Београд+ 16°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Српски цариник прегледа робу

    Мост између ЕУ и ЕАЕУ: Србија добро да искористи „седење на две столице“

    © Фото: Управа царине
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    1930271

    Формирање зоне слободне трговине између Србије и земаља чланица Евроазијске економске уније могло би да створи додатне погодности за српске произвођаче. Србија би, уз много систематског и циљаног рада, могла да постане економско-инвестициони мост између Европе и Евроазијске уније.

    Да ли ће Србија наставити са вишесмерном економском политиком, балансирајући између европског и евроазијског простора? Какве би предности добио Београд након стварања зоне слободне трговине (ЗСТ) са Евроазијском економском унијом? Како ће се могуће ступање Србије у ЕУ одразити на руско-српску економску сарадњу? То су биле само неке од тема предавања Јарослава Лисоволика, главног економисте Евроазијске банке за развој и једног од аутора студије о односима Србије са земљама-чланицама Евроазијске економске уније (ЕАЕУ)?

    ЕАЕУ је почела са радом 1. јануара 2015. године и објединила је пет постсовјетских држава у заједничко тржиште које укупно броји 183 милиона људи. Србија је у фази преговора о стварању ЗСТ са ЕАЕУ. Такође, Србија је главни трговински партнер Русије на Западном Балкану. Још 2000. године Србија је са Русијом потписала Споразум о слободној трговини, а касније је сличне споразуме потписала и са Белорусијом и Казахстаном.

    Тренутно Србија има статус кандидата за чланство у Европској унији, али јој то не смета да активно развија односе са другим државама. Вектор спољне економске политике Србије носи вишесмерни карактер, јер ту је са једне стране ЕУ, а са друге стране су Русија и источни партнери, објашњава Лисоволик и додаје:

    Јарослав Лисоволик, главни економиста Евроазијске банке за развој
    Јарослав Лисоволик, главни економиста Евроазијске банке за развој

    „Склапање уговора са Белорусијом и Казахстаном показује да одлука о отпочињању преговора о перспективама приступа ЗСТ у оквиру Евроазијске економске уније није случајно донета, већ да је последица развоја источног спољноекономског вектора Србије.“

    Лисоволик истиче и да би Србија кроз споразум о ЗСТ могла да искористи могућност повезивања са земљама-чланицама Пацифичког региона, окупљеним у организацију АСЕАН.

    Између ЕУ и ЕАЕУ, Србија може да представља својеврсни мост и то је најоптимистичнији сценарио опште сарадње, где би Србија могла да постане кључна спона између европских и евроазијских друштава и тржишта.

    „На Балкану је неопходно укрупњавање капитала и инвестиција, а Београд би могао да буде регионални финансијски центар. За ово је неопходно много рада уз плански и прагматични приступ“, закључио је Лисоволик.

    У том смислу, Евроазијска банка за развој је флексибилна институција и не претпоставља да држава мора бити чланица ЕАЕУ да би могла да буде клијент банке:

    „У случају Србије, она би сама морала да одреди које су то приоритетне инвестиције за њу саму и да онда почне преговоре са банком“, објашњава Јарослав Лисоволик.

    Према његовом мишљењу, уз економске и финансијске односе, требало би радити на јачању сфере услуга између Србије и ЕАЕУ, а ова сфера је неоправдано занемарена. Ту су на првом месту фармацеутска индустрија, медицински туризам и туризам уопште.

    „Осим тога, не сме се заборавити на људски капитал. То је нешто што је важно свима. Дијаспора Русије броји 30 милиона људи и у светским размерама се сматра ’интелектуалном дијаспором‘. Не смемо дозволити даљи одлив мозгова, зато би добра идеја била и стварање технопаркова у оквиру ЗСТ, где би радили наши програмери и висококвалификована радна снага“, саветује Јарослав Лисоволик.

     

    Тагови:
    ЕЕУ, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога