Београд+ 11°C
Ниш+ 13°C
Слушајте Sputnik
    Панорама Приштине

    Приштина опљачкала Србију за више милијарди долара

    © Sputnik/ Natalya Grebenyuk
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    12826233

    Власти у Приштини се према имовини државе Србије понашају по принципу „чије овце, тога и ливада“. А све су јој то својим актима омогућили бивши шефови Унмика.

    Нова рунда разговора Београда и Приштине у Бриселу заказана је за 26. септембар, а на дневном реду биће једна од најтежих тема — телекомуникације.

    Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, каже да је Споразумом о телекомуникацијама, постигнутим 25. августа прошле године, предвиђено да, са једне стране, Србија тражи позивни број за КиМ, који ће, као власништво Србије, уступити на коришћење Приштини, а са друге, да се „Телекому Србији“ омогући да несметано послује на територији КиМ.

    „Приштина гледа на сваки начин да то оспори, као и све оно што је њихов представник потписао са нашим премијером. Они желе да направе један преседан, да одузму имовину ’Телекома Србије‘, односно да прогласе да је сва имовина ’Телекома Србије‘ на Косову и Метохији заправо имовина ’поште‘ и ’телекома Косова‘. И то иако је 90 одсто имовине коју ’Телеком Србија‘ има у нашој јужној покрајини направљено после 1999. године, попут зграде у Косовској Митровици која је подигнута 2004. године“, објашњава Ђурић за Спутњик.

    Он додаје да „иако имамо сву документацију о имовини, врло често се у Бриселу не разговара само разумом и аргументима, већ колеге из Приштине покушавају да разговарају аргументима силе, рачунајући да ће добити подршку међународне заједнице за такве ставове“.

    „Зато имамо и тако дрске идеје и предлоге Приштине, попут тога да им се омогући приступ систему ’Телекома Србије‘ да би могли да прислушкују грађане Србије, по налозима њихових судова. Наравно, тако нешто не долази у обзир и ми о тако нечему не желимо ни да размишљамо“, напомиње директор Канцеларије за КиМ.

    Да се Албанци иначе понашају по принципу „чије су овце, тога је и ливада“, није ништа ново кад је реч о много чему, а посебно о имовини. Само имовина у власништву „Телекома“, према проценама независне ревизорске куће, на територији Косова и Метохије представља 7,5 одсто укупне имовине тог предузећа. Укупна штета нанета „Телекому Србија“ на КиМ, на основу одузете имовине, изгубљене добити, одузетих права и обавезе исплаћивања личних доходака расељеним бившим радницима тог предузећа, до сада износи око 1,4 милијарде долара.

    Али то је само кап у мору. Од 1999. године од када је мисија Унмик преузела контролу над јужном српском покрајином, разни акти и уредбе које су доносили шефови те мисије, користећи правно недовољно јасно дефинисане могућности функције које су обављали, омогућили су Албанцима да државна и друштвена својина Србије — постане „власништво“ такозване државе Косово. Тако је, осим имовине „Телекома“, Унмик на располагање Косову предао до 2003. године вредност до тада побројаних непокретности државе Србије на Косову и Метохији у вредности од око 1,5 милијарди евра. Према подацима Владе Србије, 58 одсто имовине на Косову и Метохији припадало је Србима, Српској православној цркви и предузећима у државном власништву.

    Само објекти ЈП ЕПС-а на територији Косова и Метохије вреде више од три милијарде долара. ЕПС и Република Србија су и последњих година имали знатна улагања у одржавање и опрему за енергетски систем на Косову и Метохији. Поред тога, ЕПС од 1999. године издваја између 20 и 22 милиона евра на годишњем нивоу за надокнаде за 8.000 радника који су 1999. године противправно протерани са посла.

    Имовина „ЈП Железнице Србије“ вреди више од 500 милиона евра (7,81 одсто укупне вредности основних средстава).

    „НИС Петрол-Југопетрол“ је до 1999. године у свом власништву имао 31 објекат (25 бензинских станица, пет стоваришта, пословни простор у Приштини и земљиште у Подујеву).

    Чак је и Мисија ОЕБС-а на Косову и Метохији у извештају из 2008. године закључила да ће приватизација на Косову ићи тешко јер је нејасна власничка структура на КиМ, позивајући се још на период национализације приватног власништва које је по европским конвенцијама — неприкосновено.

    У државном власништву Републике Србије на територији Косова и Метохије налази се још и пољопривредно, шумско и грађевинско земљиште — 24.500 хектара, службене зграде — 1,24 милиона квадратних метара, пословне зграде — 145.000 квадратних метара, стамбене зграде — 25.000 квадратних метара, објекти посебне намене око 4.000 квадратних метара и други грађевински објекти чија површина прелази 750.000 квадратних метара.

    Србија и друге републике бивше СФРЈ су у периоду од 1961. до 1990. године инвестирале у Косово и Метохију око 17 милијарди долара од чега је Србија уложила 5,5 милијарди долара или 33 одсто. Од 1990. до 1992. године из Републике Србије пласирано је око 10 милијарди тадашњих динара на Косово и Метохију преко посебног доприноса за развој који је тада уведен. Од 1990. до 1998. године Република Србија је преко Фонда за развој у Косово и Метохију уложила 87,8 милиона немачких марака, а преко своје Дирекције за путеве још 89,25 милиона марака.

    Приштина је узурпирала и више од 130 објеката предузећа „ПТТ Србија“, од којих су највећи број зграде пошта у које је српско предузеће деценијама улагало.

    На Косову и Метохији се налази и добар део имовина Војске Србије. Само војни аеродром „Слатина“ код Приштине вреди око 95 милиона евра. Комплекси у оквиру поменутог аеродрома простиру се на око 4,5 милиона метара квадратних земљишта на коме се налази 568 грађевинских објеката, од чега 156 објеката високоградње на површини од 47.024 метара квадратних.

    Фонд за развој Републике Србије има акције у више од 160 предузећа са Косова и Метохије, где у највећем броју случајева има власништво над више од 51 одсто капитала, о чему је уредно обавештена Косовска поверилачка агенција (тело које је основао Унмик). Укупна потраживања Фонда по том основу су више од 200 милиона евра.

    Спољни дуг Републике Србије који се односи на Косово и Метохију износи око 1,17 милијарди америчких долара. Почевши од 2002. године закључно са 31. децембром 2007. године, Република Србија отплатила је 335 милиона долара косовског дуга према међународним повериоцима. Такође, не смемо да занемаримо ни унутрашњи дуг који се односи на потраживања предузећа са територије централне Србије према предузећима са Косова и Метохије која према до сада прикупљеним и непотпуним подацима износе више од 250 милиона евра.

    Отимање имовине Републике Србије и српских предузећа спроводи се кроз нелегалну приватизацију на Косову и Метохији. Косово је до сада имало око 30 „приватизационих таласа“ где је продато око 300 предузећа у друштвеном власништву. Притом, на рачун КПА (такође чедо Унмика) уплаћено је око 280 милиона евра. Готово сва предузећа у јужној покрајини продата су Албанцима са Косова и Метохије или из иностранства.

    Поред тога, предузећа која су до сада приватизована продата су по далеко нижој вредности од тржишне. Најбољи пример за ту тврдњу је приватизација „Пећке пиваре“ из јуна 2006. године која је продата за износ од 11,1 милион евра једном албанском бизнисмену, што је, према објективним проценама, износ који је 10 пута мањи од реалне тржишне вредности.

    До марта 2010. године, према подацима којима је располагало тадашње Министарство за КиМ, Приштина је приватизовала 545 друштвена предузећа, вредна 220 милијарди долара, од којих је, како је својевремено писао лист „Политика“, зарадила 460 милиона евра. И овде су у већини случајева 95 одсто купаца били Албанци.

    Косовској поверилачкој агенцији (КПА) преостало је да приватизује још неколико стотина фирми, углавном на северу Покрајине, а међу њима је РМХК „Трепча“. Ту су још и комплекс хотела и скијалишта „Брезовица“.

    У међувремену је основана Косовска агенција за приватизацију, а у њеном управном одбору су три међународна и пет косовских директора. Године 2010. косовска агенција за приватизацију почела је и са процесом ликвидацијске продаје имовине друштвених предузећа на територији Космета. Та одлука донета је у фебруару те године на састанку УО агенције.

    До данас агенција је објавила четири листе приватизационог тендера за продају имовине које су обухватале 85 јединица. Продате су 64 јединице, а инкасирано је нешто више од 12 милиона евра. Продаване су зграде, паркинг простори, магацини, али и земљиште, односно сва имовина која је у власништву друштвених предузећа, стоји на сајту косовске приватизационе агенције.

     

    Слично:

    Да ли ће Приштина послушати Бајдена (аудио)
    Приштина и раније обећавала ЗСО, па ништа од тога
    Приштина кара, Брисел не приговара
    Тачи: Приштина ће ојачати борбу против криминала и корупције
    Статут ЗСО израдиће Приштина
    Приштина: Признање или прекид преговора у Бриселу
    Зашто се Приштина уплашила „српског“ сунца?
    Приштина гуши слободу медија Србима (видео)
    Приштина више не жели бриселске преговоре?
    Тагови:
    брисел, Унмик, србија, косово, преговори, имовина, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога