Слушајте Sputnik
    Човек шета поред плаката Александра Вучића

    Резултат ванредних избора — једнопартијска Србија

    © AP Photo / John Locher
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    51239

    Евентуални ванредни парламентарни избори довели би до нове прерасподеле гласова у којој би практично остала СНС и можда делимично једна, не нужна, њена пратиља, а опозиција би била још суженија и сведена на можда Сашу Јанковића и његову странку и још неколико других политичких актера.

    Док политиколог Владимир Гоати из „Транспарентности Србија“ не види могућност да буду одржани ванредни парламентарни избори, између осталог и због тога што су „скупа ствар“, социологу Зорану Стојиљковићу са Факултета политичких наука се чини да су они све више извесни, „и то у кратком року“.

    Цементирање позиција

    Наиме, новоизабрани председник Србије још није ни преузео дужност, а и опозиција и власт све чешће помињу још једне, овога пута парламентарне, изборе. Опозиција пре тога тражи промене у РИК-у, РЕМ-у, изборним законима, а власт поручује да не искључује могућност изласка на изборе „ако буду такви услови да не буде могло да се ради“.

    И Гоати и Стојиљковић сагласни су да, ако ипак до тих избора дође, на њима ће победу однети владајућа Српска напредна странка.

    Политичка сцена је практично прекомпонована, анализира Гоати за Спутњик, владајућа СНС и њена коалиција имају већину, а опозиција би, према његовом мишљењу, на неким брзим ванредним парламентарним изборима имала још слабији резултат.

    „Ти евентуални избори би довели до нове, још потпуније прерасподеле гласова, у којој би практично остала једна партија и можда делимично једна, не нужна, њена пратиља, а опозиција би била још суженија, сведена на рецимо Сашу Јанковића и његову странку и можда још неколико других политичких актера. Све то би био лош резултат по демократију у Србији.“

    Власт ће, предвиђа Зоран Стојиљковић, искористити и захтеве на протестима да дође до ванредних парламентарних избора и да их распише „са важним београдским изборима“.

    Наравно, констатује професор за Спутњик, да брзо поновно излажење на изборна места, овога пута за национални парламент, највише иде у прилог владајућој коалицији, пре свега СНС-у, зато што има инфраструктуру и свест да су сигурни победници, а опозиција неку врсту губитничког комплекса.

    „За кратко време опозиција ће се јако тешко реорганизовати, градити инфраструктуру, нешто променити, а власт ће на таласу победа и крајњем релативизовању равноправних изборних услова наставити да побеђују по старим неравноправним условима“, сматра Стојиљковић.

    Нема уједињене опозиције

    Онај део опозиције који је учествовао на председничким изборима или је релативно добро прошао, као Саша Јанковић, резонује даље Стојиљковић, хтеће да уђу у политику са извесном партијско политичком инфраструктуром и да учествују на парламентарним изборима.

    „Они лидери, како да кажемо, историјски опозиције, који то нису урадили учествујући на председничким изборима или су очајно прошли са процентом два — просто је њихова политичка перспектива и судбина доведена у питање и време је на неки начин да оду у политичку пензију. То ће онда даље разровити ову сцену, динамизирати је и окренути ка интерним расправама, што је одлична ствар за онога ко држи власт“, тврди Стојиљковић.

    Кад узмете бираче које год земље, па и Србије, према суду Владимира Гоатија, не воле да гласају за губитнике. „Кад виде да неко има два одсто, неће уопште изаћи на изборе, преспаваће тај дан, али за губитнике неће да гласају. То није српска специфичност“, наглашава Гоати.

    У земљи као што је Србија, где нема чврсте партијске укорењености, прецизира Гоати, гласање за победника односно жеља да се не гласа за губитника је већа него у другим државама где партијске идентификације имају дубоке корене.

    С друге стране, Стојиљковић за Спутњик сугерише да су се СНС и Вучић сместили у средишњи део бирачког тела, односно „они који би мало и Европу, мало и Косово, мало Исток, мало Запад“ и док год су уверљиви у тој причи, истиче он, опозиција ће бити деполаризована на продемократску и проевропску и на ону која је више национално суверенистичка.

    Из тог разлога, констатује Стојиљковић, нема једне колоне опозиције.

    Међутим, ако опозиција хоће синергију, односно да обједињавање изведе још неког апстинента, онда то не би требало да буде више од једне-две колоне.

    Слично:

    Бошко Обрадовић: Да се пониште избори
    У Србији председник — каписла за промене
    Српске странке — безидејно, корумпирано, истрошено
    Терор прелетача пред суд гласача
    Није важно ко ће водити, већ како ће водити Србе
    Тагови:
    избори за председника Србије, Саша Јанковић, Вучић Александар, СНС, парламентарни избори, опозиција, протести, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога