Београд+ 3°C
Ниш+ 6°C
Слушајте Sputnik
    Мапа БиХ

    Босна пред новим цртањем граница

    Pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    4943

    Да ли су идеје Бакира Изетбеговића да се укине Републикa Српскa и хрватских парламентараца да њихов народ добије свој ентитет — почетак краја БиХ какву познајемо? Прети ли ново унутрашње прекрајање граница или чак распад ове државе која је утемељена дејтонским мировним споразумом?

    Тензије у Босни и Херцеговини, које трају још од прославе Дана Републике Српске, не само да се не смирују већ се чини да „босански лонац“ полако долази до тачке кључања. Поред недавне најаве да Бакир Изетбеговић, лидер СДА и члан Председништва БиХ, намерава да поднесе апелацију Уставном суду БиХ да се преиспита уставност имена „Република Српска“, уље на ватру у односима триjу народа долили су и хрватски посланици Европског парламента, који су амандманом на резолуцију известиоца за БиХ предложили да се БиХ реформише на принципима федерализма.

    У амандману који су предложили са колегама из Пољске и Словачке, Европски парламент би требало да позове међународну заједницу да покрене разговоре о уставним реформама у БиХ. Коначни циљ био би стваране федералне јединице са хрватском већином.

    Да ли су идеје Бакира Изетбеговића и хрватских парламентараца почетак краја БиХ какву познајемо? Прети ли ново унутрашње прекрајање граница или чак распад ове државе која је утемељена Дејтонским мировним споразумом?

    Слободан Шоја, историчар и дипломата из Сарајева, за Спутњик каже да је од самог почетка стварања БиХ, Хрватска жеља била да се БиХ устроји као држава са три ентитета, и то је нешто што ће и убудуће остати њихова жеља, све док је не остваре. Питање је, међутим, напомиње наш саговорник, да ли нека од великих земаља жели да се БиХ устроји као троентитетска земља.

    „Мислим да у овом тренутку то још није случај, али је очигледно кренула офанзива, јер никада раније ово питање није постављено као толико актуелно него што је сада у Европском парламенту. Ипак, верујем да ће ЕП прихватити дипломатски став у коме ће јасно рећи да је БиХ, оваква каква је, за њих легитимна држава и примиће к знању оно што су жеље Хрвата и њихових представника. Мислим да ће још неко време трајати статус кво, јер је у БиХ таква ситуација да је на овај хрватски предлог жестоко реаговала бошњачка страна која се томе оштро успротивила. То је нешто што ЕП врло добро зна и мислим да ће њихов став бити да ћемо живети као што смо и до сада живели и ништа се неће променити−, наводи Шоја.

    Иво Миро Јовић, професор права у Бањалуци и некадашњи високи функционер босанског ХДЗ-а, амандмане у ЕП тумачи тиме да је хрватски народ у БиХ, превлашћу већинског народа, нарочито у Федерацији, доведен до тога да не ужива ни она права каква уживају националне мањине у Европи. То се, каже, огледа у томе да други народ бира Хрватима представнике у органима власти, као и у томе да Хрвати немају свој канал на хрватском језику, иако је неотуђиво право једног народа да штити и развија своју културу и свој идентитет.

    „Како би се та ствар решила, изналазе се могућности преко изасланика Републике Хрватске у ЕП да се релаксира ситуација у БиХ. Оно што је увек нужно нагласити је да су неупитне границе БиХ и њене државности и континуитета међународно признате државе, али унутрашњи односи морају се на неки начин довести до ситуације да то заиста буде земља три конститутивна народа, али не само конститутивна већ и суверена, што је у складу са свим начелима повеља УН“, каже Јовић за Спутњик.

    Према његовим речима, хрватски народ у БиХ, да би био суверен, мора имати свој образовни и информативни простор, како би заштитио и развијао своју културу.

    „Мора се направити амбијент међусобног уважавања, да се одлуке доносе консензусом, а да у њему преовлађује компромис“, каже Јовић.

    На питање да ли би стварање трећег ентитета довело до прекрајања граница БиХ, Јовић каже да је то унутрашње питање БиХ, али напомиње да не види ниједну озбиљну међународну институцију или државу која би довела у питање суверенитет и територијални интегритет БиХ.

    „Реч је о унутрашњем уређењу БиХ на темељима и принципима федерализације, где ниједна од националних заједница у БиХ не би имала ексклузивитет на једном простору, све федералне јединице имале би мултинационални карактер, с тим што би у свакој преовладавао један народ. То је формула која би довела Федерацију у релаксирано стање и то би значило примену Вашингтонског уговора, напуштеног дела Дејтонског споразума. Унутрашње питање јесте предмет разговора и договора трију народа што сугерише и Дејтонски уговор. Домаћи политичари морају консензусом и компромисом изнаћи решења како бисмо та питања ставили ад акта“, истиче Јовић.

    Историчар и дипломата Слободан Шоја такође сматра да су, у међународном контексту, границе БиХ сто посто сигурне, али и да када је о унутрашњим границама реч, постоји могућност да се неке ствари прекомпонују. Зато, каже, ова прича у Европском парламенту није нимало наивна нити неозбиљна, већ нешто што у будућности, мада не тако блиској, може донети ово што су тренутно хрватске тежње.

    „Са једне стране Бошњаци су врло енергично против тога, док Република Српска то прихвата на врло дипломатски начин, по принципу — радите шта хоћете у Федерацији, докле год не дирате границе РС. Дакле, најгора опција би била када би се истовремено мењала унутрашња структура БиХ и структура у Републици Српској. То би била катастрофа и мислим да Европа врло добро зна да то у овом тренутку не треба да ради, и да је боље пустити да БиХ крене путем стабилизације. Мислим да ће на крају све ово бити једна велика дипломатска игра у којој ће Хрвати повући пешака за једно поље више све док не дођу до оне крајње тачке где ће уместо пешака добити краљицу“, објашњава Шоја.

    Када је реч о евентуалном преиспитивању уставности имена „Република Српска“, Шоја каже да није искључено да ће ово бити можда и највећа у низу политичких криза у БиХ, али је уверен да ће, уколико апелација уопште стигне до Уставног суда, бити одбијена.

    „Дирање у Републику Српску сигурно неће дозволити нити Срби нити Запад. То би била она црвена линија која се не прелази, јер у супротном постоји опасност поновног доласка у фазу ратних припрема у БиХ. Међутим, много више од апелација и сличних ствари брине ме понашање Срба, Хрвата и Бошњака који непрекидно стварањем нових криза скрећу пажњу са основних проблема, а то је економска криза у БиХ“, закључује Шоја за Спутњик.

    Тагови:
    трећи ентитет, ХДЗ, Европски парламент, ЕУ, Слободан Шоја, Иво Миро Јовић, Бакир Изетбеговић, Република Српска, Словачка, Босна и Херцеговина, Пољска, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога