Слушајте Sputnik
    Борут Пахор и Владимир Путин

    Словенија крши санкције због Путина

    © AP Photo / Darko Bandic
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    6764
    Пратите нас

    Руски председник Владимир Путин, на позив председника Словеније Борута Пахора, посетиће 30. јула Љубљану. Ово је трећа посета руског лидера једној од земаља Европске уније у овој години и трећа званична посета тој земљи.

    Трговинско-економска и инвестициона сарадња између Русије и Словеније траје већ деценијама, још од постојања Југославије и Совјетског савеза. Конкретно, ово се посебно односи на електронску (наследница „Искре“) и фармацеутску индустрију („Крка“). С друге стране, Русија Словенију обезбеђује енергентима и сировинама. Такође, не би требало заборавити инвестиције у туристичком и здравственом сектору.

    Словенија је једина земља из региона која има инвестиције у Русији. Само у 2015. години Словенци су у руску привреду директно инвестирали 165 милиона долара, док је Русија у словеначку привреду инвестирала 168 милиона.

    Према проценама експерата, који су урачунали и словеначке инвестиције из трећих земаља, у Русију се „слило“ 387 милиона евра директних инвестиција, које су углавном усмерене на производњу лекова, а такође и на хемијску индустрију и грађевинарство.

    Словенци су, рецимо, још 2008. године склопили са Русијом споразум о изградњи каскадне хидроелектране на реци Аргун у Чеченији, која је према плану требало да снабдева електричном енергијом ту руску републику, али и друге регионе. Хидроелектрана је у међувремену и пуштена у рад.

    Одлука једне чланице ЕУ и НАТО-а да у госте позове председника Русије за многе је била изненађујућа и необична. Међутим, у Љубљани сматрају да је у тренутку када је свет изложен бројним претњама и опасностима неопходно водити дијалог са свим најважнијим глобалним играчима и да је веома битно учврстити поверење.

    „Разговарао сам са многим шефовима тих земаља (ЕУ) и објаснио сам им своју намеру да позовем председника Путина у Словенију. Мој главни аргумент је био да је данас, више него икад, важно водити такав дијалог. И сада је то важно на нивоу НАТО—Русија, ЕУ—Русија. Дошло је време када је такав дијалог неопходно покренути, и ми немамо право да не искористимо ту прилику“, изјавио је словеначки председник за руске медије.

    Према саопштењу Кремља, Путин ће током посете Словенији разговарати са руководством те земље и учествоваће на меморијалној церемонији поводом обележавања стогодишњице изградње руске капеле на превоју Вршич.

    Руска капелица подигнута је пре тачно сто година, а симбол је пријатељства два народа који, како се оцењује, и данас имају изузетно добре односе.

    Председник ће такође открити споменик погинулим руским и совјетским војницима у Љубљани.

    Портпарол руског председника Дмитриј Песков је истакао да ће приликом посете Словенији бити разговора у уском саставу и у формату делегација.

    „Поделио бих посету на два дела: меморијални део и радни део“, изјавио је Песков.

    Аналитичари билатералну сарадњу двеју земаља оцењују као традиционално добру, а уз то подсећају и да Словенија заузима уздржану позицију у ЕУ када је Русија у питању. Формално, Љубљана се придружила антируским санкцијама, али није имала антируске наступе.

    С друге стране, санкциони рат између Русије и ЕУ нанео је Словенији далеко мању штету него другим земљама, попут Немачке, Француске, Пољске или балтичких земаља, мада је и она претрпела губитке.

    Примера ради, због руских контрасанкција Словенија је за само годину дана изгубила око 10 милиона евра због забране увоза млека и млечних производа у Русију.

    Трговинска размена између две земље прошле године је опала за 30 одсто. То се објашњава санкционом политиком, а такође и падом цена нафте и гаса и разликом у курсу рубља.

    Међутим, чак и у таквим околностима сарадња Русије и Словеније бележи позитивну динамику.

    Такође, очекује се да ће током Путинове посете Љубљани бити потегнуто још једно важно питање — безбедносна ситуација у региону и свету и борба против тероризма.

    Прошле године је кроз Словенију прошло око 800 хиљада избеглица, а око 300 људи је остало у земљи.

    Амбасадор Словеније у Москви Примож Шелиго изјавио је за Спутњик да је Словенија спремна за развој сарадње са Русијом у сфери борбе против тероризма, а да је „дијалог увек потребан и да је без њега немогуће борити се против тероризма“.

    „Сада је то најважније питање. Ми видимо ужасе и цинизам, који се дешавају у Европи и потребно је уложити заједничке напоре“, рекао је Шелиго.

    Такође, једна од важних тема је и енергетика — „Јужни ток“, којим је испод Црног мора руски гас требало да стиже до Бугарске и преко Србије, Мађарске и Словеније до Италије и Аустрије.

    Љубљана се и даље нада би тај пројекат могао поново да оживи. Шеф словеначке дипломатије Карл Ерјавец је прошлог месеца у интервјуу за Спутњик рекао да међувладин споразум Словеније и Русије о том гасоводу и даље остаје на снази и да је у складу са законима ЕУ.

    Он је навео да је Русија више деценија била и остала поуздани испоручилац гаса у Словенију.

    „Сигуран сам да ће она то остати и у будућности“, нагласио је Ерјавец.

    Аналитичари закључују да званична Љубљана успешно балансира између Русије и Запада, послујући и даље подједнако добро и са једнима и са другима. Очекује се и да би Словенија могла постати једна од оних држава, заједно са Словачком, Мађарском, Чешком, Италијом и другим, које би могле да покрену питање ублажавања или чак укидања антируских санкција, које је ЕУ увела Русији пре више од две године због ситуације у Украјини.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    контрасанкције, санкције Русији, Турски ток, Амбасада Русије, ЕУ, Примож Шелиго, Борут Пахор, Владимир Путин, Мађарска, Бугарска, Чешка, Русија, Словенија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога