Слушајте Sputnik
    Марин ле Пен на гласачком месту

    Француски избори — апокалипса ЕУ?

    © AP Photo / Frank Augstein
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    2361

    Хоћемо ли после 7. маја и другог круга избора у Француској читати наслове: Француска нови савезник Русије у Сирији, Француска сахрањује ЕУ и евро, или чак — Француска напушта НАТО? Да ли ће избори у Француској донети апокалипсу Европској унији?

    Ако се може судити по западним медијима — хоће, у случају да победи било ко осим Емануела Макрона, независног кандидата и лидера на брзину формираног покрета „У покрету“.

    Западни медији здушно звоне на узбуну: Француска гласа, а на коцки је судбина читаве Европе, избори су битка над биткама у походу Европе против популиста! Није ни чудо, јер од четири кандидата која имају готово изједначене шансе за пласман у други круг, троје би, ако победе, направило кардинални заокрет у политици Француске. Од то троје, двоје доводе у питање пројекат јединствене Европе. А нема ЕУ без Француске.

    ​За Брисел би, јасно је, у фотељи француског председника једино прихватљив био Емануел Макрон, кандидат левог центра, ког с друге стране у Москви доживљавају као француску Хилари Клинтон. Јер он не само да, благо речено, не обећава пријатељске односе с Русијом, него је по већ опробаном рецепту оптужио руске хакере за напад на компјутере своје партије.

    Некадашњи Ротшилдов банкар и бивши министар економије код председника Франсоа Оланда који је напустио владу крајем 2016. да би се посветио свом покрету нуди континуитет политике актуелног француског, па и западног естаблишмента. Како показују анкете, за врат му дише „вечито друга“ кандидаткиња Националног фронта Марин ле Пен, која јаше на таласу антиисламизма, антимигрантских и анти-ЕУ расположења.

    Залаже се за зближавање са Русијом, а већ је отворено позвала да се прихвати да је Крим део Русије. Републиканац Франсоа Фијон, који неки проценат каска за ово прво двоје и ког зову „Путиновим пријатељем“, током предизборне кампање назвао је Крим историјски руском територијом. „Узалуд се инатимо и говоримо да Русија треба да напусти Крим. То се никада неће десити“, рекао је Фијон у интервјуу за „Фигаро“. Али до јуче фаворит у трци, заплео се у политичке скандале које су му, како се спекулише, преко ноћи приредили представници система.

    ​Карте политиколозима, букмејкерима и инвеститорима додатно је промешао и четврти по анкетама Жан-Лик Меланшон, кандидат лево радикалне Партије левице. Неочекивана политичка звезда у успону, Меланшон је спреман за дијалог с Русијом а предлаже организовање велике међународне конференције да би се учврстио постсовјетски светски поредак.

    Тројици последњих кандидата, поред мање или више проруске политике, заједничко је и да су противници независног Косова или барем, као Фијон, указују на опасност тог преседана. Најрадикалнији у томе је Меланшон који каже да као европски посланик никада не гласа за било који текст у коме се помиње Косово јер га не признаје. С друге стране, у склопу редефинисања граница подржава независност Републике Српске.

    Драматичности избора свесни су, нема сумње, и француски бирачи, отуда редови за гласање. Усијање је никад веће, баш као и подељеност у колевци европске демократије. Али како год се завршили избори у Француској у другом кругу, тренд растуће свести о потреби повратку националној политици озбиљно је нарушио привлачност европског пројекта. Европом се шири неподношљива лакоћа евроскептицизма.

    Све је више оних који не маре за мишљење Брисела и који постају свесни да им аутистична европска бирократија, огрезла у сопствено самољубље, неће решити проблеме већ ће их у најбољем случају гурнути испод тепиха ако не и погоршати — тек да би имала чиме да се бави и да докаже да се без ње не може. Зато ће бити и све више оних који ће поступити као македонски председник Ђорђе Иванов који је трипут рекао „не“ европским званичницима — Јоханесу Хану, Федерики Могерини и Доналду Туску када су му тражили да додели мандат за састав владе лидеру СДСМ-а Зорану Заеву. Друго је питање колико ће га то коштати.

    Тагови:
    председнички избори у Француској
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога