Слушајте Sputnik
    Јапан и Русија

    Докле ће Русија и Јапан бити у рату

    © AP Photo / Koji Sasahara
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    3360

    Токио се нада да ће посета Владимира Путина Јапану 15. и 16. децембра бити историјска и да ће се коначно ставити тачка на вишедеценијски територијални спор око Курилских острва. Додуше, када је јапански премијер Шинзо Абе о томе говорио, није појаснио на који начин би могло да се реши ово питање.

    Путин је, с друге стране, поручио да „Москва нема територијалних проблема са Токиом“, и да је Русија спремна да разговара о тој теми, али да ће покушај Токија да у „првом кораку“ објави свој суверенитет над Јужним Курилима затворити преговоре са Москвом.

    Руски председник је рекао и да Русија жели пуну нормализацију односа са Јапаном, а одсуство мировног договора између две земље назвао је анахронизмом.

    Руски експерти, међутим, не очекују да ће о овом спорном питању бити постигнут неки напредак током Путинове посете Јапану — у најбољем случају, Москва и Токио ће се договорити да наставе преговоре о мировном споразуму.

    Ни Русија ни Јапан неће пристати на компромисе — Путин је још у септембру јасно дао до знања да „Москва не тргује својим територијама“, а Токио такође неће попустити.

    Руски аналитичари истичу да би успех предстојеће Путинове посете Јапану могао да се састоји у потписивању низа договора између две земље, пре свега оних који се тичу трговинско-економске сарадње и инвестиционих пројеката.

    „Изјава Шинза да ће ставити тачку на територијални спор са Русијом је његова ’артиљеријска припрема‘ уочи Путинове посете и пре свега је намењена унутрашњем тржишту. Мислим да је сада нереално ставити тачку на тај спор. Замислите Шинза који каже Путину: ’Добро, затварамо тему, острва су ваша‘. Оваква изјава би значила крај сјајне политичке каријере јапанског премијера. Исто тако, немогуће је замислити Путина који каже: ’Одлучили смо да вам вратимо Куриле‘“. 

    Дакле, циљ ове посете је пре свега побољшање односа са Јапаном у економској сарадњи и учвршћивање пословних веза. Ова посета даје прилику Токију да ослаби зависност од САД и да води избалансиранију спољну политику. Мислим да Русија и Јапан неће потписати мировни споразум у догледној будућности, али то не значи да смо у ратном стању са овом земљом. Рецимо, Русија нема мировни споразум ни са Немачком, али то није препрека за одличну економску сарадњу. Верујем да ће током посете Јапану Путин опет показати да је искусан државник и наравно да ће се вратити кући без датог иједног квадратног метра руске територије“, каже за Спутњик Јуриј Тавровски, политиколог, професор на Руском универзитету пријатељства народа. 

    Спор Москве и Токија око ових острва које је Совјетски Савез припојио 18. августа 1945, три дана после објаве јапанске капитулације, траје већ деценијама. Због овог спора, који тиња од завршетка рата, Русија и Јапан до данашњег дана нису потписали мировни споразум. Токио одбија да то учини док се острва не врате под јурисдикцију Јапана, а Москва то категорички одбија сматрајући острва својом неотуђивом територијом.

    Острва Итуруп, Кунашир, Шикотан и Хабомаи Руси зову „Јужним Курилима“, а Јапан својим „северним територијама“.

    Руски експерти, међутим, истичу да су та острва „историјски део Русије“, и да су била у саставу земље још за време руске империје — 1745. већина Курилских острва била су унета у „Генералну мапу Руске империје“ у Академском атласу.

    Проблем Курилских острва настао је и због неслагања о значењу Споразума из Јалте (1945), Потсдамске декларације (1945) и, пре свега, Споразума из Сан Франциска (1951).

    У Сан Франциску је потписан мировни споразум између Јапана и 48 земаља антихитлеровске коалиције, којим се Токио, као поражена страна у Другом светском рату, одрекао суверенитета над Курилским острвима. Совјетски Савез није потписао тај уговор, тумачећи га као сепаратни споразум влада САД и Јапана. Касније су Јапанци тврдили да та четири спорна острва не спадају у архипелаг Курила којег су се одрекли на мировној конференцији у Сан Франциску.

    Москва и Токио су 1956. обновили дипломатске и конзуларне односе, а совјетски лидер Никита Хрушчов је тада понудио Јапанцима два острва — Шикотан и Хабомаи, након закључења мировног уговора.

    Уговор је чак био потписан и њега су ратификовали и Врховни совјет СССР-а и јапански парламент, али је јапанска страна одбила да га испуњава, а потом је и Совјетски Савез анулирао све договоре у оквиру овог споразума.

    Токио је овај документ одбацио под утицајем САД захтевајући да им се врате сва четири острва по документу о трговини и границама из 1855. После јапанско-америчког уговора о безбедности 1960, Совјетски Савез је анулирао обавезе преузете Декларацијом из 1956. године, али је Русија и касније у више наврата предлагала Јапану да заједнички развијају тај регион, на шта Токио није пристао.

    Путин и сада сматра да у ширем смислу треба побољшати трговинско-економске везе двеју земаља, а да би један од услова за стварање поверења између Јапана и Русије могла бити заједничка економска делатност у Јужним Курилима. Он сматра и да би Москва и Токио могли да сарађују и у области међународне безбедности.

    Помоћник руског председника Јуриј Ушаков је рекао да би Путин и Шинзо после сусрета могли да објаве старт заједничких привредних активности двеју земаља на четири Курилска острва и прецизирао је да је реч о заједничким улагањима.

    Према његовим речима, требало би да буде потписано десет међудржавних докумената и до петнаест комерцијалних. Такође, планирано је да представници пословних кругова потпишу око 50 уговора.

    „Русија и Јапан су на корак од тога да ставе тачку на потпуно неприродну ситуацију, када наше земље већ седам деценија немају мировни споразум. Сада је добар тајминг за промене и за неке нове модалитете сарадње, на пример да заједнички раде на Курилским острвима. То ни у којој мери не доводи у питање суверенитет Русије на Курилима. Не мислим да ће питање припадности Курила уопште бити покренуто током преговора у Јапану, али то не значи да нема простора за учвршћивање односа у економској и хуманитарној сфери. Путин је у интервју за јапанске медије назвао Кину највећим руским партнером у региону. Требало би подсетити да Русија и Кина имале доста компликовану историју односа, са територијалним споровима и чак и војним сукобом на острву Дамански, у којем су погинули десетине војника. Али упркос свему томе, сада су Русија и Кина најближе савезнице, и управо тако би требало тумачити Путинову поруку јапанској јавности“, каже за Спутњик руски политиколог Владимир Шаповалов, заменик директора Института историје и политике московског педагошког државног универзитета.

    Према резултатима анкете која је спроведена уочи Путинове посете Јапану, већина становника те земље жели што флексибилнији приступ решавању територијалних спорова са Русијом.

    Само 25 одсто Јапанаца сматра да је у спору са Русијом неопходан „чврст приступ“ и да Русија мора да врати сва четири Курилска острва. Већина испитаника, 57 одсто, подржава „флексибилан начин решавања проблема“, док девет одсто тај проблем уопште не занима.

    Иначе, за Русију ова острва имају вишеструки значај, пре свега стратешки, aли не би требало заборавити и да Москва мора да води рачуна и о својим грађанима који живе на овим острвима — процењује се да на Курилима живи око 19.000 људи.

    Руси, иначе, јачају своје присуство на Курилима и граде две војне базе на острвима Итуруп и Кунашир. За Русе је то „капија ка Азијско-пацифичком региону“. Осим тога, Курили имају све ресурсе за развој индустрије, риболова и туризма.

     

    Тагови:
    спор, посета, билатерални односи, Шинзо Абе, Владимир Путин, Курилска острва, Јапан, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога