Београд+ 1°C
Ниш+ 6°C
Слушајте Sputnik
    Победница Евровизије 2016  Џамала

    Кашњење, бирократија, беспарица — Евровизија у Украјини?

    © Sputnik/ Владимир Астапкович
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 516

    Одржавање „Песме Евровизије“ идуће године у Украјини је доведено у питање. Разлог за то су бирократија и кашњење у организацији фестивала, мада главобоље додатно стварају и финансије.

    Генерални директор Украјинске националне радио-телевизије Александар Харебин је за портал ТСН рекао да је почетком октобра Европска радиодифузна унија (ЕРУ), која је власник бренда „Евровизија“, показала Украјини „црвени картон“ због кршења правила организације.

    Међутим, како је додао, Украјина не касни превише у организацији такмичења.

    Харебин није први шеф тог украјинског канала који говори о проблемима — и његов претходник Зураб Аласанија, који је почетком месеца поднео оставку, упозоравао је да постоје финансијски проблеми, а да власти земље не желе да повећају буџет, што аутоматски доводи у питање одржавање и успешну организација такмичења.

    Међутим, нови директор је изгледа брзо зажалио због своје причљивости, па је све оно што је рекао за ТСН негирао, тврдећи да нема никаквог ризика да ће Украјина изгубити организацију фестивала.

    Осим тога, представници надзорног одбора „Евровизије“ су, према његовим речима, овог месеца два дана боравили у Кијеву „и отпутовали су, заменивши црвени картон зелено-жутим“.

    Такође, нови директор је говорио и финансијама које су издвојене за организацију „Евровизије“. Реч је о суми од 650 милиона гривни, од којих ће већи део — 455,7 милиона — дати држава, а 200 милиона биће издвојено из буџета Кијева.

    „Више него довољно“, закључио је Харебин, побијајући тако приче власти да ће потрошити милијарду гривни на ту манифестацију.

    Експерти закључују да проблеми постоје, али да решења нису ни на видику. Као прво, није у потпуности решено питање финансија. Они подсећају да је корупција један од главних проблема украјинског друштва и да се тренутно сада у том питању тргује.

    Други проблем је „чисто техничке природе“ — објекте који су планирани за коришћење током „Евровизије“ потребно је реконструисати. Да би се то учинило, потребан је опет новац и — време.

    Још један проблем експерти виде у безбедности. Они подсећају да би у Кијев требало да путује велика руска делегација и да се од тамошњих националиста могу очекивати провокације, па је потребно предузети све неопходне безбедносне мере.

    Осим тога, када је реч о евентуалном доласку Руса на „Евровизију“, јавља се још један „проблемчић“ — улазак у земљу.

    У Украјину, како су поручили из Кијева, неће моћи да уђу они грађани Русије који се налазе на кијевској „црној листи“ и пред којима је и званично спуштена рампа за улазак у ту земљу. Реч је о руским културним радницима који наводно „представљају претњу за националну безбедност Украјине“.

    Депутат украјинске Врховне раде и саветник министра унутрашњих послова Украјине Антон Герашенко је такође рекао и да на такмичењу за најбољу песму „Евровизије“ могу да учествују само они извођачи који „разумеју да је заузимање Крима и окупација дела Донбаса био злочин“.

    Раније се говорило о томе да Кијев очекује 20.000 гостију у дане „Евровизије“, а руска делегација би, према неким најавама, требало да буде једна од најбројних.

    Украјина је право на организацију „Евровизије“ добила након што је певачица Џамала победила на претходном такмичењу које је одржано 14. маја у Стокхолму. Њену победу су пратили бројни скандали, а она је у једном тренутку била доведена у питање.

    Прво, она је певала песму коју је представила још годину раније, иако правила јасно налажу да песма којом се такмичар представља не сме бити објављена пре 1. септембра 2015. године.

    Друго, Џамала је на Евровизији победила са песмом „1944“, која говори о совјетском протеривању Татара са Крима у Сибир после Другог светског рата.

    Русија је протестовала против учешћа Украјине због „политизације“ текста, сматрајући да је то супротно пропису такмичења које забрањује „речи, говор или гест политичке или сличне природе“. Организатори су, међутим, оценили да је песма „историјске природе“, а онда се десило оно због чега је Русија заправо и протестовала — сама Џамала је непосредно пре финала променила причу и рекла да се песма односи и на 2014. годину и придруживање Крима Русији. Испоставило се да је руски протест био оправдан, али је Европа на то затворила очи (и уши).

    Подсећања ради, ово није први пут да Украјина, уколико јој се то и сада дозволи, буде домаћин „Евровизије“. Кијев је организовао овај фестивал и 2005. године, одмах после првог „Мајдана“, тачније Наранџасте револуције. Организацију фестивала Кијеву је тада омогућила украјинска певачица Руслана, која је годину дана раније победила у Истанбулу на „Песми Евровизије“. Победа је тада „за длаку“ измакла „Ланету“ — Жељку Јоксимовићу.

    Осим тога, у Украјини су се дуго „ломили“ и око тога у ком граду ће бити одржана „Евровизија 2017“. У игри су били Кијев, Одеса и Дњепропетровск, сада преименован у Дњепар. То је, према мишљењу експерата, било политичко питање. Одлука је, на крају, пала на престоницу — Кијев.

    Ипак, коначна одлука о судбини Кијева као града-домаћина „Евровизије 2017“ биће донета на седници Европске радиодифузне уније, 8. децембра.

    Тагови:
    Еуросонг, Песма евровизије, Џамала, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога