Слушајте Sputnik
    Турски ток

    Зашто су у ЕУ једни „једнакији“ од других

    © Фото: TurkStream
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 411

    Уочи историјског сусрета руског председника Владимира Путина и турског лидера Реџепа Тајипа Ердогана u Санкт Петербургу, бугарски премијер Бојко Борисов изјавио је да су Софија и Москва договориле формирање радних група које ће пронаћи начин да обнове радове на два заједничка енергетска пројекта — гасоводу „Јужни ток“ и нуклеарној централи Белене.

    Јелица Путниковић, уредница „Балкан магазина“ и емисије „Енергија Спутњика“ каже да је бугарски премијер, због Ердоганове посете Москви и најаве поновног покретања пројекта „Турски ток“, пожурио да, како је навела — „уђе у игру“ по питању изградње „Јужног тока“.

    „Сада се Русији ’препоручује‘ не само Турска, већ и Бугарска — обе са жељом да се преко територије Црног мора до њихових обала изграде подморски гасоводи. Из изјава руских званичника види се да је Москва спремна да са Турском разговара о изградњи једне цеви, једног крака ’Турског тока‘, јер је Турској потребно више гаса него што сада добија из Русије и других извора. Међутим, питање је да ли ће Русија наћи модалитет за изградњу гасовода од Турске или Бугарске, који би ишао кроз земље ЕУ — дакле, преко Балкана на север, ка европским потрошачима. Зато је руски председник и рекао да тражи чврсте правне гаранције“, објашњава Путниковићева за радио Спутњик.

    Према њеним речима, „Јужни“ и „Турски ток“ се међусобно не искључују, али ће овог пута Русија инсистирати и код Турске и код Бугарске да нађу модалитете за изградњу гасовода.

    „Видећемо да ли ће то бити велике енергетске компаније које ће наћи свој интерес у изградњи гасовода, а које ће са бриселском дипломатијом преговарати о томе како да се ти гасоводи ставе у позицију да могу да возе само руски гас, а не да се граде по принципу трећег енергетског пакета. Мора се имати на уму да није само ’Гаспром‘ компанија којој се није исплатило да гради гасовод где ће морати да остави део капацитета за неког трећег транзитер, већ се то никоме не исплати“, каже Путниковићева.

    Брисел је својевремено стопирао пројекат „Јужни ток“ због, како је тада наведено, неусклађености са Трећим енергетским пакетом. То, међутим, Европској унији  није сметало кад је реч о „Северном току 2“, који треба гасно да повеже Русију и Немачку преко Балтика. Јелица Путниковић објашњава да су ови двоструки стандарди резултат чињенице да је у Бриселу „озваничена институција лобирања“.

    „Немачка је излобирала да за себе изгради ’Северни ток 1‘. Такође, Немачка, Холандија, Британија и Француска, чије су фирме сувласници у ’Северном току 2‘, излобирале су да се тај гасовод може градити без било каквих проблема и сукоба с европским прописима. Дакле, у Европској унији су, нажалост, неки једнакији од других“, каже Путниковићева.

    Она подсећа и да су се Мађари и Италијани побунили јер је „Јужни ток“ угашен, а активиран „Северни ток 2“.

    „Сада је на земљама чланицама Европске уније, којима је у интересу да до реализације Јужног тока дође, да у Бриселу избоксују повољне услове како би тај гасовод могао да се изгради“, закључује Путниковићева на крају разговора за радио Спутњик.

    Да подсетимо, председник Русије Владимир Путин је, у разговору с новинарима у Санкт Петербургу, током сусрета с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, рекао да је Москва свесна да су ЕУ и Бугарска спремне да обнове пројекат „Јужни ток“, али је нагласио да ће за то сада, због губитака које је Русија имала у претходном покушају реализације тог пројекта, бити потребне и веома чврсте законске гаранције из Брисела.

     

    Тагови:
    Гасовод, Јужни ток, Турски ток, Енергија Спутњика, Јелица Путниковић, Бугарска, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога