Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 240
    Пратите нас

    Стратешко партнерство БиХ и Хрватске, за разлику од ’90-их, почиње да јењава и свако своје стратешке циљеве сагледава на нови начин. Национано питање Срба на простору бивше СФРЈ заслужује посебну пажњу, али га треба поставити принципијално, а не кроз политичку трговину.

    Док тихи егзодус и мирнодопска „Олуја“ трају и данас, Срба у Хрватској, који су до децембра 1990. били конститутивни народ у овој републици, сетила се Босна и Херцеговина.

    Ако „Предлог резолуције о жељи за напретком Републике Хрватске“ буде усвојен у Парламентарној скупштини БиХ, Хрватској ће бити упућен захтев да Србима (врати) дâ статус конститутивног народа.

    Празна комшијска праћка

    Сви они који су се обрадовали „да ће Босна Србе (из Хрватске) кукурузом хранити“ требало би да смање очекивања од ове потенцијалне резолуције којој је основни циљ пребацивање лоптице у хрватско двориште, односно реакција на „агресивно лобирање хрватских европарламентараца за федерализацију БиХ“ и за формирање хрватског кантона.

    „На овим просторима кажу ’ко ће коме помоћи ако неће свој своме‘. Ми се осећамо лоше што наше комшије стално нама помажу својим саветима и сугестијама шта би ми требало да радимо у БиХ, а ми њима никако. Ово је прилика да се та вишегодишња неправда исправи и да и ми кажемо шта мислимо да би они требало да раде у Хрватској и можда им помогнемо неким својим искуствима“, цинично је појаснио намеру креатор ове иницијативе Саша Магазиновић, заступник Социјалдемократске партије БиХ у Заступничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

    То у овом случају није баш искрен захтев, мишљење је професора међународних односа на бањалучком Факултету политичких наука Милоша Шолаје и више је, како каже, условљен чињеницом да се Хрватска у било којој мери бави унутрашњим приликама у Босни и Херцеговини.

    Чињеница је, констатује Шолаја за Спутњик, да су Срби у Хрватској изгубили статус конститутивног народа и да је исти тај СДП то тада подржао.

    „Без обзира на то што је Саша Магазиновић по националности Србин, на неки начин то више изгледа условљено тим можда прежестоким и превеликим захтевима Хрватске кад су у питању институционални аранжмани или институционално прекрајање у БИХ, пре свега у Федерацији БиХ“, појашњава Шолаја.

    Нерашчишћени рачуни из 90-их

    Олуја - иза хрватске војске остале су спаљене и порушене куће
    © Фото : http://www.veritas.org.rs

    То је производ недефинисане ситуације у БиХ, нарочито у погледу остваривања неких националних интереса Хрвата кроз захтев за трећи ентитет, што према Шолајином мишљењу у овом тренутку заиста није реално.

    Међутим, додаје он, то је у ствари високо постављање лествице за трговину да би се остварила институционална аутономија у којој би Хрвати имали не само легалитет него и легитимитет.

    С друге стране, Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе каже за Спутњик да поменутој иницијативи не треба придавати неку већу пажњу јер се ради се о текућој политици и политиканству које неће имати никаквих већих последица на укупне односе између политичких актера у БиХ.

    Оно што је чињеница, сугерише Пророковић, јесте да односи између Босне и Херцеговине и Хрватске улазе у неку нову фазу.

    Током деведесетих смо могли да чујемо од представника муслиманских политичких партија да се ради о стратешком партнерству са Хрватима, подсећа Пророковић и констатује да је очигледно да то стратешко партнерство почиње да јењава, односно да свако своје стратешке циљеве сагледава на нови начин.

    Хрватска ће се тек мешати у БиХ

    „У геополитичком смислу Хрватска без БиХ тешко да може да опстане, односно без свог ентитета и институционализовања интереса у БиХ на сасвим нови начин. Треба очекивати даље акције хрватских политичких актера у том смеру“, наговештава Пророковић.

    Сумњам, додаје он, да овакве иницијативе у парламентарној скупштини БиХ могу проћи, а чак и ако прођу и уврсте се на дневни ред, никакав ефекат не могу да изазову, јер најмање се о судбини Босне и Херцеговине одлучује у њеној парламентарној скупштини.

    Што се Срба у Хрватској тиче, професор Шолаја истиче да је чињеница да су позиција и положај Срба као националне мањине у Хрватској јако неповољни и да би имали далеко бољу позицију да су конститутивни народ.

    „Међутим, то је заиста потребно поставити на принципијелне политичко уставне основе, а не као део политичке трговине у односима између држава. Према томе, тај захтев би требало подржати, али на неким другим основама и требало би то регионално да се решава“, предлаже Милош Шолаја.

    Оно што је карактеристично, запажа Шолаја, јесте да се сад све оно што није решено на одређен и доследан начин од почетка деведесетих данас враћа, па то може да буде каписла за нова регионална неслагања и конфликте.

    С друге стране, Душан Пророковић хипотетички каже да би питање Срба и њихове конститутивности у Хрватској требало да постави Србија, а не један посланик у парламентарној скупштини Босне и Херцеговине.

    У свим осталим случајевима је, наглашава Пророковић, беспредметно расправљати поготову што је у уставноправном поретку Хрватске то решено и тешко је очекивати да шире расправе о сасвим новом уређењу односа на Балкану могу бити поново покренуте.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Слично:

    БиХ покреће ревизију пресуде против Србије
    Додик: Председништво БиХ треба да стави тачку на тужбу
    И Хаг против Бакира: Мале шансе за нову тужбу БиХ против Србије
    Србија и БиХ договориле заједничко одржавање мостова
    Ревизија тужбе против Србије — пут ка нестанку БиХ (видео)
    Британски амбасадор: Додик није једини проблематични политичар у БиХ
    Тагови:
    Федерација БиХ, Дејтонски споразум, регион, Олуја, Срби, БиХ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога