Као што је познато, Турска то условљава укидањем виза за своје грађане, што је Европска унија са своје стране условила испуњавањем свих критеријума за добијање шенгенске визе. Турска, међутим, одбија да промени закон о тероризму.

    „Једна турска делегација управо данас борави у Бриселу и разговара о решавању тих проблема“, рекао је Лалић, подсећајући да у Турској отворено кажу да неће испунити договор о реадмисији избеглица уколико се не укину визе за њихове грађане.

    Према најавама, једна делегација ЕУ ће идуће недеље посетити Анкару и наставити преговоре који у најновијој ситуацији неће бити нимало лаки и који би, на крају, вероватно морали да се одрже и на нивоу шефова држава или влада, каже Лалић.

    Немачка очекивала јаче реаговање

    У Берлину су реаговања Турске на резолуцију о геноциду очекивана, али не и јака, каже дописник „Политике“ из Немачке Ненад Радичевић.

    У дипломатским круговима се чак калкулисало са тим да ће доћи до повлачења амбасадора Турске, па вероватно и протеривања немачког амбасадора из Анкаре, али да ће тензија, као и у случају са Француском, када је прошле године донела резолуцију, остати на томе. Тим пре, додао је Радичевић, што немачка резолуција, за разлику од француске, не говори ништа о забрани порицања геноцида над Јерменима.

    „Те прве реакције Турске чак нису биле толико јаке као што би се могло очекивати, мада се Немци, уистину, труде да са Турском задрже колико-толико добре односе“. Не само због споразума о избеглицама, објаснио је он, него и због многобројних турских имиграната у Немачкој.

    На питање у којој мери ће због резолуције трпети договор о решавању питања миграната, чији су главни креатори биле управо Турска и Немачка, Радичевић каже да се, незванично, у дипломатским круговима може сазнати да Немачка има својеврсну калкулацију да и у случају да Ердоган оствари најцрње претње. „И ако каже: ’Послаћу вам све избеглице‘, Немачка не би била на директном удару, јер је балканска рута затворена за избеглице. На удару би била једино Грчка“, рекао је он.

    Приликом недавног сусрета немачке канцеларке Ангеле Меркел и Ердогана, на маргинама хуманитарног самита у Истанбулу, она је турском председнику изнела ту врсту калкулације, уз опаску да се са Немцима не може тако трговати нити их тако уцењивати, пренели су незванични дипломатски извори, каже Радичевић.

    „То је један од разлога због којих је Меркелова подржала резолуцију, знајући да она неће суштински пореметити односе двеју земаља. Али су она, вицеканцелар и шеф дипломатије избегли да гласају о резолуцији, нису се појавили у Бундестагу, за разлику од готово свих посланика. Тиме су направили дипломатски маневар како би они били ти који би сада нарушене дипломатске односе поправљали“, оценио је дописник „Политике“.

    Он сматра да због свега не постоји већи маневарски простор Турске за озбиљније контрамере. Радичевић је подсетио да је резолуција прошле године такође била на дневном реду Бундестага, али је тада маневарски простор Турске био већи и владајућа већина ју је скинула са седнице и она је завршила у корпи, док опозициони „зелени“ поново нису покренули иницијативу, убедивши владајућу коалицију да подржи резолуцију.

    Тагови:
    Јермени, геноцид, Ангела Меркел, Реџеп Тајип Ердоган, Немачка, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога