Београд+ 25°C
Ниш+ 26°C
Слушајте Sputnik
    Снајпериста лежи на крову зграде

    Какав је то атентат ако је лако решив

    © AFP 2017/ FETHI BELAID
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    12775352

    Све завере, успешне и неуспешне, никада се не открију до краја, каже за Спутњик аутор управо објављене монографије „Политички деликти — атентат и побуна“, стручњак за област безбедности Горан Матић, који сматра да су очекивања од обавештајних служби превелика.

    На управо минулом Сајму књига представљена је књига професора Факултета за међународну политику и безбедност Универзитета „Унион — Никола Тесла“ Горана Матића који се посебно бавио питањима атентата и побуне као политичким деликтима, темом која је, каже, ретко обрађивана. Ових дана је посебно добила на актуелности с обзиром на случај Јајинци. Неки од министара су арсенал оружја пронађен у близини породичне куће српског премијера Александра Вучића одмах окарактерисали као покушај атентата, а сам премијер рекао је да ће о томе имати став тек када добије резултате истраге.

    У разговору за Спутњик Матић каже да су се не само у периоду стварања модерне државе у 17. веку, већ и касније, до јачања институција у 19. веку, побуне и преврати решавали атентатима. Изврши се атентат, елиминише се владар и дође нова династија на власт, констатује он.

    На питање колико је пута Србија променила владара после атентата, он напомиње да није сваки атентат значио и преврат, односно промену уређења, или смену династије. Као пример наводи убиство краља Александра Обреновића 1903, када је после преврата на власт дошла династија Карађорђевића. Атентат на краља Александра Карађорђевића 1934. године у Марсеју није имао исто значење јер није значио и промену власти, напомиње Матић.

    „Политичко убиство је убиство из политичких мотива, а атентат убиство владара с циљем да се постигне преврат у држави, да дође нека нова структура на власт“, објашњава професор Факултета за међународну политику и безбедност, истичући да је према кривично-правној теорији убиство председника владе Зорана Ђинђића класичан атентат.

    Он, међутим, напомиње да је за све политичке деликте, укључујући политичка убиства, побуне и преврате, заједничко што самом чину претходи удруживање, завереничко превратничко деловање са једном идеолошком платформом. На крају дође до одабира средстава којима ће се насилним путем супротставити власти. Политичком насиљу се прибегава онда када се процени да ће оно имати највише резултата, каже Марић.

    Александар Вучић
    © AFP 2017/ ARMEND NIMANI

    На питање како му из те визуре изгледа најновији догађај у Јајинцима, он истиче да је то још догађај под истрагом.

    „Врши се истрага свих околности одакле се ту појавило оружје и осим медијских изјава још немамо оно што се зове судски утврђена истина да би то могли релевантно да коментаришемо. Али има један други проблем. Све завере, и успешне и неуспешне, никада се не открију до краја“, наглашава аутор књиге о атентатима и побунама.

    Овај случај ће, сматра он, бити видљив и јасан тек када прође неко време и када се утврде све околности. Без обзира на све активности министарства унутрашњих послова и других органа, не може се сада имати јасна визура догађаја и ко је све у њега умешан, са којих страна. Да ли је то утицај страних обавештајних служби, да ли неких криминалних група.

    „Видели смо да је убиство премијера Ђинђића било организовано од стране криминалних група Земунског клана, како је утврђено у судској пресуди. Али имате и оспоравања те пресуде и од стране теоретичара и адвоката, тако да још увек формална истина није пронађена онако како бисмо сви ми желели. Нисам притом ни апологета судске пресуде, али ни противник, говорим само о фактографији како се ти догађаји осликавају у медијима, како се злоупотребљавају, најчешће у политичким дебатама“, каже Матић.

    Он додаје да се, пишући монографију, изненадио да, на пример, димензије завере убиства Јулија Цезара још нису разрешене. Као што није разјашњено ни убиство Александра Карађорђевића. Исто тако, завереничка организација „Црна рука“ и убиство Александра Обреновића још је под велом тајне јер се не назире сва ширина завере усмерене против династије Обреновић. Без обзира на модерне технологије и достигнућа, тешко је, каже Матић, доказати умешаност, повезаност и завереничко превратничко деловање од случаја до случаја.

    На питање какви су у таквим ситуацијама домети обавештајних и безбедносних служби, стручњак за безбедност напомиње да се превише очекује од обавештајних служби које су у исто време моћне и немоћне. Проблем обавештајних информација је, напомиње, то што се најчешће не могу користити у судском поступку. Он објашњава да је сама методологија њиховог рада доста другачија од рада полиције, тужилаштва и суда. Да би нешто дошло на суд, мора да има један степен извесности, доказивости и проверљивости, што са обавештајним подацима није случај. Уосталом, каква је то завера ако се може лако у њу продрети, додаје Матић.

    Подсетио је на атентат на председника Америке Џона Кенедија шездесетих година, где ЦИА и ФБИ ни дан-данас не могу да разјасне да ли је то дело мафије, неких тада владајућих структура, или дело споља, за шта је био окривљен СССР. Јако је тешко тај догађај разјаснити чак и користећи обавештајне податке са којих је прошле, претпрошле године делимично скинута ознака тајности.

    На констатацију да се стиче утисак да је, када је атентат у питању, с њим најчешће скопчан међународни фактор, Матић каже да се то у безбедности зове субверзивно деловање обавештајних служби. Реч је о томе да обавештајне службе најчешће делују у другим државама и обављају одређене активности — од организовања и финансирања опозиције, до преврата.

    Најчешће су те везе невидљиве, јер никада нећете формално видети да се појави служба. Она за то користи агентурну мрежу, невладине структуре, посебне наменски формиране компаније.

    „Јако је тешко пратити трагове новца, ко то финансира и која је мотивација да се нешто уради, нарочито када видите да неке државе јавно говоре једно, а преко других канала раде друго“, оценио је Матић.

    Он је указао на случај Сарајевског атентата. Упркос доступности података о једном од најпознатијих атентата, убиству Франца Фердинанда, и поред тога што је прошло 100 година од њега, он се још сагледава.

    „Дају му се неке нове димензије — да ли је ту било учешћа руског царског генералштаба, да ли је била умешана немачка војна обавештајна служба, да ли су Британци били умешани, да ли је Црна рука била инструмент немачког генералштаба. О томе пишу доста озбиљни аутори, како на истоку тако и на западу. Још увек се трага за истином о убиству Франца Фердинанда у целости, где није спорно ко је извршилац и која организација га је реализовала, али је спорно ко стоји иза те организације“, рекао је Матић за Спутњик.

    Тагови:
    интервју, књига, атентат, оружје, Горан Матић, Александар Вучић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога