Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2970
    Пратите нас

    У руску политику поново се вратила тема обнављања бивших совјетских војних база у Африци, Јужној Америци и Азији. Прича о томе је покренута у јеку геополитичког сукоба са САД, какав није виђен још од совјетских времена. Код западњака ова тема ствара нервозу и изазива панику, док се у Русији многи питају да ли је то Москви заиста потребно.

    За сада је потврђено да ће Русија у Сирији отворити сталну поморску базу у граду Тартусу. Руско Министарство одбране је саопштило да разматра могућност да поново активира војно присуство у Вијетнаму и на Куби, где је Москва у време СССР имала војне базе, а у руским медијима се појавила (дез)информација и о повратку руске базе у Египту.

    Војни стручњаци сматрају да би отварање руских војних база у иностранству било потребно и оправдано, јер то диктирају последња дешавања у свету, која Русија не сме да игнорише.

    У совјетско доба Русија је имала војне базе на свим континентима, осим у Аустралији. Али после распада СССР-а одрекла се практично свих својих база ван совјетског пространства.

    У овом тренутку, једина руска војно-ваздушна база ван граница бившег Совјетског Савеза налази се у Хмејмиму, у Сирији.

    С друге стране, Сједињене Државе имају војне базе у целом свету. Према неким подацима, Америка има више од 650 војних база у иностранству, а неки тврде и знатно више.

    Ипак, и сама помисао да ће Руси отворити војну базу у иностранству, Вашингтону ствара, у најмању руку, нелагоду и нервозу.

    Ипак, експерти су уверени да је Русији база у Тартусу и те како потребна, пре свега за заштиту сопствених интереса.

    Не би требало заборавити чињеницу да је одлука о подизању те базе изазвана, могло би се рећи, и незаинтресованошћу САД и њених сателита за борбу против тероризма и због уцена и претњи упућених Русији.

    С друге стране, отварање нове руске базе у Сирији закомпликоваће ионако тешке и компликоване односе Москве и Вашингтона. Сједињене Државе ће, предвиђају експерти, чинити све да ослабе Русију у светској арени и на Блиском истоку.

    Отварање поморске базе у Тартусу осим политичке имаће и војно-стратешку улогу, а Американцима се то никако не свиђа јер је Тартус близу турске авио-базе Инџирлик, коју користи америчка војска.

    „Американци су без сумње против руске базе у Тартусу. Као прво, зато што се она налази недалеко од Инџирлика. У војно-стратешком плану та база је веома опасна за САД и у том смислу за Израел. Они су били непријатно изненађени таквом одлуком Москве. Осим тога, присуство система С-300, који су Руси већ доставили у Сирију, веома је опасно за САД… Мислим да ће сада Американци више пута размислити пре него што нешто ураде“, сматра шеф катедре за међународне односе Америчког универзитета науке и технологије у Бејруту Георг Меси.

    Уколико Русија жели да поново игра велику улогу у политичкој арени, додаје Меси, њој је та база потребна. Пре свега за заштиту сопствених интереса.

    „САД имају војне базе у целом свету, зашто Русија не може да има базу барем на Блиском истоку! Ми говоримо о новој војно-политичкој реалности, коју диктира Москва, а Запад, и посебно Американци, то морају да прихвате“, додао је експерт, истичући да „Американци морају да схвате да више нису деведесете и да Русија има велику моћ“.

    Од седамдесетих година прошлог века, па све до сада, Русија је у Тартусу имала пункт за пружање материјално-техничке подршке руским ратним бродовима, у којем су послове одржавања бродова изводили искључиво цивили. Сада ће он бити модернизован и претворен у сталну базу руске ратне морнарице.

    Сиријски официри сматрају да ће стварање ове војне базе повећати борбену способност сиријске војске и убрзати победу над терористима.

    Руски експерти су уверени да ће та база учврстити руско присуство у региону. Они наводе да се војно-политичка ситуација у светској арени драстично мења и да Русија мора бити спремна за све могуће ситуације, а из базе у Тартусу руска морнарица ће бити у стању да брзо реагује на потенцијалне претње у региону.

    Са друге стране, у руским медијима се појавила и информација да се Русија после 45 година враћа и у своју базу у Египту и да се око тога воде преговори. Реч је о бившој совјетској бази у граду Сиди-Барани, која је претходно била коришћена за праћење бродова америчке морнарице. Каиро је, међутим, такве тврдње оповргао.

    „Ти разговори не одговарају истини. Египат има чврст став, који не подржава подизање страних војних база на његовој територији“, поручили су из председничке администрације Египта.

    Примопредајa ватрогасне опреме, поклона Руске Федерације Србији, 21. 5. 2015.
    © Sputnik / Бранкица Ристић

    Неки руски експерти су убеђени да је прича о отварању руске базе у Египту била само „новинарска патка“, из простог разлога јер би отварање две поморске базе практично у истом региону било „бесмислено и неразумно“, док друге чак ни негирање званичног Каира није разуверило.

    „Где има дима, има и ватре“, сматрају.

    Ипак, већини је јасно зашто је Каиро по овом питању уздржан — Египат има традиционално добре односе са Вашингтоном, један је од важних савезника САД ван НАТО-а и годишње добија оружје у вредности од неколико стотина милиона долара. Само у 2017. години планирано је да САД пруже Египту војну помоћ у износу од 1,3 милијарде долара.

    С друге стране, односи Москве и Каира су у „фази обнављања“, али Египћани рачунају на помоћ Москве уколико терористи са Синаја покушају да узму под контролу и друге територије. Због тога ће Руси и Египћани средином октобра имати прве у историји заједничке ваздушно-десантне вежбе. Ово ће бити прве вежбе за руске падобранце које ће се одиграти на територији афричке пустиње.

    У сваком случају, стручњаци се слажу у оцени да је евентуално отварање нових руских база у иностранству Русији потребно, али да мора бити стратешки оправдано и да се морају проценити ризици и њихова сврсисходност, како политичка, тако и војна.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    хладни рат, војне базе, НАТО, Запад
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога