Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 320
    Пратите нас

    Позив шефа немачке дипломатије да се закључи нови споразум о контроли наоружања у Европи како би се избегла нова трка Русије и НАТО-а у наоружању узбуркала је европску јавност. Из Москве су, међутим, поручили да нема основа за нови споразум, јер НАТО и даље говори о потреби да се обузда Русија. Међутим, Русија ће „пажљиво изучити предлог Немачке“.

    Директор Одељења за питања о неширењу и контролу наоружања Михаил Уљанов је рекао да је актуелни Споразум о конвенционалним оружаним снагама апсолутно застарео и повратка на њега нема, али да је могућ разговор о нечему новом. Москва, додао је он, неће сама иницирати дијалог на ту тему, јер претходни покушаји увођења режима контроле над конвенционалним наоружањем нису пропали кривицом Русије.

    Руски аналитичари су сагласни да би требало направити нови споразум, јер би он био користан и за Русију и за Европу. Међутим, истичу они, САД су главна препрека на том путу.

    Експерти сматрају да је предлог Франка Валтера Штајнмајера у пракси немогућ све док у Европи постоји блок НАТО-а, у којем последњу реч има Вашингтон, и да САД неће дозволити потписивање новог споразума, нарочито ако би он био користан за Русију.

    Подсећања ради, Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи (ЦФЕ) потписало је још 1990. године 16 земаља-чланица НАТО-а и 6 земаља-чланица тадашњег Варшавског пакта, укључујући Русију. Споразум је ступио на снагу две године касније, иако је Варшавски пакт престао да постоји.

    Тим споразумом су успостављена ограничења за сваки војни блок у пет категорија конвенционалног наоружања, укључујући тенкове, оклопна возила, артиљерију, хеликоптере и борбене авионе.

    Запад није имао слуха за предлоге Русије

    Експерти констатују да је тај споразум застарео, а да нови касни. У њега би сада требало укључити нове категорије наоружања, као што су крстареће ракете, беспилотне летелице, носаче авиона, системе противракетне одбране и сл. На томе је, између осталог, раније и Русија инсистирала, али Запад за то, као и многа друга питања, није имао слуха јер му је такво стање одговарало.

    Русија је више пута позивала НАТО да започну дискусију о новом споразуму. Још у новембру 1999. године на истамбулском самиту ОЕБС-а Споразум о конвенционалним снагама у Европи је делимично измењен с циљем да се елиминише дисбаланс изазван ширењем НАТО-а на земље Централне и Источне Европе.

    Њега су, међутим, ратификовале само четири земље — Белорусија, Казахстан, Русија и Украјина, док су чланице НАТО-а одбиле то да учине, захтевајући да Русија прво повуче своју војску са територија Грузије и Молдавије.

    Русија је, међутим, крајем 2007. године престала да испуњава споразум, али је Москва више пута поновила да тај потез не значи да Русија одбацује даљи дијалог о контроли конвенционалног наоружања у Европи, „ако и када њени партнери за то буду спремни“.

    Аналитичари објашњавају да је Москва на такав корак била приморана, зато што је Запад почео да користи тај споразум за своје политичке циљеве.

    „Нажалост, земље НАТО-а су више волеле да избегавају одредбе ЦФЕ ширењем Алијансе и коришћењем изговора како би се спречило да ЦФЕ ступи на снагу“, изјавио је још лани Антон Мазур, који је прошле године био шеф руске делегације на разговорима о војној безбедности и контроли наоружања у Бечу.

    Ипак, већина руских аналитичара сматра да би сада Штајнмајерову иницијативу требало подржати и да би „дух и смисао“ тог споразума требало „оживети“, јер ће он ограничити трку у наоружавању и довести до равнотеже снага што доприноси већој европској, па и светској безбедности.

    Међутим, експерти указују на то да се „Европа данас налази под јаким, полуколонијалним утицајем САД“ када је реч о политици и безбедности и да ће бити тешко да се ти договори, уколико буду постигнути, реализују. 

    Штајнмајерове предизборне добре намере

    Неки руски аналитичари сматрају да је Штајнмајерова иницијатива повезана са предстојећим председничким изборима у Немачкој и да је то део његове предизборне реторике, пошто се раније у медијима појавила информација да ће он бити један од кандидата. Други сматрају да иза тог предлога стоје Штајнмајерове „добре намере“ и стварна брига за безбедност Европе.

    Подсећања ради, Штајнмајер је ту причу покренуо крајем прошле недеље, када је у свом чланку писаном за немачке медије предложио да се закључи нови споразум о контроли наоружања у Европи како би се избегла нова трка Русије и НАТО-а у наоружавању.

    Штајнмајер се позвао и на чињеницу да је Русија у више наврата позивала Северноатлантску алијансу да започне дискусију о том питању.

    Касније је представник Алијансе изјавио да НАТО поздравља сваки корак који ће довести до боље контроле наоружања у Европи и да ће наставити са Русијом да разматра транспарентност и мере за смањење ризика.

    „Са жаљењем морамо да констатујемо да су шансе за контролу наоружања у Европи, као реални инструмент заштите безбедности, пропуштене“, рекао је стални представник Русије при НАТО-у Александар Грушко.

    Председник Русије Владимир Путин са војним врхом
    © Sputnik / Алексей Никольский

    Према његовом мишљењу, „у овој фази корен проблема се не крије у недостатку инструмената контроле наоружања, него, пре свега, у политици коју води НАТО“, превасходно према Русији.

    „Знамо из историје европске безбедности да се успех у војној сфери, у сфери контроле наоружања, постиже онда када постоји заједнички политички пројекат. А данас, судећи по одлукама које су усвојене на самитима НАТО-а у Велсу и Варшави, такве политичке основе нема. Док год НАТО званично и незванично буде говорио о неопходности да се обузда Русија, реална политичка основа за озбиљан дијалог у сфери контроле наоружања тешко да ће се појавити“, изјавио Грушко.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    контрола наоружања, споразум, НАТО, Александар Грушко, Франк-Валтер Штајнмајер
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога