Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Председник Русије Владимир Путин и премијер Мађарске Виктор Орбан у Будимпешти

    Путин дао реч Орбану, за Србију нема зиме

    © Sputnik / Алексей Дружинин
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    31522
    Пратите нас

    Мађарски премијер Виктор Орбан је, након састанка са руским председником Владимиром Путином у Будимпешти, рекао да Мађарска жели да се диверсификује испорука руског гаса због нестабилне ситуације у Украјини.

    Русија је започела преговоре о изградњи руских гасовода „Турски ток“ и „Северни ток 2“ са неколико европских земаља које су се раније противиле овим пројектима. Мађари су већ спремни да „попусте“, а очекује се да ће Москва ускоро разговарати са Чешком и Словачком, док Пољска и балтичке земље остају главни и принципијелни противници „Северног тока 2“, па ће Русија и Европска комисија морати да траже компромисно решење.

    Председник Русије Владимир Путин и председник Мађарске Виктор Орбан у Будимпешти
    © Sputnik / Алексеј Дружињин

    Како сматрају руски аналитичари, најбоље решење у овом случају је делимично очување украјинског транзита, било да је то уз јачање капацитета „Турског тока“ или, напротив, уз смањење капацитета „Северног тока 2“.

    „’Северни ток 2‘ је комерцијални пројекат, који се реализује на основу законодавства ЕУ и међународног права. Ми, наравно, имамо заклете ’пријатеље‘ који ће бити против сваке сарадње са Русијом, чак и ако то штети интересима тих земаља. Јучерашњи разговори Путина и Орбана показују да се постепено смањује број таквих земаља и да разум побеђује. У Немачкој су се такође многи у почетку противили и говорили да је то политички пројекат, али сада се већ на нивоу руководства пројекат оцењује као важан за побољшање ефикасности европског тржишта гаса и повећања поузданости испорука. Притом би требало истаћи да Литванија и неке друге земље можда желе да кажу ’не‘ изградњи ’Северног тока 2‘, али њихов пристанак у овом случају и није потребан, јер тај гасовод и не би пролазио кроз њихову територију“, каже за Спутњик Алексеј Гривач, заменик директора руског Фонда за националну енергетску безбедност.

    У марту прошле године девет земаља ЕУ послало је писмо Европској комисији, у којем је изразило протест против руског гасовода „Северни ток 2“. Писмо су потписале Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Естонија, Летонија и Литванија, а касније се протесту придружила и Хрватска.

    Ове земље су критиковале тај пројекат, а као главну замерку навели су да би он утицао на повећање енергетске зависности Европе од руског гаса и на дестабилизацију Украјине.

    Међутим, многи експерти су тада оценили да је то писмо „засновано на заблудама“, наглашавајући да ће нови гасовод повећати безбедност испорука гаса за ЕУ и да не представља ризик за земље централне и источне Европе које „и даље знатно зависе од једног извора енергије“.

    „Северни ток 1“ је изграђен у складу са свим строгим нормама и на комерцијалним условима, и како се показало, ојачао је европску енергетску безбедност. Зато нема основа да се мисли да ће проширење те руте донети штету Европи. Међутим, неке струје у структурама ЕУ подржавају политизацију тог процеса и покушавају, на пример, да прошире антимонополно законодавство ЕУ на гасовод, који не пролази кроз територију ЕУ, а такве појаве су без преседана“, каже Гривач.

    Мађарска је, иако потписница тог писма, сада заинтересована да добија гас путем гасовода „Турски ток“, па чак и преко „Северног тока 2“.

    Мађарски премијер Виктор Орбан је, након састанка са руским председником Владимиром Путином у Будимпешти, рекао да Мађарска жели да се диверсификује испорука руског гаса због нестабилне ситуације у Украјини и да му је председник Русије „дао реч да ће Мађарска, ма шта било, добити потребне руске сировине, нафту и гас“.

    Путин је истакао да би руски природни гас могао бити допреман до Мађарске преко неколико рута, као и преко Украјине, уколико је ова опција, како је рекао, економски исплатива.

    Раније је Москва говорила о изградњи нових гасовода да би, пре свега, заобишла Украјину, која се показала као непоуздан партнер и непоуздан транзитер руског гаса.

    Шта би изградња гасовода „Турски ток“ и „Северни ток 2“ могла да значи за Србију, у овом тренутку је тешко рећи, јер многа питања још нису решена.

    „Зависи од тога како ће се градити инфраструктура на територији ЕУ, јер ће гасовод ’Турски ток‘ из Турске ући у Грчку, а то је већ зона у којој су на снази закони ЕУ. Европска унија би требало да одобри да ’Турски ток‘ буде изузетак од важећих антимонополских регулатива, или да обезбеди изградњу одговарајуће инфраструктуре у складу са антимонополским правилима. Постоји неколико пројеката који би решили питање транзита гаса из Грчке даље у Европу, али је и даље нејасно који од њих ће бити изабран. Апсолутно је јасно да је Србији потребна нова инфраструктура коју неко мора да финансира, што за сада није решено. Осим тога, Италија је заинтересована да добија гас из ’Турског тока‘, па да га затим транзитира у Европу. Ако буде реализован тај сценарио, гасна инфраструктура на Балкану се неће развијати. Али, ако Мађарска буде добијала гас из ’Северног тока 2‘, то значи да ће аутоматски и Србија бити снабдевана, јер ће остати на снази актуелна транзитна схема“, закључио је Гривач.

    Подсећања ради, пројекат изградње гасовода „Северни ток 2“ подразумева изградњу два цевовода, укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње, из Русије преко Балтичког мора до Немачке.

    Пројектом „Турског тока“ предвиђена је изградња две линије гасовода испод Црног мора, појединачног капацитета 15,75 милијарди кубних метара гаса. Једна линија предвиђена је за директно снабдевање турског тржишта руским гасом, а друга за испоруку транзитног гаса преко Турске у земље Европе. Реализација друге линије зависиће од заинтересованости Европе за руски гас и добијања европских гаранција за тај пројекат.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    снабдевање, гас, Северни ток 2, Турски ток, Северни ток, ЕУ, Виктор Орбан, Владимир Путин, Мађарска, Италија, Украјина, Србија, Русија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога