Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Електронске компоненте

    Епилог Санкт Петербурга — руски рецепт за освајање Србије

    © Pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1670
    Пратите нас

    Висока технологија за виши ниво привредне сарадње Србије и Русије. Оснивање заједничке специјалне економске зоне у Србији договорено на Петербуршком економском форуму, где је наша земља имала статус почасног госта, требало би управо то да значи.

    Коначно ћемо моћи да кажемо да ће привредна сарaдња Србије и Русије искорачити из домена робне размене којом смо, додуше у прошлој години могли да будемо задовољнији, као и руским улагањима. Ипак је то и даље мање од могућности, а поготово од очекивања која смо имали када је још 2000. године потписан Споразум о слободној трговини. Да смо за протеклих 17 година мало урадили на организацији производње за такорећи обезбеђено тржиште и прилагодили је његовим потребама излишно је и говорити.

    То је током трајања прошлогодишњег међународног економског форума у Санкт Петербургу признао и шеф српске дипломатије Ивица Дачић. На овом форуму он је био шеф политичко-привредне делегације Србије која је имала статус земље почасног госта.

    Да ли ће прекретница бити резултат нашег овогодишњег учешћа на форуму који је у претходних 20 година постао једна од водећих глобалних платформи где представници пословне заједнице разматрају кључне економске проблеме са којима се суочавају тржишта у развоју и свет у целини? И ове године је окупио око 10.000 учесника из око 130 земаља.

    Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је за Спутњик да Србија посебно представља погодности за инвестирање и велики потенцијал у сарадњи у области информационих технологија (ИТ). Указује на све већи интерес руских компанија у тој области које долазе у Србију да траже потенцијалне партнере.

    Зато је изјава потпредседник Владе Русије Дмитрија Рогозина о специјалној заједничкој економској зони у Србији за руске високотехнолошке компаније изненадила само мање упућене.

    О зони ће се конкретно разговарати на јесен на седници Руско-српске међувладине комисије.

    Коментаришући најаву оснивања заједничке зоне за руске високотехнолошке компаније у нашој земљи, економиста Исмаил Мусабеговић, професор Београдске банкарске академије, за Спутњик каже да то сматра добром идејом. Поготово, додаје он, што се види да је у последње време Русија технолошки напредовала, па да то само може да користи Србији.

    Он напомиње да зоне, без обзира на то да ли су офшор или индустријске, имају третман бесцаринске зоне. Представљају екстериторијалне области у оквиру којих стране компаније послују мимо прописа који важе у земљи у којој су.

    Било да се баве увозом, извозом, дорадом, прерадом, суштина је да оне углавном доносе своју технологију, а користе локалну радну снагу, наводи Мусабеговић.

    „У сваком случају, доприносе економској активности земље јер из те зоне неки производи одлазе и на домаће тржиште, учествује домаћа радна снага, а добро је и ако има домаћих сировина. Обично су извозно оријентисани у треће земље“, каже за Спутњик професор Београдске банкарске академије, истичући да је реч о доброј идеји.

    Корак даље у подизању привредне сарадње Србије и Русије подразумева и инвестирање руских компанија у Србију, али и обрнуто, као и формирање заједничких предузећа и заједнички излазак на трећа тржишта, најавио је министар привреде Горан Кнежевић, који је био део српског тима у Санкт Петербургу.

    Он је за Спутњик рекао да је и досадашња економска сарадња била на високом нивоу. Само током прошле године остварили смо више од две милијарде евра трговинске размене, а српски извоз је био 10 одсто већи на годишњем нивоу, док су руске инвестиције износиле око три милијарде евра.

    У наредних шест месеци могла би да буде реализована прошле године покренута иницијатива која би за резултат имала повећање српског извоза, објаснио је копредседник пословног савета за сарадњу између Србије и Русије и председник холдинга „ПСП — Фарман“ Бранислав Грујић. Реч је о томе да 10 одсто увоза руских енергената буде компензовано извозом производа из Србије у тој вредности.

    Тренутна вредност енергената који се увозе из Русије је између 2,1 и 2,2 милијарде долара и тим аранжманом руска страна би увезла нашу робу у вредности од 200 до 250 милиона долара, што би допринело смањењу нашег трговинског дефицита с Русијом.

    Округли сто „Србија—Русија, перспективе економске сарадње“, који је захваљујући позицији земље почасног госта Србија организовала током Петербуршког форума, био је добра прилика да укажемо на могућности. Пре свега на предности сарадње са Србијом, какве кооперанте компаније могу да нађу у нашој земљи и зашто је добро инвестирати у Србију.

    Томе је од велике помоћи био и штанд Србије на 250 квадрата централног сајамског простора, непосредно уз штанд града домаћина. Ту су посетиоци могли да се упознају са делатношћу наших најјачих компанија. Поред „ПСП — Фармана“, чија је основна делатност грађевинарство, по чему је већ годинама добро познат на руском тржишту, пословним људима на форуму су се представили и „Ер Србија“, Аеродром „Никола Тесла“, „Енергопројект“, „Телеком Србија“.

    Били смо на оку око 600 директора највећих светских компанија, а штанд су обишли бројни бизнисмени, али и високи званичници Русије и руских региона.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    ИТ, Међународни економски форум у Санкт Петербургу, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога