Европа у страху од тероризма — за све је крив НАТО!

© REUTERSТерористички напади у Европи 2016 године - колаж
Терористички напади у Европи 2016 године - колаж - Sputnik Србија
Пратите нас
Немогуће је ослањати се искључиво на НАТО и очекивати да војске држава буду развијене и способне да бране грађане. Раније су терористи имали уске националне интересе, данас терористи остварују неке геополитичке и геостратешке циљеве.

Мигрант из Сирије активирао бомбу у ранцу недалеко од места одржавања музичког фестивала у Ансбаху у Баварској — данашња је вест из Немачке. Најмање десеторо особа изгубило живот кад је непознати нападач отворио ватру у тржном центру Олимпија у Минхену, вест је, такође из Немачке, од пре неки дан. Још раније имали смо вести о тероризму и стравичне слике из Белгије. Крајем прошле године у терористичким нападима широм Париза и масакру у дворани Батаклан убијено је 129 људи, повређено 352, а француски специјалци неутралисали су нападаче који су у концертној сали убили 120 таoца.

УН зграда - Sputnik Србија
Ако вам је добро, не морате послушати Путина

Дакле, пошаст тероризма је под нашим прозорима? Чини се да нигде није сигурно. Поново се, као пре годину дана, публикују приручници — „Како се спасити од терориста“. Да ли је могуће пронаћи лек против овог зла, и ако јесте, који су рецепти?

Америци и Турској одговара нестабилност Европе

Џевад Галијашевић, члан експертског тима Југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала, констатује за Спутњик да се против тероризма не може борити на начин који је демонстрирала канцеларка Немачке Ангела Меркел, односно тако што ће умиривати јавност саопштењима о њиховој наводној безбедности.

„Ако Немачка није свесна америчких интереса да Немачка буде нестабилна, ако Немачка није свесна турских интереса да Немачка буде нестабилна — да би Турска решавала своје проблеме, онда Немачка не разуме озбиљност безбедносних прилика у којима се налази“, тврди Галијашевић.

У овом тренутку, конкретизује он, и Турској и Америци одговара оваква нестабилност Европске уније. Наиме, према Галијашевићевом мишљењу, турски председник Реџеп Тајип Ердоган жели да почисти америчку инфраструктуру у својој земљи и не жели да му смета Немачка као амерички партнер у томе. С друге стране Америка, истиче он, страхује од промене геополитичке стратегије Турске, окретања Русији, Египту, Ирану, па и Немачкој.

Обраћање Ангела Меркел поводом злочина у Минхену. - Sputnik Србија
Саосећање је снага Немачке (видео)

За професора на Факултету политичких наука и стручњака за питања тероризма Драгана Симеуновића није сваки акт политичког насиља неминовно и акт тероризма. 

„Mогући су и акти политичког насиља који су одиста политички и верски мотивисани, али и акти насиља који нису настали на основу политичких мотива могу представљати облик политiчког насиља уколико узрокују политiчке последице“, појашњава Симеуновић.

Општи безбедносни концепт бујања тероризма

„Тероризам је увек геополитичка категорија“, категоричан је Џевад Галијашевић. Он подвлачи да негирање значаја и улоге западних обавештајних служби — значи да нису разумели овај феномен.

„У овом случају је Немачка дошла на ред, као што је била на реду Француска, као што је била Белгија. Ово у Немачкој ће се наставити, биће још озбиљније. Наставиће се и у Западној Европи, бојим се да ни Западни Балкан неће бити поштеђен“, јасан је Галијашевић.

Не може се, тврди он, занемарити општи безбедносни и одбрамбени контекст у коме се овакве појаве дешавају. А све се, прецизира, дешава у контексту снажних покрета НАТО трупа, ратоборног НАТО-а, установљавања неких батаљона у појединим државама, оживљавања ракетних штитова у државама Европе, слања војске у Пољску, Литванију, Летонију, Естонију, покушаја да се Русија окружи и покушаја да се изазову конфликти ширих размера. 

Полицајац у близини тржног центра Олимпиjа у Минхену након пуцњаве 22. јула 2016. године - Sputnik Србија
Нападач из Минхена планирао напад годину дана

„Пазите, кад имате овакве покрете трупа, ви имате снажно деловање обавештајних и војних и цивилних служби, а истовремено те службе немају ниједну информацију о томе да се припрема терористички акт, да неко годину дана планира акт, да су грађани на улици незаштићени и да могу страдати“, категоричан је Галијашевић.

Има ли лека? Шта је решење?

Професор Драган Симеуновић, као превенцију, предлаже комбинацију два метода. Генерална решења која се тичу свих су неопходна и без њих се не може.

„Индивидуална превенција подразумева да се што тачније сачини листа особа које су могући екстремисти и да се путем дигиталне форензике један број лица детектује. Просто оних који неки период интензивно посећују и сајтове који су исламистички или пак контактирају са лицима и организацијама, или преко друштвених мрежа изражавају подршку исламским екстремистима или терористима“, појашњава Симеуновић. 

С друге стране Галијашевић истиче да прво морају бити отклоњени сви услови који помажу извођење оваквих акција. И ту, како тврди, долазимо до основне слабости, укупног безбедносног система ЕУ.

Жртвовали су властиту безбедност, како каже, у име неке колективне заједничке безбедности. Уништили су концепт националне безбедности, а националне безбедносне агенције су изгубиле смисао зато што размењују податке и са онима који у датом моменту могу имати другачије интересе и безбедносне и политичке и сваке друге.

„Дакле, не можете бранити земљу ако немате чврсто и јасно дефинисану границу у којој ваше безбедносне агенције делују, ако ваше законодавство расплињује одговорност у неком ширем контексту и смислу. Прво морате имати безбедносне агенције, јасну одговорност у оквиру одређеног простора“, тврди Галијашевић и пита како у оквиру Шенгенског споразума отворених граница можете гарантовати националну безбедност само Немцима.

Масакр у Болоњи 1980. године - Sputnik Србија
Митови и заблуде о тероризму

Не можете се, додаје он, у одбрамбеном смислу ослањати искључиво на НАТО и очекивати да ваше војске буду развијене и способне да вас бране, не можете се ослањати на заједничке безбедносне службе ваших НАТО партнера кад знате да вам економски интереси нису увек исти.

Раније су терористи имали уске националне интересе једне етничке групе да дођу до слободе и терористичком акцијом. Данас пак тероризам, како каже Галијашевић, постаје акција којом и одређене западне службе остварују неке своје геополитичке и геостратешке циљеве.

Данас кад говоримо о тероризму говоримо о транснационалним организацијама, интерконтиненталним организацијама које не бирају мете, које чак највише нападају небрањене мете. Дакле, тероризам је планетарна претња. Зато је можда најбоље да се решава на нивоу УН. 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала