Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Протести против ТПП-а

    Ко ће профитирати ако пропадне Транспацифичко партнерство?

    © AFP 2019 / PAUL HANDLEY
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1331
    Пратите нас

    Споразум о транспацифичком партнерству је прављен са идејом глобализације, која је очигледно делимично начета „брегзитом“ и избором Трампа. Уколико овај споразум пропадне, лако се иста ствар може десити и са пројектом за трансатлантску сарадњу.

    Најава новоизабраног америчког председника Доналда Трампа да ће првог дана на дужности повући САД из Транспацифичког партнерства (ТПП), а да ће уместо тог споразума Америка преговарати билатералне договоре „који ће послове и индустрију вратити назад у Америку“, изазвала је забринутост како у земљама потписницама ТПП-а тако и у Европи. Са друге стране, ова вест је обрадовала оне који су се оштро противили овом споразуму, укључујући добар део чланова америчког Конгреса.

    Подсећања ради, договор о транспацифичком партнерству треба да омогући успостављање највеће зоне слободне трговине у свету, а потписало га је дванаест земаља Азијско-пацифичког региона, које заједно производе чак 40 одсто светског бруто производа — Аустралија, Брунеји, Канада, Чиле, Јапан, Малезија, Мексико, Нови Зеланд, Перу, Сингапур, САД и Вијетнам. Из споразума су, међутим, изостављене Кина и Русија.

    Има ли ТПП будућност након ове Трампове најаве и да ли ће повлачење Америке из овог споразума допринети да Кина оснажи свој утицај у Азијско-пацифичком региону?

    Професор доктор Михаило Црнобрња са Факултета за економију, финансије и администрацију за Спутњик каже да је ово доста чудна најава, јер су САД биле главни иницијатори формирања тог трговинског савеза, који укључује готово половину светске економије.

    „Не видим како би они могли тим путем да добију, поготово уколико буду то пропратили са озбиљним повећавањем царина према Кини. Оно што ме брине је тенденција враћања на неке националне економије, враћања царина и њихово повећавање, а то не би било добро нити за Америку нити за мале земље које живе од извоза. Кина свакако може да профитира повлачењем САД из ТПП-а, тим пре ако Трамп буде спровео други део своје претње која се односи на повећање царина на робу која се увози из Кине. САД имају страховит трговински дефицит са Кином, док Пекинг располаже са огромним резервама долара, тако да су САД веома економски, трговински и финансијски зависне од Кине.“

    Негодовање немачке канцеларке Ангеле Меркел на најаву повлачења САД из ТПП-а професора Црнобрњу није изненадило, јер Европа преговара са САД о прављењу бесцаринске трговинске зоне, односно ТТИП споразума.

    „Уколико се деси ово што се најављује са Транспацифичким споразумом, лако се иста ствар може десити и са пројектом за трансатлантску сарадњу и у том случају наравно да има разлога за страховање за кретање роба и инвестиција са обе стране Атлантика“, напомиње професор Црнобрња.

    Фам Куанг Мин, ректор Националног универзитета друштвених наука у Ханоју за Спутњик каже да је, након победе Трампа, будућност ТПП-а магловита.

    „То ствара веома повољне услове пре свега за Кину, која је највећа економија у региону и која  је спремна да формира нови економски савез и да игра водећу улогу у њему. Стога, Трампова победа је веома добра вест за Пекинг. Вијетнам је полазио од тога да не би требало ставити сва јаја у исти кош и рачунати искључиво на ТПП, а сада  морамо да се прилагодимо новим економским условима. Истина је да смо полагали велике наде у ТПП, али пропаст овог споразума неће нам задати фаталан ударац, јер Вијетнам наставља сарадњу у оквиру Заједнице земаља југоисточне Азије. Осим тога, Ханој је потписао споразум о сарадњи са Евроазијском економском унијом, који ће бити веома користан за нашу земљу“, објашњава Фам Куанг Мин.

    Водећи аналитичар московске финансијске  агенције „ФинЕк“ Михаил Бељајев напомиње да је идеја о Транспацифичком партнерству препрека за  Русију, а посебно за Кину која покушава да конкурише САД у економској сфери. Он објашњава да ТПП није у складу ни са интересима Русије у региону јер је Транспацифичко партнерство пре свега блок, а то значи преференце само за његове чланице, док су све остале земље у неком смислу изопштене из економских процеса у региону.

    „Уколико дође до укидања транспацифичког трговинског споразума, Русија ће добити шансу да повећа робно-трговинску размену са земљама региона. Али перспективе Русије не зависе од Трампа, него од ње саме. Москва мора паметно да  промовише своје производе. Рецимо, имамо тржиште наоружања које је веома интересантно за Индију, Индонезију, да не помињем Вијетнам. Својевремено смо дозволили  да нас потисну са овог тржишта,  али у Вијетнаму живи сто милиона становника и ова земља се брзо развија. Морамо напорно да радимо без обзира на то да ли је ТПП на снази или није, и да решавамо унутрашње економске проблеме, јер то ће нам помоћи да појачамо сарадњу са земљама Пацифичког региона“, истиче Бељајев.

    Професор доктор Данијел Цвјетићанин са Универзитета Сингидунум, за Спутњик каже да би реализација Трампове најаве била либералније решење јер финансијским корпорацијама мало „креше крила“, док производним корпорацијама, како каже, „даје крила“. Према његовом мишљењу, ТПП има многе лоше стране за земље-потписнице, укључујући и САД, јер је, како каже, тај споразум прављен са идејом глобализације, која је очигледно делимично начета „брегзитом“ и избором Трампа.

    „Неспорно је да је та врста глобализације, империјална глобализација, често антитржишна, јер јачима даје могућност да потпуно, империјалним средствима, покоре слабије државе. Вол стрит очигледно није јединствен јер су Американци, избором Трампа, показали да су ближи антиглобалистичким процесима него што смо мислили. Дакле, изгледа да и на Вол стриту има корпорација којима одговара глобализација, али и оних којима она не одговара, као што уосталом постоје и привреде којима је глобализација пријала, попут кинеске привреде и привреде Далеког истока, али им нису пријале неке последице глобализације. Чини ми се да је данас идеја глобализације, у оном облику у коме је ми знамо, мало устукнула“, каже професор Цвјетићанин.

    Подсећања ради, Обамина администрација је заговарала ТПП због бенефита по раднике у САД и у осталих 11 земаља због нових стандарда који се тичу плата, радних сати, услова рада и забране дечијег рада.

    Званичници су такође тврдили да ће америчке компаније, посебно мали бизниси, бити у могућности да повећају свој извоз кроз укидање царина, као и да ће споразум донети нове, чвршће стандарде у погледу транспарентности, антикорупције и заштите човекове околине.

    Без Сједињених Држава, ТПП не може да постане ефективан. Наиме, одредба споразума каже да он мора бити одобрен или са 12 потписа, или са бар шест њих ако заједно остварују 85 одсто заједничког раста домаћег производа у целој групи. Како САД чине 60 одсто заједничког БДП-а, без њих је немогуће достићи тих 85 одсто.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    геополитика, економија, ТПП, Транс-пацифичко партнерство
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога