Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Ангела Меркел и Александар Вучић

    Меркелова имала слуха за српску љутњу

    © AFP 2019 / ANDREJ ISAKOVIC
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3744
    Пратите нас

    После отварања поглавља 23 и 24 очекујем да ће преговарачки процес са ЕУ тећи неупоредиво брже него до сада, оценила је председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић. Ангела Меркел је пак још једном показала ко се пита у ЕУ.

    Досадашње искуство ЕУ казује да поглавља 23 и 24, која се тичу правосуђа, правде, људских слобода и безбедности, представљају најкомплекснија преговарачка поглавља у усклађивању са прописима које земља-кандидат мора да усвоји на путу ка ЕУ, изјавила је за Спутњик председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић. Управо зато је, објашњава она, донето ново правило које подразумева да ова поглавља буду прва отворена у преговарачком процесу и да остану отворена током читавог преговарачког процеса. Значи, све до његовог затварања, нагласила је Јоксимовићева коментаришући начелну сагласност да се отворе два најважнија поглавља.

    На питање колико би тај процес могао да траје, с обзиром на искуства других земаља у приступању Европској унији, она каже да је незахвално прогнозирати. Ипак додаје да је евидентно да је Србија испунила критеријуме за отварање ових поглавља и да је својим капацитетима спремна да ради на брзом усклађивању са законодавством Европске уније.

    „Али поглавља 23 и 24, као и сва друга у преговорима са ЕУ, не подразумевају само усклађивање, већ и њихову имплементацију.

    Дакле, биће потребно одређено време да Србија кроз овај процес изврши суштинске унутрашње реформе друштва, које ће обезбедити бржи развој стабилног демократског друштва“, каже Јоксимовићева.

    Она напомиње да је управо то суштински циљ Србије у овом преговарачком процесу, оценивши да смо на прагу да се коначно бавимо оним кључним темама због којих смо ка ЕУ и кренули.

    „Реформски процеси су нешто што је суштина и што је на добробит свих грађана Србије, и у том контексту мислим да можемо бити задовољни што смо дошли управо на корак од оног што представља суштину европских интеграција“, сматра Јоксимовићева.

    Биће још отворених поглавља

    Она је изразила оптимизам по питању отварања још неких поглавља до краја године, истичући да је у преговорима заправо реч само о роковима у којима ће се Србија прилагодити европском законодавству.

    Земље-кандидати се њему могу само прилагођавати, а преговара се само о роковима у којима ће се са одређеним законодавним оквиром усагласити, изричита је Јоксимовићева.

    „Ја очекујем да ће сада процес отварања преговарачких поглавља тећи много брже него што је то до сада био случај. После оног политичког критеријума који се односио на нормализацију односа Београда и Приштине, у оквиру поглавља 35, и после отварања кључних поглавља 23 и 24, којима се даје приоритет у односу на нека друга, мислим да можемо очекивати до краја године отварање још неколико поглавља“, рекла је Јоксимовићева.

    Она сматра да ће то бити поглавља која су по својој садржини једноставнија у преговарачком смислу, која ће у краћем року моћи да буду и отворена и затворена.

    „Генерално сад очекујем да ће тај процес отварања и затварања поглавља тећи неупоредиво брже него до сада“, подвукла је председница Центра за спољну политику.

    Меркелова се пита

    Само дан пошто је у Паризу на Самиту о Западном Балкану наговештено да би поглавља 23 и 24 у преговорима о чланству Србије у ЕУ могла бити отворена 19. јула, начелна сагласност је данас стигла и са састанка Радне групе Савета ЕУ за проширење.

    Потом то формално треба да потврди Комитет сталних представника — амбасадора земаља-чланица у ЕУ.

    До потпуног преокрета када је у питању став Радне групе по питању отварања поглавља 23 и 24, који је опет блокирала Хрватска, дошло је само после недељу дана.

    (Не)очекивано блокирање Србије изазвало је оштро негодовање највиших српских званичника који су то оценили „понижавањем и уцењивањем Србије“. За српску љутњу је слуха очигледно имала канцеларка Немачке Ангела Меркел на Самиту о Западном Балкану. После њеног сусрета са српским премијером Александром Вучићем све се променило за 180 степени.

    Србија је јавно први пут заоштрила реторику, а Меркелова по ко зна који пут показала ко се пита у Европи. Умела је да примири незадовољни Београд затраживши од других да подрже Србију на европском путу уместо што је ометају, а уједно да не дозволи да то додатно компликује после „брегзита“ већ довољно компликовану ситуацију у ЕУ.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    преговарачка поглавља, поглавља, ЕУ, Ангела Меркел, Александар Вучић, Немачка, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога