Београд-3°C
Ниш-3°C
Слушајте Sputnik
    Графит на Косову

    Може ли „брегзит“ вратити расправу о Косову у УН?

    © Flickr/ Jonathan Davis
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    1420

    Утицај Кине и Русије ће после изласка Британаца из ЕУ расти и ми треба да то искористимо у наредним годинама да кроз разне иницијативе Косово полако вратимо у УН.

    Британски одлазак из Европске уније није само уздрмао Европу већ и отворио нова питања која се тичу Србије, Косова и Метохије, бриселских преговора и мисије Еулекса. Противници Бриселског споразума и одлуке из 2009. да се косовско питање пребаци из окриља Уједињених нација на Европску унију, уверени су да је „лопта сада у дворишту Србије“ и да је ово прави тренутак да се питање Косова поново врати у УН.

    Да ли је после „брегзита“ заиста поново отворена могућност да се питање Косова и Метохије врати под надлежност УН?

    Саговорници Спутњика свесни су чињенице да је Београд чврсто изабрао пут ка ЕУ, и у том контексту не верују да би Београд тако лако могао да тај курс промени. Али…

    Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе подсећа да се правно-формално позиција Еулекса не мења изласком Велике Британије из Европске уније.

    „ЕУ остаје, она и даље постоји, мандат Еулексу потврђују привремене институције у Приштини, што су пре неколико недеља и учиниле, тако да у том погледу тешко да може било шта да се промени када је у питању Еулекс“, наводи Пророковић.

    Према његовом речима, за ову тезу више се простора може тражити у некој политичкој димензији у будућим политичким расправама, мада он подсећа да је правно-формално гледано Еулекс настао и захваљујући низу политичких одлука које је донела Квинта, у коју улазе и Велика Британија и Немачка и Италија и Француска као европске земље.

    „Без обзира на то што Велика Британија у наредне две године излази из ЕУ, Квинта опстаје, и ми немамо никакву назнаку да се било која од тих политичких одлука може променити. Просто, однос ових држава, западних сила, према питању Косова и Метохије ће остати исти, са Великом Британијом или без ње“ уверен је он. 

    И поред овога, Пророковић сматра да није све црно-бело. Маневарски простор за Србију, каже он, ипак постоји.

    „Питање Британског одласка или останка је политичко, и оно може донети неки маневарски простор Србији у будућности. Тај простор за Србију се отвара због слабљења ЕУ одласком Велике Британије. Он мора некако да се попуни, а ја ту видим Русију и Кину као две нове силе, и два нова актера у решавању балканског питања. На такав начин, ми можемо да јачамо своју позицију — повратком Русије у игру, не само када се ради о развоју српских железница или енергетском сектору него и када се ради о косовском питању; постепеним увођењем Кине у игру, јер Кина је сад економским интересима повезана са нама. После треба видети докле те две земље као сталне чланице Савета безбедности УН могу да нас прате, и онда предлагати иницијативе у СБ. И тако враћати косовско питање у УН, и постепено га извлачити из такозваног европског пута Србије“, предлаже Пророковић.

    У супротном, наглашава он, знамо шта нас, ако се овако настави, на крају тог европског пута чека и шта пише у Поглављу 35, о коме наводно треба тек да преговарамо.  

    Професор Правног факултета на Универзитету у Косовској Митровици Душан Челић каже да је „брегзит“ могуће средство за трежњење Београда од идеје да Европа нема алтернативу, те у том контексту види линк са Косовом, док дешавање у Великој Британији сматра приликом да државни врх Србије размисли куда ће да усмери државни брод, али и да прихвати да су бриселски споразуми — обесмишљени.

    „Сада је јасно да та шаргарепа која је Београду била понуђена нема никаквог смисла. То јест, да је неће бити. ЕУ неће више никада бити оно што је била пре ’брегзита‘, а питање је и шта ће остати од ње сада кад се Пандорина кутија отворила и када се најављују слични референдуми“, објашњава наш саговорник.

    Професор Челић истиче да је Брисел све мање заинтересован за Србију јер има сопствене проблеме, тако да верује да Србији, и да прекине бриселски дијалог, не може да се деси ништа битно горе него што је сада. Он напомиње да је пред нама једно, како је рекао, „велико мешање карата“ које се не односи само на Балкан, али и да се неће све завршити на „брегзиту“. У том смисли, Челић предлаже следеће:

    „Све указује на то да је овако пасивна позиција Србије најгоре могуће решење. Србија би требало да престане да једнострано спроводи на своју штету оно што је потписала у Бриселу, и да ’стави меморандум‘ да са тим престаје. Озбиљно да размотри своју спољнополитичку оријентацију према Бриселу, посебно узимајући у обзир посете на највишем нивоу Кине и војно-техничке сарадње са Русијом, јер ово куда иде неће донети ништа добро ни Косову и Метохији ни Србији“, уверен је наш саговорник.

    Професор Челић верује да је ово нека врста прекретнице и за пут којим Србија треба да иде, и истиче да тај преокрет треба да делује отрежњујуће на државу, да брод преусмери у сигурније воде, а ЕУ, уверен је он, више није мирно море.

    Слично:

    Блер се нуди за преговарача за „брегзит“?
    „Брегзит“ (не) ставља тачку на независност Косова
    „Брегзит“ би могао да изазове политички цунами у Европи
    #SputnjikIntervju: „Брегзит“ — тектонски поремећај који ће дуго трести Европу (аудио)
    Домино ефекат који је покренуо „брегзит“ могао би да десеткује ЕУ
    „Брегзит“ пољуљао антируске санкције
    Тагови:
    Еулекс, Косово и Метохија, УН, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога