Слушајте Sputnik
    Ударна вест - Трамп

    Игра се наставља: Још богатији Трамп, срећнији Си-Ен-Ен

    © Фото: pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Милена Цмиљанић
    1581

    Да нема Доналда Трампа, амерички медији би морали да га измисле. Након вишегодишње учмалости која је владала у мејнстриму прекоокеанске суперсиле, они су одједном оживели. Међутим, ни актуелни председник САД није лоше прошао: сео је у фотељу Беле куће и богатији је него икад.

    Име новог председника Доналда Трампа већ скоро две године не силази са првих страна светске штампе. Међутим, то што је Трамп толико у жижи јавности и након избора изазива прилично чуђење. Док је за време председничке кампање било нормално да на пример „Фокс њуз“ подржава Трампа, а „ударна песница“ демократа Си-Ен-Ен Хилари Клинтон, било је очекивано да се после избора то донекле промени. Избори су прошли. Међутим, не. И даље се кампања против њега води са истим жаром, ако не и већим, као да се 8. новембар није ни десио. Да ли се америчка пропагандна машинерија, која већ увелико последњих деценија губи кредибилитет код својих грађана, заиста бори против „лошег избора“ америчког народа, или је схватила да нешто мора да мења ако мисли да опстане? Јер већ скоро десет година убедљиво губи гледаоце у поређењу са телевизијом „Раша тудеј“, која има другу тачку гледишта.

    С тим у вези, треба се сетити ко је анимирао америчке медије последње две године предизборне кампање за америчког председника — управо Доналд Трамп. Он им је помогао да подигну своје рејтинге. Вести о Трампу су по популарности избиле на друго место, одмах иза временске прогнозе. То је омогућило Си-Ен-Ену да постави сопствени рекорд по гледаности за време кампање. Трампове дебате су биле и до четири пута гледаније од оних из 2012. године. Гледаност је значајно порасла и „Фокс њузу“, Си-Би-Есу итд. Како је изјавио шеф деска телевизије Си-Би-Ес Лес Мунвес: „Трампов политички успех можда није добар за Америку, али је проклето добар за Си-Би-Ес“.

    Богатство само расте

    Ни Доналд Трамп није остао „кратак“ у кампањи. Он је човек који у својој кандидатури за председника није видео само фотељу у Белој кући већ и одличан пи-ар за своје компаније. Ту су и резултати: Трампови хотели, разбацани по целом свету — од Вашингтона до Панаме и Рија — сви су крцати, голф терени су повећали профит за 50 одсто, казино у Атлантик Ситију ради пуном паром, па чак и на продаји књига је успео да заради више од милион долара. Према последњим подацима које је он сам изнео средином прошле године, у 2015. години је зарадио више од пола милијарде долара, и то без дивиденди, камата, прихода на уложени капитал, аренду и продају лиценци. Несумњиво, како га је недавно окарактерисао шеф руске дипломатије Сергеј Лавов, то је човек „који уме да се договара“. А ми бисмо рекли — и да извуче корист из сваке ситуације.

    Милијардер-антиглобалиста — где то има?

    Оно што се можда и највише свидело народу и због чега је гласао за Трампа јесте то што у његовом предизборном програму високо место заузима борба против глобализма. Мало шта може да буде тако противречно као то да милијардер из Њујорка, колевке глобализма, почне да се бори против ове идеје, која је након пада Берлинског зида постала универзална. Да ствар буде још апсурднија, сада већ актуелни председник САД окупља тим у којем су све сами глобалисти: од укупно 20, само двојица нису милионери или милијардери. Тешко да ће један Рекс Тилерсон (кандидат за државног секретара САД), који је дошао из једне од највећих мултинационалних компанија „Ексон мобил“, или један Стивен Мнучин, човек једне од највећих светских банака „Голдман Сакс“, бити жестоки борци против глобализма. Ово је најбогатија администрација у историји САД, све сами представници корпоративног бизниса. Где је ту патриотизам?

    Кина — непријатељ број 1

    У својој кампањи против глобализма Трамп је најавио беспоштедну борбу против кинеског економског змаја. Негативан однос према Кини није новина за америчке председнике. И за време Обаме се звецкало оружјем у Јужном кинеском мору, с тим што сада актуелни председник то диже на виши, пропагандни ниво. Већ дуго постоје неоспорни подаци да је Кина постала економска сила број један у свету, што Америци, наравно, не одговара. Било је само питање времена кад ће се оне „сударити“, без обзира на то ко је председник. Трговински дефицит САД са Кином у 2015. години достигао је рекордних 365,7 милијарди долара. Да подсетимо на један детаљ: америчке заставице на Трамповој инаугурацији биле су произведене у Кини — шта даље говорити.

    У тој великој игри, амерички естаблишмент је доделио улогу и Русији. Можда је Москва била деценијски противник САД, али она ипак припада западној цивилизацији, и без обзира на сву пропаганду, озбиљни политичари у Вашингтону је не сматрају непријатељем. И ту наступа Трамп са својим уздржаним изјавама о Русији, а то видимо и са друге стране.

    Мексико — стара прича, нови председник

    Ту је и прича са зидом на граници са Мексиком. Треба знати да Трамп није ни први, а вероватно ни последњи председник који је позивао на подизање зида на јужној граници. Још за време Била Клинтона изграђено је 1.078 км ограде, док је за време Џорџа Буша Млађег планирано да се изгради више од 1.100 км, али због високе цене пројекат није завршен. Пошто ни Мексико ни Конгрес неће дати новац за зид, ово питање постаје ирелевантно, али медијима одговара да и даље „врте“ ову причу јер она доноси добар рејтинг, док им Трамп повлађује. Могли би да покрену кампању за рушење постојеће ограде, то би већ било нешто.

    Све што ових дана слушамо од Доналда Трампа није ништа ново већ је само мало више надувана прича, захваљујући медијима који на томе зарађују, односно — ради се о међусобној користи. Како је Трамп написао у својој књизи „Вештина пословања“ из 1987. године: „Голицам машту људи. Ја то називам истинитом хиперболом, невиним обликом преувеличавања које је веома ефикасно за напредовање“. Они који су га пратили у последње две године предизборне кампање у САД, сложиће се да је заслужио звезду на Булевару славних у Холивуду: Холивуд је увео у Белу кућу.

    Тагови:
    медији, Доналд Трамп, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога