Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    31070
    Пратите нас

    Посету руског председника Владимира Путина Кини, овог месеца, многи експерти виде као „заокрет Русије према Истоку“, а јачање партнерства двеју земаља као „трн у оку“ Западу.

    Русија и Кина имају сличне ставове о многим питањима међународне политике и тиме, сматрају стручњаци, представљају главну претњу америчкој тежњи да господари светом.

    С друге стране, овај преокрет Русије не би требало сматрати потпуним заокретом од Европе ка Азији. Русија је више пута поновила да је она спремна да „сарађује са партнерима и са Истока и са Запада“.

    У Москви су уверени да ће „посета председника Русије Кини дати снажни импулс стратешком партнерству двеју земаља“ и да ће „допринети даљој реализацији неисцрпног потенцијала“.

    Пекинг такође сматра да су Кина и Русија једна другој приоритети у дипломатији, а да се партнерство међу земљама развија на високом нивоу.

    Током Путинове посете Кини биће потписно на десетине докумената, а неки од њих су посвећени енергетској и војно-техничкој сарадњи.

    Кина је један од кључних трговинско-економских партнера Русије. Москва очекује да ће робна размена двеју земаља достићи суму од 200 милијарди долара до 2020.године. И тај циљ је, према речима руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, у потпуности достижан и остварив.

    Робна размена двеју земаља у 2015. години пала је са 88,3 милијарде долара (у 2014.) на 63,6 милијарди.

    Петнаестомесечни пад робне размене заустављен је тек у априлу, када је забележен пораст за 0,7 одсто.

    Вицепремијер Русије Аркадиј Дворкович овај негативан тренд објаснио је „неповољним глобалним политичким и економским догађајима, који су се негативно одразили на руско-кинеске трговинске и економске везе“. Међутим, Дворкович прогнозира да ће се економска сарадња Русије и Кине развијати, упркос тешкој економској ситуацији.

    Једно од кључних питања у руско-кинеским односима остаје енергетска сфера. За време Путинове посете Кини, у мају 2014. године, стране су потписале споразум о градњи гасовода „Снага Сибира“, што је један од највећих пројеката у билатералним односима.

    У овом тренутку руски гигант „Гаспром“ води изградњу гасовода „Снага Сибира“ за транспорт гаса у Кину источном маршрутом, а у току су и преговори о изградњи западног крака — „Снага Сибира 2“, преко Алтаја.

    „Гаспром“ и кинески ЦНПЦ потписали су тада споразум на 30 година, вредан 70 милијарди долара, који предвиђа испоруку 38 милијарди кубика руског гаса по источној маршути.

    Западна маршута предвиђа испоруку Кини гаса са налазишта у Западном Сибиру у обиму 30 милијарди кубних метара годишње, са могућим повећањем на 100 милијарди кубика годишње.

    Русија и Кина такође раде и на убрзавању процеса стварања Евроазијске економске уније (ЕЕУ) и реализације пројекта „Нови пут свиле“.

    Пројекат „Пут свиле“ посвећен је изградњи транспортне, енергетске и трговинске мреже између земаља Европе и Азије, а иницијатор пројекта био је кинески председник Си Ђинпинг у септембру 2013. године.

    Посебна пажња ставља се и на развој малог и средњег бизниса, а очекује се да ће најмање 150.000 кинеских компанија у наредних неколико година изаћи на руско тржиште.

    Такође, велико тржиште за руску робу створено је и у Кини. Пад рубље учинио је руску робу и услуге доступнијим и привлачнијим за стране партнере.

    „Према проценама ММФ-а, прошле године Кина је постала прва привреда у свету. Њен паритет куповне моћи премашује 18 трилиона долара… Кина је економска суперсила, а то значи да има велике капацитете када је реч о улагањима, али и у тражњи, зато би Кини могла бити интересантна роба са руског тржишта. У том смислу, Далеки исток је најважнији регион у ком се бавимо оним што је председник Путин дефинисао као ’хватање кинеског ветра у једра нашег развоја‘. Зато смо отворили такозване територије убрзаног развоја, слободну луку Владивосток. Ове мере су засад привукле улагања у износу око 14 милијарди долара, а велику улогу у томе имају управо кинеска улагања“, рекао је руски министар за Далеки исток Александар Галушка.

    Две земље такође припремају велике споразуме у области нуклеарне енергије, аеро-космонаутике, развоја брзих пруга и инфраструктуре. Осим тога, оне сарађују у оквиру финансијских институција — Азијске банке инфраструктурних инвестиција и Нове развојне банке БРИКС-а и Пул девизних резерви БРИКС-а.

    Такође, јачају се контакти и у сфери безбедности. Кина је постала један од највећих увозника руског оружја, а разматрају се и пројекти заједничког развоја оружја. Осим тога, редовно се одржавају и заједничке војне вежбе.

    У дугој историји односа између Русије и Кине било је успона и падова, али у последњих 20 и више година билатерални односи двеју земаља се стално развијају и јачају у свим правцима — од економских и војних до политичких.

    Ове две земље су још 2008. године мирно решиле четрдесетогодишњи територијални спор око руско-кинеске границе која износи 4.300 километара.

    Односи Москве и Пекинга су можда најбољи пример како се могу превазићи разлике — од неповерења и ривалства ка партнерству и сарадњи — и како је изводљива успешна сарадња на свим нивоима.

    Разлике и даље постоје, и суседи немају увек иста гледишта на питања спољне политике. Понекад се слажу, понекад не. Али и једни и други умеју да препознају и превазиђу те разлике.

    И Кина и Русија настоје да развијају билатералне односе, и јасно им је да морају да удруже снаге у интересу националне безбедности и развоја зарад економског бољитка. Њихова сарадња помаже да се одржи баланс у светском поретку и помаже у решавању низа међународних проблема.

    Кинески министар спољних послова Ванг Ји је рекао да руско-кинески односи нуде нови приступ спољнополитичким односима, и да би то могао би да постане модел и за друге земље.

    САД и њихови савезници зближавање Русије и Кине често виде као савез усмерен на подривање америчког светског поретка или барем као опасност за њега. Али, са тачке гледишта Пекинга и Москве, те односе не би требало гледати као игру у којој се два учесника уједињују против трећег.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    посета, Си Ђинпинг, Владимир Путин, Кина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога