Београд+ 20°C
Ниш+ 18°C
Слушајте Sputnik
    Александар ЛукашенкоПредседник РС Милорад Додик

    Може ли Додик као Лукашенко

    © Sputnik/ Сергеј Астапович © Sputnik/ Александар Милачић
    1 / 2
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    63198720

    Белоруски председник нашао се на америчкој „црној листи“ 2001. године, али му то није сметало да значајно унапреди економију земље и подигне животни стандард становништва.

    Стављање Милорада Додика на „црну листу“ Сједињених Америчких Држава, као последња мера притиска одлазеће америчке администрације на председника Републике Српске, не мора се нужно одразити на стандард становништва овог босанскохерцеговачког ентитета. Напротив.

    Случај председника Белорусије Александра Лукашенка, који се обрео на америчкој „црној листи“ још 2001. године, а за то време је унапредио економију земље и учврстио своју власт показао је да санкције САД могу бити контрапродуктивне.

    Како је Лукашенко „посвађао САД и ЕУ

    Припадник терористичке организације ОВК и четнички војник
    © AFP 2017/ ERIC FEFERBERG/FILIPPO MONTEFORTE

    Биши амбасадор СРЈ и Србије у Белорусији Срећко Ђукић сматра да би и Милорад Додик, после стављања на америчку „црну листу“, могао економски препородити Републику Српску на сличан начин као што је и Александар Лукашенко препородио Белорусију.

    Ђукић подсећа за Спутњик да се Лукашенко нашао на америчкој „црној листи“ после председничких избора које су САД прогласиле недемократским, као и све касније изборе у Белорусији.

    Тадашњи амерички председник Џорџ Буш Млађи донео је „Декларацију о демократији“, којом је и читав државни врх Белорусије стављен на „црну листу“, а касније се том потезу прикључила и ЕУ, на чијој је „црној листи“ било 400 до 500 људи из државног апарата.

    Међутим, после Минских преговора о Украјини, Белорусија је скинута са „црне листе“ Европске уније.

    Према Ђукићевом мишљењу, стављање појединих људи на „црну листу“ је манир САД који представља „ултимативни притисак на поједине државе, државнике и политичаре широм света, мешајући се на тај начин у унутрашње послове појединих држава“.

    Не постоје границе за руски капитал

    „Међутим, то не мора ништа да значи ако се води успешна унутрашња политика, пре свега у погледу развоја економског система и привреде, јер то се директно одражава на животни стандард становништва, а од тога зависи успех сваког руководства. Напротив, то је и мотивација више да се лидери више посвете унутрашњим питањима, као што је случај са Лукашенком, који је успео да изгради добар економски модел“, каже Ђукић.

    Бивши амбасадор у Белорусији објашњава да је Лукашенко избегао све опасне приватизације и шок-терапије, сачувао је репрезентативно место државног капитала и власништва у привреди, а у исто време снажно је развијао приватну иницијативу али не на рачун распродаје државних ресурса. Његова девиза је да не продаје коку која носи златна јаја попут нафтних завода или телекомуникационих компанија.

    „Службовао сам у то време у Минску, а Белорусија је баш тих година бележила јако високе стопе привредног раста од девет или десет одсто, неких година чак и 11 или 12 одсто. Истовремено животни стандард становништва је изузетно скакао“, каже Ђукић који је био амбасадор у Минску од 2004. до 2011. године.

    Нешто слично, према Ђукићу, могао би учинити и Милорад Додик сада кад су га САД ставиле на „црну листу“. Он подсећа да РС најтешње сарађује са Русијом и додаје да би ту сарадњу сада требало још више ојачати јер је реч делу света на који се РС у овој ситуацији мора ослањати.

    „То је прилика за још већи пласман руског капитала и долазак руских фирми на тржиште РС и њихово учвршћивање у региону. Без обзира што нема заједничке границе између Русије и РС, то не би требало да буде препрека за већу привредну сарадњу са Русијом, као и Белорусијом, Казахстаном, Кином“, сматра Ђукић.

    Санкције Додику падају за дан

    Бивши амбасадор у Белорусији истиче да нема места за панику и додаје да је дошло време да се потраже нове могућности за привредну сарадњу са свима који то желе, у првом реду са Русијом и Кином.

    Према Ђукићевим речима, постоји много могућности да РС, окрећући се решавању унутрашњих питања, поспеши економски унутрашњи развој који би требало да доведе до високог привредног раста.

    „Санкције САД не морају да буде никаква препрека и познавајући Милорада Додика мислим да он није страшљив човек и да га стављање на америчку ’црну листу‘ уопште не плаши. Са друге стране, видим да он изванредно артикулише ствари и да из тих америчких санкција може успешно да исплива и да би најбољи одговор био ако би он од РС направио једну економску оазу са динамичним економским успоном“, закључио је Ђукић.

    С друге стране, санкције које је одлазећа америчка администрација увела председнику РС могу се укинути за дан, каже за Спутњик Милан Крстић, асистент на Факултету политичких наука у Београду.

    „Санкције које су уведене Милораду Додику спадају у категорију тзв. паметних санкција и издате су од одлазеће администрације САД, конкретно од једног одељења у Департману за трезор и на основу њихове директиве 13-304. Наредна администрација, уколико то жели, може истом таквом директивом без, уплитања Конгреса, да у једном дану прекине ове санкције“, објаснио је Крстић.

     

    Слично:

    Педи Ешдаун: И ЕУ треба да казни Додика
    Иванић позван на саслушање због референдума о Дану Републике?
    Белорусија увела безвизни режим за грађане САД и ЕУ
    Америка: Увели смо санкције Додику (видео)
    Путин и Лукашенко на обележавању рођендана патријарха Кирила (видео)
    Вучић о санкцијама Додику: Имам информацију од Американаца
    Додика ће са црне листе „скинути“ Трамп
    Лукашенко: Распад СССР-а је катастрофа
    Тагови:
    црна листа, мински споразум, санкције, Конгрес САД, ЕУ, Милан Крстић, Срећко Ђукић, Џорџ Буш, Александар Лукашенко, Милорад Додик, Република Српска, Белорусија, Босна и Херцеговина, САД, Украјина, Кина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога