Слушајте Sputnik

    Нова геополитичка слагалица Блиског истока (аудио)

    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    2501

    Две недеље прошле су од неуспелог покушаја војног удара у Турској, а догађаји у Турској и с њом у вези кренули су да се одвијају у (не)очекиваном смеру који би могао да доведе до озбиљних промена у читавој геополитичкој слагалици Блиског истока.

    „Јени шафак“, лист познат по својој блискости председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану, из дана у дан објављује извештаје из истраге који жестоко оптужују Сједињене Америчке Државе да су, уз проповедника Фетулаха Гулена, који и сам живи (у добровољном изгнанству) у САД, биле дубоко умешане у покушај пуча у ноћи између 15. и 16. јула. Да ли су Американци заиста били умешани у пуч у Турској? Зашто Турци оптужују свог НАТО савезника, а уз то и најмоћнију државу на свету? Колико је покушају пуча допринело изненадно отопљавање односа између Турске и Русије, и куда ће ти односи даље ићи после Ердогановог састанка с председником Русије Владимиром Путином, заказаног за 9. август? Ко је незадовољан снажењем односа између Русије, Израела, Турске и Ирана, и шта ће то донети Блиском истоку, и шта од Турске после неуспелог пуча можемо да очекујемо на Балкану?

    Ово су у петак биле теме „Спутњик интервјуа“ са генералом у пензији Бранком Кргом, некадашњим начелником Генералштаба Војске Југославије и Војске Србије и Црне Горе, и др Зораном Миливојевићем, нашим дугогодишњим дипломатом.

    „Ердоган је у последње време ушао у озбиљан политички спор са својим главним савезником, пре свега због његове политике на Блиском истоку. Треба подсетити да Американци нису пружили подршку Ердогану за копнену операцију у Сирији, када су је Турци припремили заједно са Саудијском Арабијом и Катаром“, наводи Зоран Миливојевић. „Мени би било веома необично када Американци не били у току са ситуацијом која мирише на неприродно стање у турској армији, из простог разлога што је турска армија интегрисана у НАТО структуре и што су безбедносне структуре НАТО-а и САД присутне у турској армији. То је податак који даје право да сумњамо да су барем нешто знали. Такође, интересантно је и да је међу ухапшеним пучистима и командант ваздухопловне базе у Инџирлику (у којој се налазе и америчке војне снаге и обавештајне структуре), као и два генерала која су била у НАТО командним структурама у Авганистану. Дакле, реч је о читавој једној структури која је на један или други начин повезана са НАТО-ом. Такође, потпуно је јасно и да је Гулен, са свим својим активностима по свету, под некаквом контролом Американаца“.

    Дипломата др Зоран Миливојевић и генерал Бранко Крга
    © Sputnik /
    Дипломата др Зоран Миливојевић и генерал Бранко Крга

    С друге стране, каже генерал Крга ограђујући се да је још рано да би се извукли дефинитивни закључци, „Американци нису у озбиљној форми учествовали у покушају пуча, јер да јесу, пуч би успео“.

    Да ли ће САД изручити Фетулаха Гулена Турској, што је Турска и формално затражила?

    Зоран Миливојевић: „Не очекујем да ће Американци изручити Гулена, јер им је његова мрежа унутар Турске потребна као својеврсни коректив у односу на Ердогана. Та врста уступка би смањила утицај Америке на Турску у будућности“.

    Месец — месец и по дана уочи пуча, као пословични гром из ведра неба, дошло је до отопљавања односа између Турске и Израела, затим је уследило и турско извињење Русији због прошлогодишњег обарања руског авиона, а обема догађајима претходио је сусрет председника Русије Владимира Путина и израелског премијера Бењамина Нетанјахуа. Шта се то догађа у троуглу Москва — Анкара — Тел Авив, и да ли су ти догађаји имали везе с покушајем војног удара у Турској?

    „Ердоган је у протеклом периоду отворио много фронтова и на унутрашњем и на спољном плану“, каже генерал Крга. „Вероватно је у неком тренутку схватио да неће моћи успешно да се носи са свим тим изазовима, и онда је покушао да амортизује барем неке од њих, тим пре што су Турској од изузетне важности односи и са Израелом и са Русијом… У овом тренутку, међутим, немогуће је довести у везу отопљавање ових односа са пучем у Турској, премда се ни то не може искључити“.

    Ипак, може ли се утврдити ко је незадовољан развојем ових односа, оваквим развојем ситуације?

    „Приближавање Турске, Русије и Израела сигурно не одговара западним савезницима, у ситуацији кад они врше притисак на Русију“, процењује др Миливојевић. „То отопљавање им у сваком случају не иде у прилог, с обзиром на улогу Турске на јужном крилу НАТО-а… Уплитање Турске у дијалог Москве и Вашингтона, са сопственим интересима, сигурно да није у функцији изоловања Русије, и сигурно да неће допринети стварању нове мапе Блиског истока која би одговарала Америци и НАТО-у. А одлазак Ердогана у Санкт Петерсбург на разговор с Путином сигурно ће утицати и на даљи развој геополитичких односа на том терену. И треба очекивати да се Вашингтон неће сложити с овим приближавањем Турске и Русије, макар у оном делу који се тиче његових интереса, као што је случај на плану енергетике, или у вези са ситуацијом у Сирији“.

    Куда иду односи Русије и Турске?

    Генерал Крга: „Ти односи сигурно ће се побољшати после предстојећег сусрета председника Путина и Ердогана, али мислим да се неће тако брзо вратити на ниво на коме су били пре обарања руског авиона. Многе везе су у међувремену покидане, а и Руси сада имају барем два додатна адута на својој страни, а то су Ердоганово извињење због обарања авиона и чињеница да се Турска данас налази у веома неповољном окружењу и да просто вапи за каквим-таквим ослонцем. Уколико Руси то буду умели вешто да искористе — а треба рачунати да хоће — сигурно је да ће до отопљавања односа међу њима доћи“.

    Осим односа са Русијом и Израелом, Ердоган најављује сарадњу и са Ираном. Ово би, сматра Зоран Миливојевић, допринело смиривању ситуације на Блиском истоку, уз напомену да је Ердогану сада, поред осталог и због курдског питања, у интересу да ради на таквом смиривању ситуације јер би иначе, каже наш саговорник, и сама будућност Турске у краћем и средњем року била доведена у питање.

    Забринути због приближавања Турске геополитичким супарницима Сједињених Држава као што су Русија и Иран, поједини амерички коментатори изразили су забринутост да би Турска — с другом по величини армијом у НАТО-у, која је и главна осовина његовог јужног крила — чак могла и да напусти западну војну алијансу. Међутим, да ли је такав развој догађа реалан?

    „Мислим да то није реално“, каже Бранко Крга. „То у овом тренутку није у интересу ни саме Турске, а поготово не Запада, и Запад има довољно инструмената да се осигура да до тога не дође… И Турска веома добро зна да би њен положај брзо могао да се поремети ако би почела битно да делује против интереса Запада“.

    А шта је са Балканом? Колико ће Турска у будућности бити у стању да се фокусира на Балкан? Генерал Крга закључује: „Турска ће настојати да одржи позиције које је у претходном периоду заузела на Балкану. Али то ће настојање свакако бити слабије, јер им приоритет сада није овај простор, већ сређивање унутрашње ситуације и односа са великим силама. А што се будућности тиче, то ће зависити и од низа других геополитичких чинилаца који делују и овде и у Турској“.

    Тагови:
    војни пуч, турска војска, ЕУ, НАТО, Бењамин Нетанијаху, Фетулах Гулен, Зоран Миливојевић, Бранко Крга, Реџеп Тајип Ердоган, САД, Русија, Сирија, Иран, Израел, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога