Слушајте Sputnik
    Народ са заставама Црне Горе

    Црна Гора: Милу тесне ципеле

    © Flickr/ Marko Milošević (Мilosevic)
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    1123

    Да ли ће ДПС формирати владу у Црној Гори зависи од пласмана Ивана Брајовића, бившег члана странке Ранка Кривокапића. Победа опозиције значила би одустајање од садашњег евроатлантског пута Подгорице.

    Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, направио је анализу поводом парламентарних избора у Црној Гори, који ће бити одржани 16. октобра 2016. године. ИФИМЕС истиче да се у изборној кампањи суочавају два велика политичка блока — за чланство у ЕУ и НАТО-у и против њега. Иста анализа тврди да је опозиција у Црној Гори хетерогена, као и да свој наступ гради на концепту који је око себе окупио конгломерат шароликих политичких субјеката, који се супротстављају првенствено пуноправном чланству Црне Горе у НАТО-у, а поједине опозиционе странке и чланству у ЕУ, јер желе чвршће повезивање са Србијом и Русијом.

    Аналитичари са овог Института сматрају да се у Црној Гори од распада некадашње СФРЈ још увек није успела профилисати снажна опозициона аутохтона политичка партија, која не би била просрпска или проруска. Предстојећи парламентарни избори су, тврде, стратешки најважнији избори до сада, јер ће се политички подељена Црна Гора дефинитивно опредељивати за НАТО и ЕУ, или ће ићи у смеру повезивања и јачања сарадње са Русијом и Србијом.

    С друге стране, анализе јавног мњења показују да ће ДПС овога пута имати тежак задатак да осигура још један мандат на власти.

    „За разлику од прошлих избора, ДПС сада наступа без важних коалиционих партнера, који су у прошлости доносили толико процената подршке бирача, која је омогућавала стабилно владање Милу Ђукановићу и ДПС-у. Та стабилност се срушила у тренутку када је председник Социјалдемократске партије (СДП) Ранко Кривокапић, дугогодишњи председник парламента, после 18 година коалиције са ДПС-ом, покушао срушити Владу Мила Ђукановића. Притом, очигледно је да су Кривокапић и његови политички ментори погрешно конципирали своју политичку стратегију и врло вероватно је да уопште неће прећи изборни праг, што би значило крај његове политичке каријере“, закључак је аналитичара овог Института.

    Како наводе, због Кривокапићевог политичког заокрета и његових активности на рушењу Владе Црне Горе, као и везе се са Демократским фронтом и другим просрпским и проруским снагама, његов СДП се распао и изгубио већину чланства, која је прешла код Ивана Брајовића, и његову нову странку Социјалдемократи (СД). ИФИМЕС сматра да Брајовићева странка држи у рукама кључ будуће владе Црне Горе, те да ће од изборног резултата СД зависити да ли ће Црна Гора наставити са процесом приступања односно, да ли ће „очувати политичку стабилност или ће уследити дубока политичка криза, која ризикује да чак подстакне и међуетничке конфликте у држави, која је иначе важила за најуспешнију у интеграцији различитих етничких заједница“.

    Аутори анализе верују да би опозиција имала потешкоће са формирањем нове владе, јер је раздробљена. По њима, између ДФ-а, Демократа и коалиције „Кључ“ (Демос—СНП—УРА), која повезује три опозиционе странке, постоје велике разлике и мало је вероватно да би могли да их премосте, јер их повезује само један циљ, а то је рушење актуeлне власти.

    „У случају победе опозиције може се очекивати период политичке нестабилности, заустављање процеса приближавања евроатлантским интеграцијама и пад страних инвестиција“, закључак је ИФИМЕСА.

    Предстојећи парламентарни избори, који ће се одржати 16. октобра 2016. године, десети су парламентарни избори од увођење вишестраначја и четврти у независној Црној Гори. Право гласа на изборима има 530.840 бирача уписаних у централни бирачки списак. На изборима се бира 81 посланик за Скупштину Црне Горе. Изборни праг износи три одсто. На парламентарним изборима 16. октобра 2016. црногорски грађани моћи ће да бирају између 17 изборних листа: Међу којима су главни ривали ДПС — Мило Ђукановић са слоганом „Сигурним кораком“, Велика коалиција „Кључ“ са слоган Најбоље за Црну Гору“, Демократски фронт (ДФ) који има слоган „Ми или он“. Пресудну улогу осим у формирању владе имаће странке националне, али и новоформиране странке попут Демократа, Алексе Бечића.

    Политичке странке које учествују на парламентарним изборима морале су да прикупе подршку 0,8 одсто бирача, односно нешто више од 4.000 потписа, док су странке мањинских етничких заједница морале прикупити 1.000 потписа.

    Аналитичари са овог словеначког Института ипак у свему виде и нешто позитивно — изборна кампања је креативнија и иновативнија. Разлог је, тврде они, чињеница да изборну кампању за два водећа политичка блока ДПС и Демократски фронт (ДФ) воде два врхунска стручњака за изборне кампање из Израела. Предизборну борбу обележавају тврди и агресивни напади између ДПС-а и Демократског фронта (Нова српска демократија, Покрет за промјене и Демократска странка јединства). Главна мета напада опозиције, закључује се у анализи, управо је одлука црногорске владе за пуноправно чланство у НАТО-у.

     

    Слично:

    Од три америчка пројекта за Балкан, Мило спровео последњи
    „Мило, лопове!“ у Европском парламенту (видео)
    Кад прича о Русији, Мило је портпарол Вашингтона
    Зашто Финци не желе у НАТО, а Мило хоће?
    Мило — од главаша до намесника
    Мило Ђукановић против Мила Ђукановића — коме веровати?
    Што је бику мило...
    Како Мило преко агенција „пумпа“ подршку НАТО-у
    Пуковник ил′ покојник — Мило Ђукановић
    Тагови:
    нато, Еу, Црна Гора, избори, власт, опозиција, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога