Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 731
    Пратите нас

    Руски амбасадор у Вашингтону Сергеј Кисљак постао је звезда мејнстрим медија у Америци. Већ недељама распредају с киме се све сретао из администрације Доналда Трампа, а једног његовог саговорника, бившег саветника за националну безбедност Мајкла Флина, то је већ коштало функције.

    Круг људи који су водили, како сматрају амерички медији, сумњиве разговоре са Кисљаком попунили су државни јавни тужилац Џеф Сешонс, али и Трампов зет и његов саветник Џаред Кушнер, као и саветници Трамповог изборног штаба Џефри Гордон и Картер Пејџ.

    Ово личи на лов на вештице, каже шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, истичући да су амбасадори и именовани због односа између држава који се одржавају у виду састанака, контаката и са званичницима извршне власти, и са посланицима, друштвеним радницима, невладиним организацијама. Идентичан став износи и бивши амбасадор Србије у Белорусији Срећко Ђукић.

    „Задатак амбасадора и јесте да се среће са актуелним и будућим званичницима. То је одвајкада нормална дипломатска пракса. А ово је у САД сада обновљени макартизам, лов на вештице, лов на руске званичнике у Америци који ни у чему нису прекршили од памтивека присутна дипломатска правила и норме“, наводи Ђукић.

    Ђукић указује да демократе и бивша власт притискају Трампову администрацију због наводних веза са Русима, а то су и сами радили кад су долазили на власт. Сваки изборни штаб кад се формира и иде у изборе тежи да има контакте са дипломатским представницима других земаља, па према томе ни ту нема никакве грешке Трампових људи, примећује наш дипломата.

    Лев Клепацки, професор Дипломатске академије руског Министарства спољних послова, сматра да је бука око сусрета америчког државног тужиоца са руским амбасадором потпуна бесмислица и преседан у међународним односима, зато што је комуникација са страним дипломатама уобичајена и потпуно нормална пракса.

    „Све то личи на период макартизма, када је сваки човек који је ступио у контакт са страним грађанином могао да постане сумњив. Не разумем зашто се странка која се дичи својим демократским вредностима користи јефтиним пропагандним методама, али бојим се да ће се такав тренд наставити“, констатује Клепацки.

    Ђукић очекује да ће Русија реаговати на хајку на свог дипломату, али само на нивоу коментара, а на питање колико то отежава посао руском амбасадору у Вашингтону и да ли покушавају да га онемогуће да ради свој посао Ђукић објашњава да то њега не блокира много јер увек постоји алтернатива.

    „То је више борба одлазеће администрације која још није положила оружје а изгубила власт са овом новодошлом која се инсталира. И друго, смисао је да демократска власт која је изгубила изборе Трампу отежа контакте и односе са Русијом, да отегне моменат сусрета Трампа и Путина и докаже да је немогуће водити друкчије односе са Москвом од оних које је водио Обама и за које се залагала Хилари Клинтон“, каже саговорник Спутњика.

    Међутим, Лев Клепацки оцењује да ће прозивке америчких званичника због сусрета с руским амбасадором утицати и на рад Амбасаде Русије у Вашингтону.

    „То је покушај да се потпуно блокира рад руске Амбасаде у САД, и да се поквари атмосфера односа са Русијом и њеним дипломатским представништвима широм света. На тај начин се ствара атмосфера неповерења, као и погрешна слика да је Русија изопштена, да је она нон грата“, наводи Клепацки, напомињући да ова представа у режији Демократске странке траје већ неколико година.

    Клепацки верује да Русија неће одговарати истом мером.

    „Амерички амбасадор у Москви редовно се састаје са представницима руске опозиције, али уколико се понаша коректно, он има потпуно право да се састаје са свима. Зашто би му то забрањивали, ако је то у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима из 1961. године. Американци би требало да баце поглед на текст тог документа, који су својевремено и сами потписали“, примећује Клепацки.

    Срећко Ђукић објашњава да је задатак сваког амбасадора да се среће са целим политичким спектром у земљи у којој је акредитован, али уз једну ограду.

    „Његов задатак јесте да се среће и са влашћу и са опозицијом, али никако није да се меша у унутрашње послове и коментарише унутрашње догађаје, иступа у прилог једне или друге политичке опције. То је директно мешање у унутрашње ствари“, истиче Ђукић. Он додаје да се и сам лично сретао са целим политичким спектром, било где да је службовао, али никад није давао изјаве које су против те земље и против владе те земље.

    „То не приличи амбасадору и то, благо речено, није лепа слика о амбасадору и земљи коју представља. Да не кажем да је код нас на Балкану — у Србији и суседним земљама — то прешло у један врло ружан манир, где амбасадори страних земаља чине то што чине, оцењују како земља треба да се развија, у ком правцу, ко треба да победи, ко не треба да победи. То су апсолутно недопустиве ствари и директно кршење Бечке конвенције о дипломатским имунитетима“, упозорава Ђукић.

    Он, међутим, примећује да је такво понашање страних амбасадора код нас и у региону највећим делом заслуга домаћих политичких фактора који се утркују ко ће више примити амбасадора, ко ће дуже разговарати с амбасадором, ко ће отићи на више пријема, док је у свету таква пракса давно превазиђена.

    „Према томе, наши политичари су им дали толико поље, а зашто то не би амбасадори искористили“, закључује Ђукић.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    амбасадори, Лев Клепацки, Срећко Ђукић, Сергеј Кисљак
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога