Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Свечана седница Хрватског сабора поводом међународног призања Републике Хрватске

    Четврт века Хрватске „очишћене“ од Срба

    © AFP 2019 / stringer
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2032
    Пратите нас

    Где је Хрватска од социјалистичке републике у саставу СФР Југославије стигла од 1992. и међународног признања до данас? Какав је положај Срба који су до такозваног Божићног устава били конститутивни народ Хрватске?

    Хелмут Кол, Дитрих Геншер и Фрањо Туђман су опет у главним вестима. Пре четврт века имена ове тројке била су тема свих ТВ дневника на просторима бивше СФРЈ.

    Данас су пак од Хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић добили повеље захвалности за нарочите улоге у „стварању модерне и савремене хрватске државе“, поводом 25 година од међународног признања Хрватске.

    Велики број Срба рекао би од почетка реализације етнички чисте државе Хрвата.

    Споменик Фрањи Туђману у Вуковару
    © Tanjug / Сава Радовановић

    Исељавање константа

    Како за Спутњик подсећа председник документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац, према попису из 1991. у Хрватској је било 582.000 Срба, док је 20 година касније број Срба спао на 186.000.

    Повратак Срба почео је после 2000, али је кренуо поново егзодус, јер на једног повратника у Хрватску, шест Срба из Хрватске дође у Србију.

    „Људи не беже од добра, већ од зла. Враћала се старачка популација. Хрвати кажу да се после ’Олује‘ вратило 126.000 Срба, али је у истраживањима утврђено да је заправо толико докумената издато Србима. То су пасоши, потврде о држављанству, личне карате, а од те бројке се око 48.000 Срба задржало у Хрватској у такозваном одрживом повратку, а ово друго се враћало опет назад“, прецизира Штрбац за Спутњик.

    Где је Хрватска данас, четврт века после? „Хрватска је, најкраће речено, у ЕУ“, каже за Спутњик хрватски новинар Денис Куљиш. Према њему, то значи интеграцију у економски простор ЕУ, могућност школовања, велику социјалну мобилност млађих генерација и приступ фондовима, који имају велики значај за инфраструктуру.

    Како се калила европска Хрватска

    Док Хрватска није ушла у ЕУ, национална мањина тамошњих Срба имала је недовољно добар али неупоредиво бољи статус него сад кад је Хрватска постала пуноправна чланица ЕУ.

    Некадашњи премијер Хрватске Иво Санадер је, подсетимо, приликом састанака са колегама из Србије Војиславом Коштуницом, а потом и Мирком Цветковићем, чак нудио и доносио помоћ Србији на, како се то каже, путу ка ЕУ. Санадер је и први који је ишао на православни Божић код српске мањине… А онда је Хрватска ушла у ЕУ. И кренула ка рехабилитацији усташтва.

    У извештају Српског националног вијећа само 2015. евидентирано је 189 случајева говора мржње и насиља према тамошњој српској мањини. Физичко насиље и даље је присутније на ратом погођеним деловима Републике Хрватске где живи највећи број Срба повратника.

    Оно што забрињава, поручују из СНВ-а, јесте да су починиоци у највећем броју младе особе, неретко и малолетници.

    Поново Туђман?

    Реторика која се у хрватском политичком јавном мњењу могла чути за време председничких, па потом парламентарних избора, око прославе „Олује“ и „Бљеска“, па је настављена после формирања претходне хрватске владе, често указује на то да је најмлађа чланица ЕУ за четврт века прешла пут „од Туђмана до Туђмана“, као и да је многима у Хрватској „Олуја“ и даље ментално гориво.

    Србија и Хрватске имале су и периоде добрих, или барем коректних односа за време власти Иве Санадера у Хрватској, и Војислава Коштунице у Србији. Српска мањина у Хрватској је за то време побољшала свој положај, за шта заслуге већина приписује Санадеру.

    Оно што је спајало некадашње председнике Србије и Хрватске Бориса Тадића и Иву Јосиповића, била је добра сарадња на пољу борбе против организованог криминала и евроинтеграција. Тема њихових сусрета била је и хрватска тужба и српска пртивтужба за геноцид, које је, после 16 година, суд у Хагу одбацио у потпуности.

    Две земље прешле су пут од хрватског признања независности Косова, преко сведочења у Хагу и опроштајне посете Стјепана Месића Косову. Проблеми су се и појавили после ослобађајуће пресуде Хашког суда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу.

    Крупно спорно питање је акција „Олуја“. Српске власти (све) редовно подсећају да је у њој убијено и нестало две хиљаде и да је протерано 250.000 Срба, док се у Хрватској „Олуја“ слави као „Дан побједе“. Хрватски политичари је називају „легитимном војном акцијом“, наглашавају како нико не сме бацити љагу на „Олују“, која је „сјајна и чиста побједа, извојевана храброшћу и мудрошћу“.

    Спорови су настављени и после избора нове хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, која је у првим изјавама после изборне победе неколико пута помињала Војводину у таквом контексту на основу ког је српска јавност могла схватити да хрватска председница сматра да је Војводина самостална држава.

    Олуја - иза хрватске војске остале су спаљене и порушене куће
    © Фото : http://www.veritas.org.rs

    Од конституента до обесправљене мањине

    Тренутно је много нерешених проблема Срба у Хрватској.

    Према подацима удружења пензионера, између 50 и 60 хиљада пензионера (предратни пензионери који сад живе у Србији) тражи да им се исплате доспела потраживања пензије из рата, пошто како сведочи Саво Штрбац, никоме ко није живео у Хрватској нису исплаћивали пензије, тако да им у просеку дугују 81 пензију.

    Обнова кућа и стамбено збрињавање бивших носилаца станарског права такође се одвија веома споро. Никад им не дају њихове станове, додаје Штрбац, већ заменске станове под веома ригидним условима, а услов да би се ушло у програм је да потражилац станарског права нема нигде на свету ни стан ни кућу.

    „Једна од најтежих препрека за повратак радно и плодно способних људи јесу такозвани процеси за ратне злочине. Процесуирали су више од 3.600 припадника бивше ЈНА и српске војске Крајине за ратне злочине. По задњем званичном списку којег је још 2013. Хрватска доставила у Србију, било их је 1.577 у активном процесном статусу. То су они који су били под истрагом, још је истрага у току, то су они који су под оптужбом па чекају суђења и то су они који су правоснажно осуђени“, констатује Штрбац.

    Он додаје да је центар „Веритас“ само прошле године евидентирао најмање 95 особа оптужених за ратне злочине. „Колико је истрага отворено, не зна се ни броја. То се сваки пут и не објављује. Тај процес ће трајати док је жива ова генерација која је ратовала“, истиче Штрбац.

    Према подацима „Веритаса“ 162 Србина је ухапшено по потерницама из Хрватске по целом свету. Од тога их је 54 изручено у Хрватску. А на Интерполовим потерницама је њих 1.200.

    „Ако се вратимо на почетак морамо рећи да је Хрватска створена на етничком чишћењу, као и све ове новостворене државе“, каже Денис Куљиш, али додаје да је према његовом мишљењу у међувремену другачија клима.

    „Што се тиче српске мањине у Хрватској, заштићена је, има политичка права нека која су била гарантована Ердутским споразумом. Што се тиче њиховог општег положаја у Хрватској као засебне мањине, он није сјајан, али чињеница да се уопште неко враћа показује да није тако лоша ситуација као што се чини“, додаје Куљиш.

    Односи Србије и Хрватске су, тврде многи — кичма односа на Балкану. Такође, још више је оних који ће без размишљања набројати подужи списак спорних питања.

    Ако се може судити према медијској кампањи у Хрватској, увек ће неко други бити крив. Озбиљан проблем у тамошњој култури је избегавање сусретања са самим собом.

     

    Слично:

    Хрватска модернизује војску
    Ни хрватска, ни православна, ни црква — покушава да застраши Србе
    Хрватска чоколада разбеснела Словенце
    Хрватска покушава да објасни да фашизам није био лош
    Шта би Хрватска могла да захтева од Србије
    Дачић: Јадна таква ЕУ у којој Хрватска води главну реч
    „Свет са Спутњиком“: Како ће Хрватска одговорити на хапшење шпијуна
    Тагови:
    Саво Штрбац, Срби у Хрватској, Денис Куљиш, Српско национално вијеће, Колинда Грабар Китаровић, Фрањо Туђман, Олуја, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога