Слушајте Sputnik
    Владимир ПутинВладимир Путин

    Како је Путин „завео“ опозицију

    © Sputnik / Сергеј Гуњејев © Sputnik / Алексеј Никољски
    1 / 2
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2641
    Пратите нас

    На председничким изборима у Русији, заказаним за март идуће године, за Владимира Путина спремно је да гласа 70-75 одсто бирача. Та „Путинова већина“, како их називају социолози, не види алтернативу актуелном председнику, а значајан део њих и не зна за кога би гласао у случају да Путин не уђе у председничку трку.

    Другачије речено, код њих важи правило: „Или Путин, или нико“, иако се он још није изјаснио о томе да ли ће учествовати у предстојећој председничкој трци.

    Такве податке је у свом последњем извештају представио Фонд за развој цивилног друштва (Форго). Аналитичари тог фонда су дошли до закључка да су економске потешкоће и санкције само још више окупиле умерено-конзервативно бирачко тело око председника.

    Другим речима, „Путинова већина“ антируске санкције не доживљава као проблем, већ као прилику за развој виталних сектора руске економије, индустрије и пољопривреде.

    Већина Руса, 64 одсто њих, сматра да су највећа Путинова достигнућа присаједињење Крима и Севастопоља Русији, а такође и политика шефа државе у одбрамбеној и дипломатској сфери. Руси су уверени да у тим областима одлуке доноси лично Путин.

    Ови подаци указују на то да избори 2018. носе референдумски карактер, истичу социолози „Форгоа“ и додају да ниједан од могућих противкандидата на предстојећим изборима не може да парира актуелном шефу државе.

    „Мислим да је овакве резултате веома лако објаснити, упркос томе што постоје одређене критике грађана на рачун државних институција и Владе. Поверење према председнику остаје као према лидеру који води државу у правом смеру и због тога што код многих грађана постоји утисак да ће се цео систем срушити ако Путин оде. Зато многи подржавају Путина, тачније, ради очувања стабилности. Такође, некима се свиђа његов чврст и енергичан стил руковођења. Неки схватају да се за време Путина живи боље него деведесетих година, када се земља налазила у тоталној социјално-економској кризи и у стању пропасти. Сходно томе, Путина подржавају као човека који је обновио моћ државе. Део народа у Русији по инерцији подржава сваку власт која седи у Кремљу. У сваком случају, сасвим је природно што већина — две трећине грађана жели да Путин буде поново изабран за председника. Притом, може се очекивати и да ће рејтинг подршке порасти када почне изборна кампања и у случају да се у међувремену не догоди ништа катастрофално што би евентуално довело до неких промена“, каже за Спутњик Александар Шатилов, декан Факултета социологије и политикологије Финансијског универзитета.

    Шатилов истиче да су притисци Запада, санкције и финансијска криза само још више ујединили руски народ и консолидовали га око председника Путина.

    „То је особеност наше руске психологије. Друштво је спремно да се жали на власт када је ситуација у земљи прилично добра, мирна и задовољавајућа. Тако је, на пример, било 1986-1987. године, када још ништа није наговештавало крах Совјетског Савеза. А када неко врши притисак на наше руководство, дешава се управо супротно, нарочито ако то чине неке спољне силе. Другим речима, када се Русија налази на удару тих спољних сила и када на њу врше притисак, руско друштво се окупља и консолидује. Осим тога, шта год да се говори о санкцијама и њиховим негативним ефектима, којих без сумње има, сви примећују да се руске власти доста успешно носе са тим тешкоћама“, сматра је Шатилов.

    Аналитичари ФоРГО-а наводе да Путина тренутно подржава од 61 до 66 одсто бирача, а да би за њега, уколико се кандидује на изборима, могло да гласа 70 до 75 одсто. Очекује се да ће излазност на биралишта у марту идуће године износити од 67-72 одсто.

    Приликом припреме извештаја, стручњаци ФоРГО-а су анализирали податке социолошких истраживања, које су спровели Фонд „Јавно мњење“, Руски центар за изучавање јавног мњења (ВЦИОМ) и истраживачки холдинг Ромир, а такође су се позабавили и питањем како то да су стотине хиљада људи који су излазили на „антипутинске митинге“ 2012. године, постали његове присталице и гласачи?

    Одговор на то питање се приписује успесима које постиже руски председник у унутрашњој политици и међународној арени, нарочито када је реч о мировној операцији у Сирији и Путиновој борби против међународног тероризма.

    Међутим, социолози су дошли до закључка и да се састав „Путинове већине“ од прошлих избора променио. У Путинов табор су прешли људи који су раније гласали за његове противкандидате. Конкретно, 20 одсто бирачког тела Михаила Прохорова, 11 одсто „Праведне Русије“ Сергеја Миронова, 6 одсто бирача Либерално-демократске партије Владимира Жириновског и 4 одсто комуниста Генадија Зјуганова. Међутим, највећа група која се придружила „Путиновој већини“ чине они који раније нису излазили на изборе, а таквих је 25 одсто.

    Социолошка истраживања показују да највећу популарност међу Путиновим присталицама има лидер либерала Владимир Жириновски.

    Путина подржавају и млади и стари, у градовима и пре свега, селима. Према истраживању „Ромира“, уз Путина је 64 одсто младих, старости од 18 до 23 године, а према Фонду „Јавно мњење“ и ВЦИОМ-у и пензионери старији од 60 година (60 и 80 одсто).

    Највећу подршку Путин има у сеоским срединама (65-67 одсто) и вишемилионским градовима. У Москви и Санкт Петербургу Путина подржава 69 одсто људи. Најмању подршку има у градовима са популацијом до 50.000 људи — 59 одсто.

    „Мислим да је најинтересантнији податак у том извештају то што су млади спремни да гласају за актуелног председника, нарочито ако се зна да је то бирачко тело које је најактивније на интернету и које је углавном критички расположено и спремно да протестује. То је парадокс, али то говори о одређеној зрелости руске младежи, упркос томе што је младеж изложена различитим опозиционим идејама. Такав тренд се бележи на Западу и у Азији. Очигледно је да руска младеж није спремна да гласа против актуелног председника, и већина се према њему односи с поштовањем“, закључује Шатилов.

    „Путинова већина“ је, како се наводи, умерено конзервативна. Њихове главне вредности су јачање државе (82 одсто), миран живот (82 одсто), јачање одбране земље (69 одсто). Најважнији лични приоритети су им здравље (65 одсто) и раст прихода (60 одсто).

    „Путинова већина“ је, како објашњавају социолози, широка друштвена и политичка коалиција грађана, која представља практично све социјалне слојеве и групе руског друштва које су присталице Владимира Путина. Они деле његову идеологију, доследно подржавају његов програм и политички правац. То је најактивнији и најпримећенији део бирачког тела, око којег се јавља консолидација широких бирачких маса.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    истраживање јавног мњења, председнички избори, Комунистичка партија Русије, Јединствена Русија, Генадиј Зјуганов, Владимир Жириновски, Владимир Путин, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога