Русија ће наставити да улаже у спорт и пружаће подршку олимпијцима како би постизали нове победе и обарали нове рекорде, изјавио је у недељу руски председник Владимир Путин у Сочију, на дан када су се у Рију затварале Летње олимпијске игре.
„Ми ћемо и даље развијати масовни спорт и подржаваћемо наше олимпијце, и тада ће у Русији неминовно бити нових спортских победа, достигнућа, рекорда, а што је најважније — одрастаће јака, снажна млада поколења, која ће се поносити својом отаџбином, која ће бити свесна своје одговорности пред државом, која ће волети спорт и која ће бирати вредности активног и здравог живота“, рекао је Путин.
Русија је одувек улагала у спорт — тако је било у царско доба, тако је било у совјетско време, тако је и данас, у савременој Русији. Прве представнике на ОИ Русија је имала 1908. године. Тада је у Лондону земљу представљало шесторо руских спортиста. Освојили су три медаље — једну златну и две сребрне. То је у руском народу изазвало буру емоција и осећај поноса, а власти су схватиле да спортске победе јачају углед земље.
Цар Николај Други је потом узео под своје окриље припрему руског тима за следеће ОИ, и 1912. године на Олимпијаду је отпутовало скоро 170 руских спортиста. После Октобарске револуције па све до 1951. године, Русија, а потом и СССР, нису учествовали на Играма.
У совјетско доба власти су спорту поклањале велику пажњу, што се одразило и на успехе совјетских спортиста — под заставом СССР-а на ОИ освојене су 473 златне медаље, 376 сребрених и 355 бронзаних медаља.
Серија успеха до данас није прекинута — чак ни тешких деведесетих, када се држава није баш нешто посебно бавила спортом. Откако је Путин стао на кормило Кремља, слика се драстично променила. Путин, који је и сам спортиста, пропагира спорт и заговара здрав начин живота. За последњих шест година у развој спорта у Русији инвестирано је најмање 50 милијарди рубаља. Према речима руског министра спорта Виталија Мутка, ако би се рачунало од 2006. године, у руски спорт су уложене скоро 93 милијарде рубаља. Новац је потрошен на спортске центре за 52 тима у олимпијским спортовима, и још на девет спортских објеката у којима спортисти могу не само да вежбају него и да у њима бораве. Најмање још толико биће уложено у федерални програм — „Развој физичке културе и спорта у РФ од 2016. до 2020“.
Осим пара које се наменски издвајају из државне касе на развој спорта, у спорт у Русији улажу и велике државне компаније и спонзори из света бизниса. Осим тога, губернатори и локалне власти имају посебне буџете одакле помажу развој спорта у својим регионима.
Такође, постоје и бројни наменски фондови, попут Фонда подршке олимпијцима Русије, који је створен пре више од 10 година и који је реализовао на десетине програма намењених за подршку перспективних спортиста. Многи руски олигарси, попут Абрамовича, Усманова, Дерипаске, Лисина, Потанина и других улажу значајна средства у овај фонд.
Путин је, додуше, лани критиковао систем финансирања професионалног руског спорта. Он је на седници Савета за фискултуру и спорт позвао државне компаније и представнике бизниса да троше новац на развој масовног спорта, а не на куповину „звезда“ из иностранства ради престижа.
„Развој националног спорта је најважнији. У томе је друштвена одговорност“, истакао је Путин.
Он је предложио да се створе услови за финансијска средстава из ванбуџетских извора и позвао је да се користе формати који су се показали као ефикасни у руској и међународној пракси. Као пример таквих извора навео је лутрије, продају права на ТВ и радио емитовање, а посебним сматра и оснивање спортског канала.
Русија огромна средства издваја и на изградњу спортских објеката, терена и инфраструктуре, али и на напредне технологије за опоравак спортиста, рехабилитацију и медицинско лечење.
Путин је такође лани предложио и револуционарни закон, који је ове године усвојен и којим ће се значајно подићи улагање у спорт. Закон би требало да донесе много већи прилив новца у спорт генерално, а највише у фудбал.
Према новом закону, кладионице и кладионичари мораће да уплате у државну касу 13 одсто од сваког добитка већег од четири хиљаде рубаља (50 евра). Држава ће направити списак свих спортова који ће делити новац који ће се слити у касу од новог пореза, а биће равномерно подељен и на најважније (фудбал, хокеј, кошарка, атлетика), али и на мање заступљене спортове. Новац који ће добити сви спортови неће бити нимало занемарљив, ако се узме у обзир да су, на пример, кладионице у Русији 2014. године „обрнуле“ 150 милијарди рубаља, а кладионичари зарадили две и по милијарде рубаља.
„Ако говоримо о олимпијцима и професионалним спортистима, они немају на шта да се жале. Имају плате мање-више пристојне. Ту убрајам и параолимпијце. Услови су се драстично променили у односу на 1998. и 2000, када су део трошкова покривали разни међународни спортски савези, како би Русија уопште учествовала на светским првенствима. Сада је то немогуће замислити. Међутим, ако говоримо о дечјем и масовном спорту, ту морам признати да ситуација зависи од региона до региона. Мислим да руски градови и региони не би требало да развијају превише спортова истовремено, већ да се усредсреде на оне спортове у којима су традиционално добри и за које имају стручан кадар. То је много боље него развијати ’егзотичне‘ спортове. Рецимо, руске кавкаске републике су традиционално добре у борилачким вештинама, оне су успешне у томе и не теже ка томе да развијају неке друге врсте спортова. Наравно да Москва, Санкт Петербург и други велики градови могу себи да дозволе да развијају велики број спортова. Али, то се не односи на мале средине, иако се спортска инфраструктура обнавља широм Русије, укључујући и села“, каже за Спутњик олимпијска и светска шампионка у клизању и депутат Државне думе Светлана Журова.
Према њеним речима, осим државе, и велике корпорације улажу у развој спорта у Русији.
„Рецимо, ’Гаспром‘ када гради енергетске објекте у руским регионима, он истовремено гради и спортске објекте које затим оставља региону на поклон“, додала је Журова.
Руски министар спорта је изразио наду да ће до 2020. број грађана који се баве спортом порасти на 40 процената.
