Београд+ 5°C
Ниш0°C
Слушајте Sputnik
    Деца-илустрација

    ГМО бебе: Клонови постају стварност

    © Flickr/ Thomas Widmann
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Јелена Вучићевић
    1342

    У среду су сви светски медији као вест дана „вртели“ информацију да је у Мексику рођена прва беба са три различита ДНК, применом технике митохондријске донације. Међутим, мање је познато да су бебе са три биолошка родитеља и раније долазиле на свет.

    Наиме, још 90-тих година прошлог века др Жак Коен, стручњак за плодност из медицинског центра Сент Барнабас у Ливингстону, обелоданио је сазнање да се убацивањем цитоплазмичког материјала здравог јајашца, укључујући и митохондрије, у јајну ћелију неплодног пацијента могу значајно повећати шансе за његов раст.

    Рад др Коена довео је до рођења 17 беба које су све биле здраве, док је једна трудноћа завршена побачајем. И друге клинике пробале су ту технику, која је довела до стотинак рођења деце широм света.

    Гени смештени ван једра

    Америчка научна агенција је тај поступак забранила 2001. године због етике и сигурности, али и због немогућности да се предвиде све последице у будућим генерацијама деце зачете на тај начин. Међутим, Велика Британија је пре непуних годину дана озаконила тај процес.

    Према досадашњим истраживањима, једна од 5.000 беба наследи редак и неизлечив здравствени проблем поремећаја митохондријалних гена. Ради се о болестима са врло тешким симптомима као што су шлог, епилепсија, слепило, глувоћа, деменција, отказивање бубрега…

    „Поремећени“ гени смештени су ван једра — у митохондријама, структурама задуженим за производњу енергије. Наслеђују се само од мајке, не и од оца, па се и поремећаји наслеђују по мајчиној линији.

    Шта подразумева контроверзна техника „три родитеља“?

    „Техника подразумева вантелесну оплодњу, код које је јајна ћелија направљена од две јајне ћелије. Једро (органела у којој је смештена ДНК) је од биолошке мајке, а остали делови ћелије су пореклом од донорске јајне ћелије, која у себи, осим у митохондријама, нема молекула ДНК. У митохондријама се налази свега тридесетак гена“, објашњава за Спутњик Бојана Панић, молекуларни биолог из ДНК центра за генетику.

    Наиме, гени који управљају стварањем митохондрија, у језгру и самој митохондрији, могу бити дефектни, и ти дефекти могу бити пренесени са мајке на дете. Иако су митохондријске болести ретке, могу имати разарајуће последице — процењује се да између 9 и 12 особа на сваких 100.000 пати од те болести.

    Неспорно је да се применом митохондријске методе може омогућити да мајка са генетским поремећајем роди здраво дете, али то питање отворило је, са друге стране, етичку и моралну компоненту рођења „детета са три родитеља“.

    Огромне могућности за злоупотребу

    У разговору за Спутњик, психолог Зоран Миливојевић истиче да, иако је та техника са медицинске тачке гледишта потпуно оправдана, треба бити веома опрезан, јер генетски инжењеринг нема границе.

    „Неколико држава је већ дозволило експериментисање са хибридима — праве се жива бића која су спој различитих врста. Али било каква генетска манипулација мора бити строго контролисана. Проблем је у томе што иза целе приче стоји велики интерес међународних фармацеутских и биотехничких корпорација, тако да су могућности за злоупотребе веома велике“, каже Миливојевић.

    Наш саговорник напомиње и да су некада ствари у теорији веома добро планиране, али да у пракси могу да оду у сасвим другом смеру. Са друге стране, молекуларни биолог Бојана Панић напомиње да се митохондријска техника, у суштини, своди на манипулацију генетичким материјалом.

    „Практично, јајна ћелија садржи молекул ДНК пореклом од две жене, с тим да је ДНК у једру пореклом од једне, а ДНК у митохондријама пореклом од друге. Сами молекули ДНК нису мењани“, каже Панићева.

    „Добар новински наслов“

    Она сматра да је клонирање људи већ могуће.

    „Мислим да управо због тога треба врло одговорно да користимо сва наша научна сазнања. Разумем жељу за биолошким потомством, али не баш по сваку цену, јер ми данас желимо биолошког наследника по сваку цену, а сутра ћемо хтети могућност да наш потомак има ’најбоље‘ од оба родитеља. Шта је следеће? Да ли ћемо потом хтети да потомку ’побољшамо‘ одређене гене?“, пита се Панићева.

    Кад је реч о о етичком аспекту рађања деце која имају троје родитеља, психолог Зоран Миливојевић напомиње да се ту, условно речено, ипак ради само о „добром новинском наслову“.

    „Од жене донатора убризгане су митохондрије у јајну ћелију мајке. То значи да су основни гени, они који се налазе у једру ћелије, гени биолошке мајке и оца. Оно што се налази изван ћелијског једра, то је више подршка поменутим генима да буду онакви какви треба да буду, и зато мислим да је претерано рећи да је у питању дете са троје родитеља. Међутим, сигуран сам да можемо у том смислу очекивати и револуционарније захвате. Поред тога, многи експерименти се спроводе далеко од очију јавности, тако да је то нешто над чим стрепимо, и очигледно је да ће у будућности ту бити великих изненађења“, каже Миливојевић на крају разговора за Спутњик.

     

    Тагови:
    клон, клонови, клонирање, генетика, гени, наука, медицина, ДНК
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога