Слушајте Sputnik
    Кип слободе - илустрација

    Крај америчкој изузетности

    © Фото: Youtube/Movieclips
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    21100

    Председник САД не крије своје циљеве називајући своју земљу „изузетном“, говорећи да Америка има право на једнострану примену силе.

    Међународни мејнстрим у медијима је информационо спровођење америчке политике доминирања у свету. Али, ситуација се мења — руски медији добијају на популарности у свету као алтернатива америчкој пропаганди, сложили су се експерти из 30 земаља, који су учествовали на дводневном међународном форуму „Нова епоха у новинарству: Растанак са мејнстримом“, у МИА „Русија севодња“ у Москви.

    Учесници форума „Нова епоха у новинарству: Растанак са мејнстримом, у МИА „Русија севодња“ у Москви.
    © Sputnik / Александр Вильф
    Учесници форума „Нова епоха у новинарству: Растанак са мејнстримом", у МИА „Русија севодња“ у Москви.

    „Председник САД не крије своје циљеве називајући своју земљу ’изузетном‘, говорећи да Америка има право на једнострану примену силе, да ’правила стварамо ми‘. САД уводе Трансатлантско партнерство, ограничавајући режим СТО, фактички рушећи га. Америка уништава једну земљу за другом — Либију, Ирак, покушали су и Сирију, али нису успели. Оно што се дешава у Јемену, не може се описати. Авганистан, где су ушли Американци, назадује. Фактички, цео Блиски исток је претворен у лонац који кључа, где убијају људе…“, рекао је директор МИА „Русија севодња“ Дмитриј Кисељов, наводећи да је сва та (америчка) политика праћена информационом кампањом.

    У свету је сада, према речима Кисељова, настала потражња за постмејнстрим новинарством, алтернативним информацијама, због умора од лидерства једне земље и због тежње за вишеполарним светом, са правом сваког народа на сопствени ниво развоја и сопствене традиције.

    Кисељов је говорећи о перспективама новинарства рекао да је апсолутно прошло време „дестилованог“, неутралног новинарства.

    Учесници форума су углавном подржали став директора МИА „Русија севодња“.

    „Иако су стандарди савременог новинарства настали на Западу, управо западни мејнстримовски медији крше сопствене принципе према потребама политичке конјунктуре“, сматра директор медија групе „Ал Мајадин ТВ“ Хасан Бен Џиду.

    Према његовом мишљењу, руски и арапски медији „требало би да створе заједнички блок, у извесном смислу налик на БРИКС или ШОС, да би се супротставили покушајима притиска и стварања монопола у медијима“.

    „За овај форум изабрана је веома важна тема. Покушавамо, макар и са својим скромним могућностима, да направимо средство јавног информисања у правом смислу те речи и желимо да сломимо монопол појединаца на истину“, казао је Џиду.

    Предлог Џидуа је и прихваћен — за време одржавања форума новинска агенција Спутњик, која је у саставу МИА „Русија севодња“, потписала је споразум о сарадњи са водећим медијима Блиског истока: либанском медијском телевизијском мрежом Мајадин и сиријском информативном агенцијом САНА.

    Директор сиријске новинске агенције САНА Ахмед Дава је говорећи на форуму рекао да је медијска слика дешавања у Сирији веома често намерно искривљена.

    „Неки канали као што су Ал Џазира или Арабија одмах су почели да измишљају проблеме у мојој земљи, а већина тих извештаја нису тачни… Одједном (када је почео рат у Сирији), многи новинари из других земаља су дошли у Сирију и почели су да шире информације о догађајима који се никада нису десили“, рекао је он.

    Дава је додао да је агенција САНА била суочена са проблемима, унапред планираном кампањом, односно информативним ратом против сиријског народа.

    Учесници форума су разговарали и о основни савремених медија. У центру пажње била су таква питања као што је утицај информационих технологија на развој медија, раст конкуренције, нове форме цензуре и захтев публике на мултиполарно новинарство.

    Заменик руског министра за везе и масовне комуникације Алексеј Волин упозорио је да се новинари данас суочавају са читавим низом фактора и препрека, међу којима су висока конкуренција, манипулисање разних страна, као и нова форма цензуре.

    „То су и манипулације центара који покушавају да шире дезинформације, то су манипулације од стране државних структура, бизниса, а често и од стране одређеног дела јавног мњења. Новинар је због свог става изложен хајкама, стигматизацији, а често је суочен и са новим облицима цензуре“, упозорио је Волин.

    Као пример навео је тзв. санкционе спискове на које стављају новинаре због тога што се баве новинарством, забране уласка у поједине земље, као и директне забране рада за поједина новинарска удружења, организације и средства јавног информисања.

    Константин Долгов, омбудсман за људска права при Министарству спољних послова Русије, оценио је да они који уводе санкције новинарима и медијским кућама „показују своју слабост и страх“.

    Заменик генералног директора Унеска за питања комуникација и информација Франк Ла Рју сматра да је главни проблем у новинарству раст насиља према новинарима у целом свету.

    „Неопходно је да заштитимо новинаре“, указао је он.

    Експерти су се сложили да цензура у медијима постоји, али да је најстрашнија форма цензуре — убијање новинара, а потом и њихово хапшење и затварање.

    „Сада у затворима у Турској има више новинара него у свакој другој земљи у свету, укључујући и Кину. Цензура постоји“, скренуо је пажњу дански новинар и писац Флеминг Роуз.

    Он је убеђен да многе власти иду предалеко у својој жељи да контролишу слободу говора.

    Један од британских новинара жалио се на „лошу климу“ у својој земљи. То се, према његовим речима, посебно односи на оне новинаре који имају смелости и храбрости да се не слажу са спољном политиком своје земље, нарочито у односу према Русији.

    „Такви новинари су просто постали мета напада са свих страна. То не значи да ми штитимо Русију, већ само желимо да будемо објективни. Због те жеље, ми себе излажемо опасности и проблемима“, рекао је он, указујући на то да на Западу нема независног новинарства и слободе говора.

    Он је рекао да у Великој Британији новинаре не бацају иза решетака, не убијају, већ користе много софистицираније методе — одузимају им оно најважније — професију.

    Председник и генерални директор Атинско-македонске агенције вести (АНА-МРА) Михаил Псилос је констатовао да је данас у свету најважнији тренд — „ширење русофобије“.

    За време дискусије учесници форума су више пута истакли да су информационе технологије, а нарочито интернет, један од главних фактора који одређује развој савремених медија. Према мишљењу медијских експерата, развој технологија не ствара само нове могућности за савремене медије, већ ставља пред њих и низ изазова.

    Савремене технологије су истовремено означиле и крај монопола медија на информацију — људи сада знају да медији више нису једини извори информација. Захваљујући технологијама данас свако може да „произведе и шири информације“, било кроз текст, фотографије и видео.

    Учесници форума „Нова епоха у новинарству: Растанак са мејнстримом“, у МИА „Русија севодња“ у Москви.
    © Sputnik / Валерий Мельников
    Учесници форума „Нова епоха у новинарству: Растанак са мејнстримом“, у МИА „Русија севодња“ у Москви.

    Осим тога, закључили су експерти, јавност више није спремна да буде пасивни конзумент информација — она жели да учествује, да буде укључена у процес изградње информације, да о њој дискутује.

    Заменик генералног директора „Мејл.Ру групе“ Дмитриј Сергејев говорио је у бројкама — он је рекао да просечни корисник проверава смартфон 300 пута дневно, а да се брзина ширења информација мења.

    Руски председник Владимир Путин, који је такође говорио на форуму, рекао је да је суштина новинарства „трагање за истином“, а да у информисању „савесност, истина и објективност остају приоритети“.

    Путин је истакао да представници власти свих земаља треба да обезбеде слободу ширења информација.

    Према његовим речима, информације треба да буду објективне са сваке тачке гледишта и да не буду подвргнуте репресивним деловањима ради њиховог кориговања.

    Буквално уочи форума фонд „Јавно мњење“ објавио је резултате свог истраживања, које је требало да дâ одговор на питање да ли руски грађани захтевају објективну и поуздану информацију у медијима.

    Социолози су открили да већина, скоро 69 одсто Руса, радије преферира „досадну, али објективну информацију“, него обрнуто. Такође, скоро 48 одсто њих сматра да би информација у медијима требала да садржи само чињенице, а око 35 одсто Руса заинтересована је још и за лични став новинара.

    Тагови:
    форум, Москва
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога