Слушајте Sputnik
    Турски ток

    О судбини „Јужнoг токa“ одлучује Вашингтон у Бриселу

    © Фото : TurkStream
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 440
    Пратите нас

    Нема „Јужнoг токa“ без папира Европске комисије, односно одлуке ЕУ да га неће блокирати. А то значи ни без сагласности САД које су га и зауставиле. То да европска енергетска безбедност зависи искључиво од Русије, исувише је геополитички важно да би било прихватљиво за Вашингтон. Уосталом, јасно је ко је прави газда у Бриселу.

    Москви ће бити потребне веома чврсте гаранције Бугарске и Европе када је реч о повратку на пројекат изградње гасовода „Јужни ток“, изјавио је ових дана руски председник Владимир Путин. Чврсте као армирани бетон, сликовито је објаснио.

    „Намере нису довољне, неопходне су веома чврсте гаранције правног карактера да ће тај пројекат бити реализован. Међутим, њих нема“, био је је јасан председник Русије.

    Дакле, Путин хоће црно на бело, правно потковано. Русија је, каже, претрпела штету након обуставе изградње „Јужног тока“. То што сада Бугарска поново жели да разговара о том питању, само су намере које нису довољне, упозорава председник Русије.

    Он подсећа да је својевремено Европски парламент блокирао тај пројекат, а затим је Европска комисија послала писмо Бугарској да стави тачку на изградњу гасовода.

    Вашингтон газдује у Бриселу

    Другим речима, Брисел је блокирао „Јужни ток“. А зна се ко је прави газда у Бриселу. Нема „Јужног тока“ без папира Европске комисије, односно ЕУ, то значи без сагласности САД које су га и зауставиле. То да европска енергетска безбедност зависи искључиво од Русије исувише је геополитички важно да би било прихватљиво за Вашингтон.

    О томе најбоље сведочи ангажман америчких званичника сваки пут када би се повела реч о снабдевању Европе енергентима. Њихова „брига“ за енергетску безбедност ЕУ била је стална.

    Тако је пре два дана, поводом изградње „Северног тока 2“, представник америчког Стејт департмента за енергетику Амос Хохштајн изразио забринутост за украјинску економију уколико дође до реализације тог гасовода.

    Почетком маја он је рекао да су САД предложиле ЕУ да „направи паузу“ у изградњи гасовода „Северни ток 2“ и испита његов утицај на енергетску и националну безбедност. Каже, тај пројекат или његове последице уносе раздор у Европи, и то „изазива забринутост у САД и у целој Источној и Средњој Европи, и већем делу Западне“.

    Који дан пре тога исти Хохштајн најавио је да ће САД наставити да повећавају извоз течног природног гаса и као пример навео прве испоруке гаса из САД у Португалију прошле године.

    „Мислим да је то почетак важне ере у испоруци америчког течног природног гаса у Европу, што ће помоћи, између осталог, да се диверзификује систем испорука у источну Европу. То је добро за све заинтересоване земље“, навео је чиновник Стејт департмента задужен за енергетику.

    Почетком априла из САД је стигао још један предлог за диверзификовано снабдевање Европе гасом. Куповином гаса од Израела ЕУ може да смањи зависност од руског горива, оценио је амерички министар енергетике Ернест Мониц.

    Изјавио је то само дан пошто су руски медији објавили да су на почетној тачки несуђеног гасовода „Јужни ток“ обновљени интензивни радови.

    Када је пре годину ипо дана „запретио“ нови пројекат, „Турски ток“, који је руски гас требало да доведе до Грчке, Хохштајн је брже-боље стигао у Атину. Презадуженој Грчкој је у најрањивијем тренутку, у јеку преговора са повериоцима, без увијања поручио: морате одустати од „Турског тока“, фокусирајте се на ТАП (азербејџански гас). Оно „или“ није ни морао да изговори. Подразумевало се.

    Другачије са Турском

    Данас ситуација са „Турским током“ стоји мало другачије. Турска није чланица ЕУ, као презадуженe Грчка и Бугарска, и практично је преко реда у њу ушла управо на захтев САД. А у последње време, није ни у „љубави“ са САД, коју оптужује за умешаност у неуспели војни пуч. Отуда и Путинова оцена после сусрета са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом да би прва фаза изградње тог гасовода могла да почне ускоро.

    Руски министар енергетике Александар Новак је прецизирао да би први цевовод „Турског тока“ могао бити изграђен већ 2019. године, док би споразум између Анкаре и Москве по том питању могао бити потписан већ у октобру ове године.

    Новак је, при том, напоменуо да су „Турски ток“ и „Јужни ток“ засебни пројекти које не треба супротстављати. Уз то, упркос изјавама бугарских власти о обнови тог пројекта, Русија, навео је, није добила никакав званичан захтев из Софије.

    Наравно да није. Као што је Софији својевремено било наложено да обустави све радове по питању „Јужног тока“, тако ће она морати да сачека и налог из Брисела да поново покрене причу о гасоводу капацитета 63 милијарде кубних метара гаса годишње, који почиње на руској страни Црног мора, а на копно после 900 километара „израња“ на бугарској територији. Одатле би био настављен његов копнени ток дугачак 1.455 километара до Баумгартнера у Аустрији.

    А налог Брисела ће морати да сачека „зелено светло“ САД. Да се ту ЕУ не пита, било је очигледно када је рекла, па порекла изградњу „Јужног тока“ правдајући се да није у складу са њеним Трећим енергетским пакетом. Тај „пакет“ прописује да произвођач и снабдевач гасом не може да буде и власник гасовода, што је случај са руским „Гаспромом“ у „Јужном току“.

    Трећи пакет ретроактивно

    Да је Трећи пакет само изговор, очигледно је када се само „баци око“ на релевантне датуме. Меморандум о изградњи гасовода „Јужни ток“ потписан јула 2007. године у Риму, а Трећи енергетски пакет усвојен два месеца касније, а ступио на снагу тек почетком марта 2011. године. Споразум о студији изводљивости пројекта потписан је новембра 2007. Чекало се да после свих припремних радова свечано почне и градња „Јужног тока“ децембра 2012. године, да би у 2013. почеле приче о Трећем пакету. Русија је градњу обуставила почетком децембра 2014, када јој је било доста губљења времена и „завлачења“ са причом о Трећем пакету.

    Који дан касније на самиту ЕУ—Русија Путин је осудио то што Брисел покушава да примени одредбе овог „пакета“ на уговоре који су били закључени много пре његовог ступања на снагу.

    „Ако сте усвојили документ и применили га на све оно што је било раније, то уводи хаос и подрива поверење у заједнички рад“, оценио је Путин, изражавајући наду да ће бити нађено решење прихватљиво и од користи за обе стране.

    Нада још живи, и то земаља југоисточне Европе на траси „Јужног тока“, Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније, Италије, Аустрије.

    Зато ће, првенствено Немачка, поред „Северног тока“, по свему судећи добити  и „Северни ток 2“ и безбедно снабдевање. Немци су Немци. Ту не важи Трећи пакет. Правна служба Европске комисије је у фебруару објаснила да прописи ЕУ о енергетском тржишту, као и Трећи енергетски пакет, не важе за поморски део тог гасовода пошто се не реализује на територији чланица ЕУ.

    То је, према писању америчког листа „Политико“, био озбиљан ударац политичким противницима руског гасовода у Вашингтону који не одустаје од „бриге“ за енергетску безбедност Европе. Да ли ће себи дозволити још један у виду „Јужног тока“ зависиће од односа снага најјачих глобалних играча на више „фронтова“ на геополитичкој сцени света.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Гасовод, Јужни ток, ЕУ, Русија, Турска, Бугарска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога