Слушајте Sputnik
    Пољски падобранци током НАТО војне вежбе „Анаконда 16“ која се одржава у Пољској

    А шта ће рећи Исток што вежбамо са НАТО-ом

    © AFP 2018 / Janek Skarzinski
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    1621

    Можда се ни Кини не допада што Србија вежба заједно са војском НАТО-а, поготово што са Америком има проблем у Јужном кинеском мору. А очекујемо да нам економски и даље помаже, као у случају Железаре. И нико се не пита шта ће рећи Исток, али сви питају како ће реаговати Запад на заједничку српско-руску војну вежбу „Словенско братство 2016“.

    Ако се ишта на свету дешава случајно, случај је хтео да припадници НАТО-а и руске војске, иначе у никада горим односима од Хладног рата, на територији Балкана једни другима приђу такорећи на пушкомет. Јуче је на територији Црне Горе започела петодневна теренска вежба управљања последицама ванредних ситуација „Црна Гора 2016“. У њој, по писању медија, учествује 680 ненаоружаних војника из седам НАТО земаља и десет партнерских држава, углавном из окружења, међу њима и Србија.

    Сутра пак у Србију долазе припадници Оружаних снага Русије, како би наредних дана одржали заједничку војну вежбу „Словенско братство 2016“. У тактичкој вежби учествује 212 припадника Ваздушно-десантне војске Оружаних снага Руске Федерације, 56 припадника Оружаних снага Републике Белорусије и 450 припадника Војске Србије, саопштило је данас Министарство одбране Републике Србије. Циљ вежбе је, како је наведено, унапређење оперативних способности за решавање тактичких и ватрених задатака за извођење противтерористичке операције у мултинационалном окружењу.

    Прве војне вежбе „Словенско братство“ одржане су прошле године у близини Новоросијска. Она предстојећа долази непуних месец дана после такође заједничке српско-руске војне вежбе БАРС 2016 (Братство авијатичара Русије и Србије) која је, као и тактичка антитерористичка вежба „Срем 2014“, изазвала пажњу јавности. Иако је војна вежба Србије и Руске Федерације одржана пре две године у Никинцима код Руме била тек прва заједничка, за разлику од десетина оних које је Србија имала у оквиру НАТО програма Партнерство за мир, пословично је изазвала интерес јавности. Као и наредне.

    Споразум о војнотехничкој сарадњи Србија је потписала са Русијом 2013. године. Сасвим логичан производ тога су и заједничке војне вежбе. Војне вежбе, неспорно, не служе само за размену војних искустава. Њима земље шаљу и одређену политичку поруку. И шта је ту спорно, што већ није добро познато када су у питању односи Србије према Русији. Та тема је већ апсолвирана решеношћу да Србија Русији не уводи санкције, иако то значи да као кандидат за ЕУ не испуњава услов о усклађености своје спољне и безбедносне политике са оном прокламованом у Бриселу.

     Ивица Дачић
    © Tanjug / MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA, OGNJEN STEVANOVIC

    Откуд онда изнова реаговања када дође до војне вежбе са Русијом?

    Хрватска председница је на самиту НАТО-а изјавила да је забринута због вежби „Словенско братство“. Скоро истовремено су са одржавањем БАРС у Србији амерички и хрватски војници извели војну вежбу под називом „Пума“. Увежбавана је инвазија на државу која угрожава безбедност западне војне алијансе.

    И увек се постављало питање: Како ће Запад да реагује?

    Можда се, на пример, ни Кини не допада што Србија вежба заједно са војском НАТО-а, поготово што са Америком има проблем у Јужном кинеском мору. А очекујемо да нам економски и даље помаже, као у случају куповине Железаре Смедерево. Ових дана смо са највишег места чули да и у случају РТБ Бор спас можемо да очекујемо само са те стране. И нико се не пита шта ће рећи Исток. Али сви питају како ће реаговати Запад на заједничку српско-руску војну вежбу „Словенско братство 2016“.

    На то питање је данас морао да одговара и шеф дипломатије Ивица Дачић. Србија је, каже, независна и војно неутрална држава и самостално одлучује са ким ће одржавати војне вежбе. Није пропустио да подсети да Србија са Русијом има две војне вежбе, а са НАТО-ом и земљама ЕУ двадесет до тридесет.

    Коментаришући зашто се увек поставља питање хоће ли нам се Запад наљутити због сарадње са Русијом, пуковник у пензији Горан Јевтовић за Спутњик каже да се Србија од 2000. у континуитету одриче вођења независне политике, односно сама је омеђује.

    НАТО војници
    © Sputnik / Давид Хизанишвили

    „У мери у којој ми допуштамо Западу, односно западним силама, које су нас, узгред, нелегално оружано напале 1999. године, у тој мери ће се оне мешати у наше унутрашње и спољне послове“, каже Јевтовић.

    Он сматра да је проблем што се држимо резолуције из 2006. године када смо прогласили војну неутралност, што је, по његовом мишљењу, погрешан термин. Требало је рећи да смо ванблоковски опредељени.

    „Сада Запад тиме манипулише. Војна неутралност није исто што и неутрална држава. Не можете бити војно неутрални, а политички или државно сврстани. У овом случају то је тај наш европски пут чији је вероватно најважнији сегмент заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ, која је највећи званични савезник НАТО-а. И наравно, спочитавају нам контакте и добре односе са Русијом иако је та војна сарадња на минималном нивоу“, каже Јевтовић.

    Вежба „Словенско братство“ која управо креће је на нивоу међуармијске сарадње, напомиње он, истичући да је то нешто што је далеко нижи ниво него било која вежба из асортимана НАТО програма Партнерство за мир.

    „Све је у нашим рукама и треба показати чврстину у вођењу спољне политике, а она није ништа друго до поштовање међународног права“, закључио је Јевтовић.

    Тагови:
    Словенско братство 2016, војна вежба, НАТО, Горан Јевтовић, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога