САД бомбардери и кинеска мобилизација не значе сукоб

© REUTERS / StringerВојници Народноослободилачке војске Кине патролирају острвом у Парацелском архипелагу
Војници Народноослободилачке војске Кине патролирају острвом у Парацелском архипелагу - Sputnik Србија
Пратите нас
Најновији позив кинеског министра одбране за мобилизацију у случају „народног рата на мору“, као и долазак америчких бомбардера у базу на Гваму први после десет година, не значи опасност директног сукоба Кине и САД. Највећа опасност у Јужном кинеском мору може доћи од неког ненаданог инцидента, сматра стручњак за азијска питања Јован Чавошки.

Кинески министар одбране Чанг Ванћуен упозорио је данас на опасност да затегнута ситуација на Јужном кинеском мору прерасте у директну конфронтацију и позвао војску, полицију и становништво да буду спремни да бране територијални интегритет земље. Кинеска војска, полиција и грађани морају, каже Чанг, бити спремни за мобилизацију у случају „народног рата на мору“.

Група острва у Јужном кинеском мору, западно од Палавана - Sputnik Србија
Јужно кинеско море — три варијанте могућег сукоба

Његову изјаву медији су пренели малтене истовремено када и вест да ће министарство одбране САД, први пут за десет година, послати ескадрилу стратешких бомбардера „Б-1Б Лансер“ у своју базу на пацифичко острво Гвам. То није први случај распоређивања Б-1Б у зони одговорности регионалне америчке команде, али је првo за последњих десет година, подвукла је у саопштењу команда.

Да ли је ситуација у Јужном кинеском мору заиста близу директног конфликта, како то сугеришу најновија саопштења и потези кинеских и америчких званичника?

„Мислим да опасности за директан сукоб нема, али оно што је најопасније јесте да се десе неки ненадани инциденти, због чега тренутна ситуација може да ескалира. То је сада можда највећа опасност у Јужном кинеском мору“, рекао је за Спутњик стручњак за азијска питања и сарадник Института за новију историју Јован Чавошки.

Он, међутим, не спори да се ситуација све више заоштрава јер обе стране, и Кина и САД, почињу да повлаче јасне црвене линије Азијско-пацифичког региона, при чему је то, како напомиње, за Кину много важније јер је у питању њен интегритет и суверенитет.

Ситуацију је додатно заоштрила недавна одлука Арбитражног суда у Хагу на основу тужбе Филипина поводом територијалног спора са Кином о острвима у Јужном кинеском мору. Суд је пресудио да је кинеско полагање на „историјско право“ над спорним острвима неосновано.

Група острва у Јужном кинеском мору, западно од Палавана - Sputnik Србија
„Сан“: Путин жели контролу над Јужним кинеским морем

Кина, сматра Чавошки, мора јасно да покаже да штити свој територијални интегритет и суверенитет у Јужном кинеском мору и да јасно стави до знања свима, нарочито САД, да неће устукнути када су по среди таква кључна питања.

Он, међутим, сматра да упркос томе што се звецка оружјем, ни Кина ни САД не желе директну конфронтацију. Чавошки напомиње да краткорочно и дугорочно гледано оно што може да буде забрињавајуће јесу случајне инцидентне ситуације, попут судара авиона или бродова. То може да доведе до нарастања тензија у јавности обеју земаља и могућег притиска на политичаре, што може да створи опасну ситуацију за будуће односе у Јужном кинеском мору и Азијско-пацифичком региону, оценио је он.

Дипломатска порука министра војног 

Коментаришући позив кинеског министра одбране војсци, полицији и народу да буду спремни да бране територијални интегритет земље, Чавошки каже да је то стара маоистичка концепција народног рата, која никада није напуштена, али да је Кина усвајајући нове технологије и модернизујући војску у суштини одступила од те заостале идеје.

„Изјава кинеског министра одбране има једну политичку и идеолошку поруку за кинеско јавно мнење“, каже Чавошки. Он напомиње да треба имати на уму да у Кини министар одбране не руководи војском. Он је само главни војни дипломата и он је на један начин послао дипломатску поруку не само кинеској јавности, него САД и њиховим савезницима. Тело које командује кинеском војском је Централна војна комисија, главно партијско, па и државно. Када сличне изјаве буду дате од Централне комисије, онда је то заиста званичан војни став кинеске армије и кинеске партије који управљају војском“, објаснио је Чавошки.

Кинески бомбардер Х-6К врши прелет изнад Јужног кинеског мора. - Sputnik Србија
Пекинг покреће војне ваздушне патроле изнад Јужног кинеског мора

Он је у исто време оценио да је данашња више-мање дипломатска порука веома озбиљна и оштра, упозоравајућа за будућност, значи успостављање црвених линија за неке будуће односе између Кине и САД.

На питање да ли се могло очекивати слање америчких бомбардера на базу у Гваму, Чавошки подсећа да САД од краја Хладног рата стално наоружава ту базу која је, уз ону на Окинави, њено главно пацифичко упориште.

Не чуде бомбардери

„Није зачуђујуће с обзиром на заоштравање односа у Јужном кинеском мору и на Корејском полуострву“, констатује он. Додао је, међутим, да Б1Б јесу стратешки бомбардери, али с краја седамдесетих година, тако да то није технолошки најсофистицираније оружје које су Американци могли да распореде у Азијско-пацифичком региону.

Он мисли да проблем дугорочно може бити решен тако што ће Кина и САД коначно сести за сто и дефинисати своје приоритете у том региону и покушати да их ускладе.

„Друго је да свако треба да утиче на своје савезнике да не користе покровитељство обе велике силе да намирују своје локалне рачуне и увлаче велике партнере у сукоб. Треће и кључно је оно што је и Кина тражила од својих суседа — да се проблеми у Јужном кинеском мору решавају на билатералној основи. Мислим да то заиста јесте кључ“, закључио је Чавошки.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала