Београд+ 4°C
Ниш+ 2°C
Слушајте Sputnik
    Гласач излази са биралишта на парламентарним изборима у Румунији.

    Да ли ће Румунија признати Косово

    © REUTERS/ Inquam Photos/Octav Ganea
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    3165

    Може ли бриселска бирократија „истрговати“ од нове румунске владе признање Косова?

    Победа Социјалдемократске странке на парламентарним изборима у Румунији могла би поново на дневни ред да стави питање евентуалног признања Косова једне од пет држава Европске уније које још увек то нису учиниле.

    Подсећамо, бивши премијер Румуније, социјалдемократа Виктор Понта, који је поднео оставку пре око годину дана због масовних протеста, у два наврата током мандата помињао је могућност промене става о признавању српске јужне покрајине.

    Између јавног мњења и притиска Брисела

    Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке алтернативе, каже за Спутњик да ће партија из које долази Понта формирати Владу која ће бити под јаким притиском Брисела и Вашингтона, због чега ће вероватно размишљати о признању Косова.

    Међутим, сматра Пророковић, незадовољство таквом одлуком било би детектовано у румунском јавном мњењу, а румунско јавно мњење је екстремно против признавања Косова. Отуда и толика задршка кад се говори о могућем признавању јужне српске покрајине.

    „Виктор Понта је то најављивао, а онда ћутао о томе годину и по дана, да би поново то најавио. Дакле румунски политичари, пре свега ови из социјалистичког блока тестирају јавно мњење и гледају да ли може нешто у том погледу да се промени. Пошто је Немачка поприлично заинтересована да Румунија промени свој став, у том контексту Румунији су нуђене неке повластице везане за будући статус у ЕУ, односно потписивање до сада блокираних споразума. Дакле, све се свело на извесну политичку трговину“, каже Пророковић.

    Да ли је довољно само извињење?, питају се Срби са КиМ
    © Sputnik/ Руслан Кривобок

    Професор Факултета политичких наука у Београду Слободан Самарџић каже за Спутњик да је левица која је победила на изборима у Румунији склонија компромисима са Бриселом, односно спремнија да попусти уценама и бирократији ЕУ.

    „Али ја ипак мислим да је то ствар државе, и да та влада неће прихватити неки притисак због којег би признала Косово као независну државу, тим пре што темељни разлог за њихово непризнање — остаје. Дакле, није питање која је партија на власти него страх од мађарске мањине у Румунији. То је њихов основни разлог што не признају Косово, као рецимо и Словачка и Шпанија. Ти разлози остају, и о томе свака влада мора да води рачуна, и то је оно што држи Румунију у константном стању непризнавања“, каже Самарџић за Спутњик.

    Може ли ЕУ „поткупити Румунију?

    Према његовим речима, свака Влада мора да води рачуна о стратешким интересима државе, и то чини и Румунија кад су њени унутрашњи односи у питању, а највећи проблем са евентуалним признањем Косова био би преседан.

    „Ако би Румунија признала независно Косово, наравно да мађарска мањина не би могла да се отцепи, али би то могло да их охрабри да затраже већу аутономију, поготово што у Мађарској имате националистички режим, а то Румуни нису спремни да им дају. Тако да мислим да они пажљиво посматрају ту ствар и да проценат изласка на изборима и то да ли је левица или десница не власти не играју значајну улогу“, објашњава Самарџић.

    Чињеница да је Румунија најсиромашнија земља ЕУ и као таква подложнија притисцима из Брисела за Самарџића није довољан разлог да промени политику према Косову.

    „Није ни ЕУ више тако богата с тим фондовима да би могла новцем да плаћа нечије пристанке, тако да је то једна добра околност у овом тренутку. Мислим да немају шта више да им понуде од оног што су иначе добијали из тих фондова до сада, и зато тај фактор неће играти никакву улогу“, сматра Самарџић.

    Румунија никако не може да утиче на европски пут Србије, каже Самарџић, и једино што би могла да учини је „да чешће подржава и охрабрује нашу владу на европском путу, али и једни и други виде да је то пут без циља“.

    А шта ћемо с Власима?

    Међутим, Пророковић каже да Србију и Румунију оптерећују и неки други проблеми који могу већ наредне године да постану много актуелнији од питања евентуалног признања Косова и Метохије.

    Он подсећа да је „у једном несрећном тренутку 2008. године“ тадашњи председник Тадић потписао споразум са Трајаном Басескуом којим је Србија прихватила четири обавезе које би требало да испуни према румунској или влашкој националној мањини, као и да се регулише положај Румунске православне цркве на нашој територији, а све у склопу процеса европских интеграција Србије.

    Пророковић очекује да ће, како се које преговарачко поглавље у преговорима са ЕУ буде отварало, Румунија излазити са та четири услова и постављати питања Србији докле се стигло са њиховим испуњавањем.

    „Наш проблем је што је тај споразум дубоко неуставан и што неке његове делове не можемо да применимо у нашем правном поретку, као што је питање регулисања црквених ствари, јер ми смо секуларна држава, а то се не препознаје. Колико ће Румуни имати разумевања за то, како ће манипулисати тим питањем, колико ће Брисел и Вашингтон манипулисати тим питањем, везано за процес придруживања Србије ЕУ, остаје да се види, али то ће бити једна од ствари на дневном реду кад разговарамо о српско-румунским односима“, сматра Пророковић.

    Слично:

    Луначекова: Шпанија ме нервира због Косова
    Зашто Шпанија може, а Србија не може
    Лавров не долази да даје налоге него да чује шта Србија мисли (видео)
    Путин и Трамп на Новом Београду: Косово је Србија
    Хоџај: Србија постаје све агресивнија према Косову
    Да ли Мило после Косова признаје и „Велику Албанију“
    Тагови:
    Власи, отварање поглавља, признање, Румунска православна црква, ЕУ, Трајан Басеску, Слободан Самарџић, Виктор Понта, Душан Пророковић, Борис Тадић, Словачка, Шпанија, Румунија, Мађарска, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога