Слушајте Sputnik
    Мило Ђукановић

    Затвори па владај: Како сам осуђивао и пресуђивао

    © AFP 2018 / SAVO PRELEVIC
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    3322

    Превелики број имена људи који су од деведесетих до данас терани на суд јер су Ђукановићеви политички противници показује да је злоупотреба правосуђа дала резултат, а да је за све то време Запад упадљиво ћутао и све то гледао широм затворених очију.

    Одлуку административног одбора Скупштине Црне Горе о укидању имунитета посланику Демократског фронта Небојши Медојевићу аналитичар Александар Павић назива монтираним процесом јер је у тој држави једино битно да се одржи на власти екипа која је насилно и нелегитимно увела Црну Гору у НАТО.

    Тродеценијска црногорска власт, према мишљењу тамошњег новинара Матије Николића, процесима против лидера ДФ-а Андрије Мандића, Милана Кнежевића и Небојше Медојевића само повезује читаву историју толико дугих обрачунавања са политичким неистомишљеницима инструментализацијом и злоупотребом судства.

    Најгоре у свему томе је, наглашава Николић, што је тамошњим властодршцима све то давало резултат и полазило им је за руком да на неки начин отупе оштрицу опозиције.

    Дугачак списак који је уродио плодом

    „Прво политичко затварање десило се почетком деведесетих, кад је посланик Српске радикалне стране Аћим Вишњић назвао Ђукановића лоповом, али је у ћелији оставио ципеле које ће, како је рекао, послужити самом Милу“, подсећа Матија Николић за Спутњик.

    Наредни политички прогон који помиње Николић десио се после расцепа у ДПС-у 1996/97, односно председничких избора између Мила Ђукановића и Момира Булатовића. Тада је ухапшен један од најближих сарадника Момира Булатовића Емило Лабудовић, који је иначе био једна од најистакнутијих личности на тим демонстрацијама које су одржаване због крађе на тим изборима.

    „Мило је разбио те демонстрације полиције, а чак се говорило и о могућности грађанског рата јер је војска била на страни народа. Лабудовић је оптужен да је пуцао на једног од полицајаца који је лажно сведочио“, напомиње Николић.

    Индикативно је, иначе, додаје он, да су људи увек били осуђивани и пресуђивани због нечега другог, а не због оног што се чини да је у том тренутку било актуелно. 

    Наредни случај је група из Београда која је ухапшена и оптужена за диверзију 1998. да их је наводно послао тадашњи председник СР Југославије Слободан Милошевић како би срушио Ђукановића, али је, како сведочи Николић, све то имало политичку конотацију.

    „И онда једну читаву деценију не можемо рећи да је било тих политичких процеса. Негде 2010, 2011 почиње афера са Светозаром Маровићем, човеком који је идеолошки профилисао ДПС. Маровић је у колумнама на индиректан начин оптуживао Ђукановића да је инспиратор његовог хапшења“.

    У „Афери Маровић“ ухапшен је и његов брат, али и градоначелници Будве, Бара, Никшића, Берана. Сви су припадали ДПС-у, а та суђења су, указује Николић, касније послужила садашњем премијеру Душку Марковићу да говори: ’Ако хапсимо своје, можемо онда и неке друге‘“, указује Николић.

    „Имате Орхана Шахмановића, који је био председник Општине Плав и прекршајно је кажњен због злоупотребе положаја, односно због проневере 11.000 евра. Интересантно је да је Шахмановић био у Чеченији и срео се са Рамзаном Кадировом, кога је власт касније ставила на црну листу људи из Руске Федерације који не могу да дођу у Црну Гору“, наводи и овакав пример Николић.

    Осуђиван је и митрополит Амфилохије, суђено је и доктору Момчилу Вуксановићу, председнику Српског националног савета, због обнављања споменика јунацима Мојковачке битке, а најновији пример који наводи Николић јесте казна антинато активисти Марку Милачићу.

    Запад послушницима уши не заврћe

    „Морамо истаћи да није било довољне осуде из света таквог понашања судских власти у Црној Гори. Оно што одлично илуструје читаву ствар јесте јучерашња изјава једног од посланика ДПС-а, члана административног одбора који је рекао: ’Па ево, скинули смо имунитет како би отпочело суђење и како би Небојша Медојевић могао да докаже да је невин‘“, закључује Николић.

    Црногорска власт за све наведено има зелено светло од НАТО-а и главних западних држава, констатује Александар Павић и сматра да као такви могу буквално да поступају као што је Пол Пот поступао у Камбоџи, Запад апсолутно неће бити брига за то.

    „Битно је само да остане владајућа гарнитура која је спремна да диже руке кад год то Брисел, Лондон, Вашингтон или Берлин захтевају. Дупли стандарди су практично институционализовани што се Запада тиче. Тај цинизам западне политике који влада од краја Хладног рата у ствари је дестабилизовао цео међународни поредак“, категоричан је Павић.

    Међународних и етичких стандарда на које човек може да рачуна нема, него је све према Павићевом мишљењу инструментализовано у правцу ширењa моћи главних западних држава и глобалистичког естаблишмента који стоји иза свега.

    „Ово што се сад дешава у Црној Гори само је логичан наставак онога што је започето још 1991, 1992. у Југославији кад су потпирени пламенови грађанског рата и подстакнуте најекстремније и најрадикалније групе“, истиче Павић.

    Слично:

    Момир Булатовић: Сени мог оца маршираће у Бесмртном пуку у Москви
    Државни удар на опозицију — Мандић спрема контранапад
    Зашто је у ствари Мило непобедив? И до када...
    Вечерас на Спутњику: Ко где улази — Црна Гора у НАТО или обрнуто
    Тагови:
    Медојевић, Момир Булатовић, судови, Демократска партија социјалиста, Запад, демократски фронт, Мило Ђукановић, НАТО, затвор, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога