Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Потпредседник САД Џо Бајден и премијер Србије Александар Вучић

    Споразум о изручењу обавезује само Србију

    © REUTERS / OLIVER BUNIC
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    3197
    Пратите нас

    Нови Споразум о екстрадицији требало би да замени Споразум САД и Краљевине Србије о узајамном изручењу бегунаца од правде, који је потписан 25. октобра 1901. године. Избећи ће се нови „случај Миладин Ковачевић“.

    Два дана уочи одласка у политичку пензију, Барак Обама сетио се Србије, па је упутио на ратификацију Сенату Споразум о екстрадицији између Сједињених Америчких Држава и Србије, потписан још 15. августа 2016. године, за време посете Џозефа Бајдена Београду.

    Текст Споразума који су потписали министарка правде Србије Нела Кубуровић и амерички амбасадор у Србији Кајл Скот, према неким тумачењима, могао би да омогући Србији да избегне понављање случаја Миладина Ковачевића, који је грађане Србије коштао 900 хиљада долара.

    Имајући у виду да је Обамина администрација напрасно постала хиперактивна на заласку каријере, а потези које је повукла последњих дана углавном се тумаче као „минирање“ Доналда Трампа и његове администрације, адвокат Тома Фила каже да нобеловац на изласку из Беле куће доноси одлуке за које није сигуран да ће проћи код Трамповог тима.

    Специјални односи Србије и Црне Горе

    Међутим, у конкретном случају, не би се могло тврдити да ће Споразум о екстрадицији са Србијом бити још једна „мина“ постављена Трамповој администрацији. Према речима Томе Филе, слични прописи су донети са скоро свим земљама на свету.

    Саговорник Спутњика објашњава да споразуми о екстрадицији предвиђа у којим се условима дозвољава испоручивање својих грађана другим земљама.

    „Такве прописе САД имају и са Турском, па им не испоручују Гулена. Није то ништа битно јер ви можете да испоручите или не испоручите кога год хоћете, али ако сте мала земља, онда вас притисну да испоручујете своје грађане“, каже Фила.

    Према његовим речима, Србија има сличне споразуме са скоро свим државама на свету. Постоје и додатни споразуми, као на пример, између Србије и Црне Горе, на основу којих је могуће, под одређеним условима, да се изруче своје грађани у другу чланицу до скоро заједничке државе.

    Од Обреновића до сајбер-криминала

    „Иначе, код екстрадиције важи основно правило да свог држављанина не изручујеш другој земљи. Међутим, кад је био актуелан Хашки трибунал, сматрало се да то није екстрадиција него да је реч о међународном праву које је јаче од националног. Колико је то било тачно, не знам. За нас је то важило, а за Француску, Немачку, Енглеску, САД и Русију не, тако да је ту увек у питању право јачег“, каже Фила.

    У поруци Сенату, Обама је навео да би нови Споразум о екстрадицији требало да замени Споразум између САД и Краљевине Србије о узајамном изручењу бегунаца од правде који је потписан 25. октобра 1901. године.

    Нови Споразум следи форму и садржај других споразума о екстрадицији које су у скорије време закључиле САД и њиме ће „превазиђена листа кривичних дела за које је предвиђена екстрадиција бити замењена модерним ’дуалним кривичним‘ приступом који ће омогућити изручења за кривична дела попут прања новца, сајбер криминала и других нових кривичних дела која нису на списку Споразума из 1901“.

    Споразумом је такође предвиђено да екстрадиција неће бити одбијена на бази националности особе која се тражи и садржи модернизовану клаузулу о „политичком преступу“, наводи се у поруци Обаме америчком Сенату.

    Ништа спорно сем „политичких преступника

    Према речима Томе Филе, ниједна од ових одредница из Обамине поруке Сенату није спорна, јер „развој права у свету иде у правцу заштите од тероризма, трговине дрогом и људима, и ту ништа није спорно. Међутим, кад дођемо на терен политике, ту настаје проблеми. Клаузула о ’политичком преступу‘ значи да никога ко је политички прогоњен у својој земљи САД неће испоручити, као што Турској нису испоручиле Гулена“.

    „То је међународно право и Србија би требало да има такве споразуме са свим земљама у свету, само би требало да заштитимо своје грађане од политичког прогона у другим земљама. Међутим, ако би се неко бавио трговином дрогом, људима, тероризмом, онда не видим да бисмо требали имати било каквог обзира. Проблем је што ће свака држава процењивати кога ће испоручити, а кога неће“, закључио је Фила.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    сајбер криминал, екстрадиција, Споразум, трговина дрогом, трговина људима, Сенат САД, Нела Кубуровић, Кајл Скот, Фетулах Гулен, Доналд Трамп, Џозеф Бајден, Тома Фила, Барак Обама, САД, Црна Гора, Србија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога