Слушајте Sputnik
    Турске лире, еври о амерички долари

    Хоће ли Турска постати чланица Евроазијске уније?

    © AP Photo / Emrah Gurel
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1245
    Пратите нас

    Руски председник Владимир Путин одржао је од 8. до 10. августа маратонске преговоре са лидерима Азербејџана, Турске, Ирана и Јерменије. На дневном реду су биле борба против тероризма, сарадња у енергетици, туризму и другим областима. Зашто је руски председник фокусиран на ове земље?

    На ово питање су покушали да нађу одговор експерти на конференцији за штампу " Путинова дипломатија: асиметричан одговор у јужном правцу" коју је организовала руска медијска агенција "Национална служба новостеj" у Москви.

    Према речима Алексеја Бичкова са Института за политичка истраживања, Русија има неколико циљева у  Црноморско-каспијском региону, а то су проширење сарадње у оквиру Шангајске организације за безбедност, као и учвршћивање свог положаја на тржишту енергената, имајући у виду да је Иран после укидања санкција такође постао озбиљан играч у овој сфери.

    Истовремено, поставља се и питање сарадње земаља тог региона и Евроазијске економске уније.

    Дарја Гревцова из удружења "Евроазијска заједница" указује да  су Москва и Техеран јако заинтересовани за стварање зоне слободне трговине између Ирана и ЕЕУ, али то свакако не значи да је Иран на корак од ступања у овај економски савез.

    Прерано је говорити и о евроазијском вектору развоја Азербејџана, као прво због нерешеног територијалног спора са Јерменијом, земљом чланицом ЕЕУ, као друго  због специфичности домаће економије која је умногоме заснивана на приходима од продаје енергената.

    Што се тиче Турске, како је подсетио професор дипломатске академије Министарства спољних послова Русије Иван Сурма, уочи састанка Путина и Ердогана у Санкт Петербургу, одређени турски медији су поменули евроазијску опцију као "веома пожељну", посебно у контексту замора од 30-годишњег узалудног чекања позива из ЕУ.

    Не треба нам више Суецки канал

    Чланство у различитим савезима и блоковима свакако није препрека за економску сарадњу. Зато је изградња транспортног коридора Север-Југ постала главна тема преговора лидера Русије, Азербејџана и Ирана.

    Политиколог, члан руске Грађанске коморе Сергеј Марков истиче да тај пројекат подразумева повезивање железничких система ових земаља, али и железница Индије. На тај начин коридор ће повезати западну и северну Европу са јужном Азијом, например, индијским градом Мумбајем, чија економија бележи раст за 20 одсто на годишњем нивоу, подсећа Марков.

    Коридор север-југ је својеврсна алтернатива Суецком каналу, јер је јефтинији а и безбеднији од руте која пролази кроз Аденски залив.

    Русија није хтела да понизи Ердогана

    Највећу пажњу светских медија привукао је сусрет Путина и Ердогана у Санкт Петербургу.  Према речима Маркова, тај састанак је "тријумф разума над емоцијама".

    "Путин није опростио нож у леђа, а ни Ердоган није баш задовољан тиме што је ипак морао да се извини. Али Ердоган и Путин су одлучили да у овој ситуацији нема места емоцијама јер је побољшање односа у интересу руског и турског народа. Узгред, Русија је тражила извињење не зато што је хтела да понизи турске политичаре, већ зато што је хтела чврсте гаранције да се инциденти попут обарања авиона неће поновити", сматра Марков.

    Аналитичар сматра да би за годину две руско-турски односи могли да буду бољи него пре кризе. То зависи, између осталог и од турске политике према Дамаску.

    Марков сматра да би у решавању сиријске кризе требало искористити формулу, коју Путин нуди и у ситуацији око Нагорно Карабаха:

    "Ниједна од сукобљених страна не би требало да се осећа понижено или као губитник". То је оно што Марков зове "политиком ненаметнутих компромиса".

    Јужни турски ток

    Алексеј Бичков са Института за политичка истраживања не слаже се са мишљењем аналитичара који сматрају да без обзира на нормализацију односа са Москвом, турски председник ипак неће преиспитати односе са ЕУ и НАТО.

    "Ердоган не опрашта увреде, зато мислим да се он неће вратити претходном формату сарадње са Западом", каже Бичков.

    Према речима Дарје Гревцове, управо "Турски ток" је окосница обновљене сарадње Москве и Анкаре. Тај пројекат има не само економски већ и геополитички значај, каже она.

    Експерти истичу да Русија већ сада осећа корист од тог пројекта, јер чим су почели разговори о обнављању Турског тока одмах је покренута и прича о ревитализацији пројекта "Јужни ток".

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Јужни ток, Гасовод, Евроазијска унија, Владимир Путин, Русија, Азербејџан, Иран, Јерменија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога