Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Берат Албајрак оженио се Ердогановом ћерком Есром у јулу 2014. године.

    Референдум у Турској решиће жене и Курди

    © AP Photo / Yasin Aras
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише Сандра Черин
    1111
    Пратите нас

    Кампања за референдум о уставним променама у Турској, који ће у тој земљи бити одржан 16. априла, у самој је завршници, али је тешко тачно превидети какав ће бити исход гласања.

    Према речима Војислава Лалића, новинара и доброг познаваоца прилика у Турској, иако у влади и владајућој Партији правде и развоја баратају проценама да ће добити подршку од 53 до 60 одсто грађана, има и процена које се не уклапају у те прорачуне.

    „Турска фирма ’Конда‘, која је позната на тим просторима по прецизним истраживањима, тврди да је однос снага између две стране у овом тренутку потпуно изједначен, те да ће исход гласања заправо одлучити неодлучни грађани, којих је према проценама те фирме чак 15 до 17 одсто. У питању су углавном жене, које у Турској ређе излазе на биралишта, а међу неодлучним грађанима има и много Курда, који су збуњени предложеним уставним променама јер не знају шта ће оне донети“, каже Лалић.

    Уколико предлози уставних амандмана добију већину на референдуму, Турска ће, каже Лалић, добити председника који ће имати сву власт у својим рукама.

    „Према предлогу, укида се место премијера, а Ердоган ће сам именовати и смењивати министре и потпредседнике државе, а сам ће моћи чак и да именује један број чланова високог савета судија и тужилаца, што значи да ће моћни да утиче и на рад правосуђа. Оно што је изазвало највише критика у досадашњој кампањи је то што ће моћи да распусти парламент. Он заправо више никоме неће полагати рачуне“, напомиње наш саговорник.

    Према уставним амандманима, предложено је да шеф државе може убудуће да задржи своју функцију и у својој партији, што до сада није било могуће. Присталице опозиционих партија тврде да је то пут у диктатуру, додаје Лалић, јер ће то бити владавина једног човека и једне партије, што у Турској није виђено већ сто година, откако је Ататурк прогласио републику.

    Како каже, политички аналитичари у Анкари су већ израчунали да ће, уколико се амандмани усвоје, Ердоган остати на власти све до 2029. године. Он ће заправо сада искористити стари мандат који већ тече и завршава се 2019. године, а према уставним амандманима ће имати право на још два петогодишња мандата. Дакле, остаће на власти још скоро пуних 15 година.

    Према Лалићевим речима, у случају да предлози уставних амандмана које је иницирао Ердоган и његова владајућа партија не добију већину на референдуму, то би могло означити почетак краја вансеријске каријере Тајипа Ердогана који је, без обзира што се многи са њим не слажу и критикују његове потезе, обележио прву деценију овог века у Турској. Међутим, питање је шта би Ердоган могао да уради уколико не добије већину гласова?

    „Већ се у Турској говори да би могло да се деси да он распише ванредне парламентарне изборе, јер према сада важећем уставу, у случају да уставне промене подржи већина посланика у парламенту, они могу да буду тако усвојени и без референдума. Ту двотрећинску већину Ердоган сада нема у националној скупштини“, објашњава Лалић.

    Референдумску кампању обележио је сукоб и оштра реторика турског председника са појединим европским земљама које су, попут Немачке и Холандије, забраниле учешће турских званичника на митинзима подршке референдуму на њиховој територији. Ердоган је због тога поручио немачкој канцеларки Ангели Меркел да се служи „нацистичким методама“. Стручњаци зато процењују да ће исход референдума у великој мери утицати и на будуће односе Анкаре са земљама ЕУ, а Војислав Лалић каже да, ако се може судити према последњим изјавама турског председника Ердогана, он ће сигурно преиспитати своје односе са Унијом.

    „Он је отворено најавио и одржавање другог референдума, такозваног ’Трекзита‘, на којем би се грађани Турске изјаснили да ли су уопште више за настављање преговора са ЕУ, јер као што је познато, Турска је 2005. године почела приступне преговоре који нису одмакли даље од почетка, тако да ће сигурно бити неких промена у ставовима Турске. Он је такође најавио да ће преиспитати и договор са ЕУ о решавањu мигрантског питања зато што, како тврде у Анкари, Брисел не испуњава преузете обавезе према Турској, пре свега није укинуо визе за турске држављане, што је обећано када је тај договор постигнут у марту 2016. године, а уз то Брисел није уплатио већи део суме од шест милијарди евра које је обећао Анкари како би могла да заустави талас избеглица на својој територији“, објашњава Лалић.

    Како каже, очигледно је да су у питању велике игре јер Турска од почетка уцењује ЕУ и у тим погађањима тражи решавање и питања која у суштини немају везе са мигрантском кризом. Међутим, додаје Лалић, питање је да ли ће Ердоган, уколико успе да обезбеди већину на овом референдуму, ићи до краја, али у сваком случају он ће покушати да преиспита своје односе са ЕУ и да убрза тај процес.

    „Он уосталом и отворено говори да ЕУ није једина могућност за Турску и помиње окретање према истоку, према Шангајској организацији, мада посматрачи верују да је то више један маневарски потез како би извршио притисак на Брисел“, истиче Лалић.

    Гласање на референдуму почело је у иностранству где живи око четири милиона Турака, пре свега у Немачкој, Швајцарској и Холандији, од којих три милиона има право гласа, а према наводима истанбулских медија, одзив гласача је веома висок, наводи Лалић.

    У амбасади Републике Турске у Сарајеву протеклог викенда гласали су турски држављани. Гласачко тело у БиХ већином чине студенти, али и особе које ту живе, турски предузетници и дипломатско особље, а право гласа имала су 2.444 турска држављана, преноси агенција Фена. Ван Турске, бирачи ће моћи да гласају у 152 представништва у 57 земаља. Како сазнајемо у амбасади Републике Турске у Београду, у Србији гласање није могло бити организовано јер у нашој земљи има мање од 500 турских држављана, што је доња граница за отварање бирачког места.

    Тагови:
    Курди, жене, референдум у Турској о уставним променама, Партија правде и развоја, ЕУ, Реџеп Тајип Ердоган, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога