Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Патријарх српски Иринеј

    СПЦ може бити медијатор у решавању спорова у православном свету

    © Tanjug / JAROSLAV PAP
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    12426
    Пратите нас

    Одлука СПЦ да иде на сабор православних цркава на Криту је најрационалнија и једино је могуће решење, а наша црква може бити медијатор у решавању несугласица унутар православног света, сматрају верски експерти.

    СПЦ се припрема за учешће на Сабору на Криту од 16. до 26. јуна на Криту, поручио је патријарх српски Иринеј уз напомену да Црква захтева да се на том скупу разматрају проблеми и питања не само СПЦ, већ и оних које су отказале своје учешће, или ће у противном наша црква морати да напусти саборовање.

    СПЦ је овакву одлуку донела након што је пре само пар дана саопштила да „осећа потешкоће“ да учествује на сабору и позвала на одлагање скупа, као и након најаве четири цркве, међу којима и Руске православне цркве, да неће послати делегације на Крит.

    Научни сарадник Института за новију историју Александар Раковић каже за Спутњик да је СПЦ донела једино могуће решење да оде на Крит и учествује на сабору који, како примећује, више није свеправославан.

    „Али, ту постоји једно велико али. СПЦ је покренула иницијативу да ово дешавање на Криту буде само прва сесија свеправославног сабора, и она се нада да ће успети да издејствује да ове две недеље буду прва сесија, а да се сабор настави и да траје и следеће године ако треба. То је компромисно и једино могуће решење за положај СПЦ која се увек налази негде између Грка, с којима дели медитеранско православље, и Руса, с којима дели словенско православље“, објашњава Раковић.

    СПЦ, сматра он, балансира између две струје у православној цркви, а поставила је и одређене услове. Кључни је да се не доноси никакав документ који би асоцирао да је ово дешавање на Криту свеправославни сабор и да нема свој наставак касније.

    Верски експерт др Растко Јовић слаже се да је СПЦ донела најрационалнију одлуку.

    „Бићемо у том дијалогу, водићемо разговоре, али с друге стране смо потпуно свесни проблема и свега онога што мучи све православне цркве — и ове које су исказале својом вољом да ће доћи, а и оне које ће доћи, а имају своје проблеме и недоумице. Ово најрационалнија одлука, ићи тамо, видети како све то изгледа, а уколико не буде добро, увек се можете повући, али бити тамо, бити свестан проблема с којима се суочавамо, онога што нас мучи“, наводи Јовић.

    Раковић каже да овај скуп не може бити свеправославни, будући да на њему не учествују четири цркве, напомињући да је и цариградски патријарх у последњем саопштењу скуп назвао само сабором. Он подсећа да, имајући у виду одсуство неких цркава, сабор не може доносити ни било какве обавезујуће одлуке. На питање да ли очекује да ће у последњи час ипак доћи до неког компромиса каже:

    „Не очекујем да ће четири цркве које су отказале долазак учествовати на овом сада дешавању на Криту, али не искључујем могућност да СПЦ прогура иницијативу да ово буде само прва сесија и да се као таква може тумачити као део свеправославног сабора уколико се накнадно прикључе и православне цркве које су отказале. То је врло важна медијаторска улога коју СПЦ има намеру да игра“.

    Међутим, према мишљењу Растка Јовића, формат скупа је новина у историји цркве.

    „Скуп је замишљен и отпочет са намером да буде свеправославни сабор, а шта ће на крају да буде, то ћемо да видимо, зато што су кроз историју Цркве многи сабори који су почињали као помесни на крају завршавали као васељенски. Дакле, уколико одлуке буду такве да су значајне за све цркве и да заиста буду перципиране од свих цркава као општеправославне, тај сабор ће за 15 или чак много краће, за пет година, бити свеправославни сабор, јер ће се његове одлуке тицати свих цркава, без обзира на то да ли су учестовале на њему или нису. Са те стране, он има могућност да буде свеправославни сабор, без обзира на све“, сматра Јовић.

    На питање шта је, по његовој процени, кључни камен спотицања, Александар Раковић објашњава да је то нека врста ривалства између Московске и Васељенске патријаршије, које се прелива и на све остале православне цркве.

    „Било би добро када би две православне цркве нашле некако минимум заједничких интереса и компромис да се ово реши у интересу читаве православне васељене“, наглашава Раковић.

    Руска православна црква саопштила је да не намерава да преиспитује своју одлуку да не учествује на сабору на Криту и инсистира да се он одложи. А како је после ванредног заседања Синода РПЦ објаснио митрополит волоколамски Иларион, шеф одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, РПЦ је донела одлуку да је одржавање сабора у постављеном року немогуће тек пошто је низ помесних цркава отказао учешће.

    РПЦ је иначе највећа православна црква, њој припада више од 100 милиона људи. Друга по бројности је Румунска, са 19 милиона верника, Грчка са девет милиона, а српска је четврта са осам милиона верника. Цариградској патријаршији припада око 3,5 милиона верника.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    свеправославни сабор, СПЦ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога