Слушајте Sputnik
    Полицајац у близини тржног центра Олимпиjа у Минхену након пуцњаве 22. јула 2016. године

    Немачка на таласу терора

    © AP Photo / Matthias Balk
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    0 70

    Чак ни изузетно организована Немачка није успела да спречи да на њену територију дођу емигранти који су у оквиру појединих исламистичких групација имали врло опасну прошлост, каже за Радио Спутњик Душан Васић, предавач на Академији за дипломатију и безбедност.

    За само недељу дана, четири оружана напада погодила су Немачку. Након што је у оружаном нападу у Минхену 18-годишњи Немац иранског порекла усмртио девет и ранио 35 људи у пуцњави код шопинг центра „Олимпија“, а потом извршио самоубиство, 27-годишњи Сиријац разнео се бомбом на музичком фестивалу у Баварској, при чему је ранио 12 особа. 

    Дан раније једна жена је убијена, а још две особе су повређене када је непознати мушкарац, такође избеглица из Сирије, мачетом напао пролазнике у Ројтлингену, недалеко од Штутгарта, а пре мање од недељу дана један тинејџер је у возу у Баварској ранио око 20 особа у нападу секиром.

    Бивши дипломата и предавач на Академији за дипломатију и безбедност Душан Васић за Радио Спутњик каже да су ови догађаји уследили „на таласу“ онога што је започело у Паризу, Бриселу и другим градовима.

    „Реч је о земљама које су прилично отворене и асимиловале су велики број странаца и избеглица. Међутим, процес прилагођавања новим условима живота не иде тако лако, доста је болан и оставља трауме. Када се на то додају политичке околности, поједине фобије у корист или против одређених нација, верских групација, па чак и региона, онда то добија и своје екстремне облике и најчешће страдају невини, а увелико и деца“, каже Васић.

    Према његовом мишљењу, Немачка ће сада сигурно променити политику према имигрантима. 

    „Мислим да ће поступити слично као Велика Британија и да ће доћи до већег затварања граница, далеко веће контроле, што ће се сигурно одразити на однос политичких снага у тој земљи. Могуће је очекивати, као и у Великој Британији, Француској, па и у неким другим земљама, да поново почну да јачају снаге деснице“, објашњава Васић.

    Он подсећа да је до заокрета у немачкој безбедносној политици заправо већ дошло, јер је та држава недавно својој војсци дозволила да учествује у офанзивним мисијама у свету, што, како наводи, може знатно да утиче на актуелну ситуацију. Међутим, каже Васић, немачка војска и полиција ипак немају неки велики маневарски простор када је реч о индивидуалним нападима какви су били најновији инциденти у Штутгарту, Минхену и у возу у Баварској. 

    „Отварање могућности да немачка војска буде размештена у разним базама у свету и да учествује у офанзивним акцијама има свој утицај на ово што се дешава, хтели то поједини немачки фактори да признају или не. Било је раније критика и у парламенту због таквог заокрета у немачкој политици и постављено је питање да ли је то потребно земљи којој је требало преко 50 година да залечи трауме од Другог светског рата, да ли треба опет да отвара неке такве опције које воде у могуће међународне сукобе. На жалост, превладало је опредељење да, наводно у циљу виших интереса, треба размештати и поједине немачке јединице изван националних граница, што све сад полако стиже на наплату и захтева једно заиста озбиљније преиспитивање немачке спољне и безбедносне политике“, сматра Васић. 

    Према његовим речима, тешко је изаћи на крај с тзв. „вуковима самотњацима“, нападачима који нису познати безбедносним службама. 

    „У многим земљама Западне Европе, не само у Немачкој, постоје четврти где живе само странци, припадници одређених националности. У те средине се тешко улази, не само због разлике у боји коже већ и због непознавања културе и језика, па је врло тешко развити безбедносне структуре у тим срединама да би се напади могли предупредити. Чак ни изузетно организована Немачка није успела да спречи да на њену територију дођу имигранти који су у оквиру појединих исламистичких групација имали врло опасну прошлост“, каже Васић.

    Према његовим речима, очигледно је да сама жеља и опредељеност, идеолошка или каква друга, о томе да другом треба нанети зло говори о једној врсти дубоке патологије која ће захтевати озбиљније социјалне, економске и безбедносне мере, али и преиспитивање немачке политике како према избеглицама тако и према другим земљама ЕУ из којих је талас избеглица стигао у Немачку.

    Тагови:
    војска, полиција, мртви, напад, мигранти, тероризам, Немачка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога