Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Аустралијски војници у саставу НАТО-а

    Америка спаја Балтик и Медитеран: Има још само једна препрека

    © AFP 2019 / SHAH MARAI
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    2859

    У стратегији одбране званични Београд се држи војне неутралности и безбедност осигурава кроз процес приступања ЕУ, насупрот новом македонском премијеру и црногорским властима који су одлучили да крену пут НАТО-а и тиме доводе у питање своје будуће односе са кључним европским земљама.

    Уколико у догледној будућности Македонија уђе у НАТО, сугерише за Спутњик професор безбедности Милан Мијалковски, Србија би, осим према Босни и Херцеговини, била потпуно окружена чланицама западне војне алијансе.

    „По свему судећи, Македонија ће ући пошто није битно испуњава ли или не испуњава услове, јер НАТО иде само на то да осваја територије. Тим поводом у Србији последњих година постоје поборници НАТО-а који нам сервирају којекакве, могу слободно да кажем, будалаштине, неке неосноване пројекције, да ћемо тако окружени морати да уђемо у НАТО“, напомиње Мијалковски.

    Забрињава трансформација НАТО-а од 1999.

    Уколико је НАТО одбрамбена организација, како тврди Члан 5 Вашингтонског споразума, каже даље Мијалковски, Србији би било много добро јер не угрожава ниједну чланицу НАТО-а. Ако, дакле, НАТО није агресорска организација, освајачка, субверзивна, зашто би Србија, пита овај професор, уопште бринула што ће бити окружена њеним чланица.

    „Међутим, НАТО је показао да нажалост није одбрамбена већ офанзивна агресорска организација и у том контексту ситуација може да буде безбедносно неповољна по међународни положај уопште и националну безбедност Србије. Наша безбедност може бити угрожена уколико рецимо НАТО буде инсистирао на унутрашњим решењима у Србији према њиховој пројекцији, која су супротна државним интересима“, прецизира Мијалковски.

    Не треба драматизовати евентуални улазак Македоније у НАТО, саветује овај стручњак, већ напротив, са НАТО-ом треба сарађивати исто као са ОДКБ-ом и у том контексту Србија нема ниједан разлог да мења војну неутралност нити спољну политику која је окренута и према Западу и према Истоку.

    „Значи, не треба хвалити НАТО, али треба имати у виду да опасност представља његова трансформација од 1999. наовамо, од одбрамбене у агресорску офанзивну организацију. Та чињеница забрињава, али ни Србија није више у ситуацији у каквој је била последње деценије 20. века, кад су практично све земље у свету повлађивале НАТО-у, у ствари Американцима“, тврди Мијалковски.

    Евентуалним уласком Македоније у НАТО, напомиње за Спутњик Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе, укупни положај Србије би, са једне стране, делимично био погоршан зато што би остала војно неутрална земља док други регионални актери приступају НАТО-у. С друге стране, додаје Пророковић, то што НАТО-у приступа Македонија неће драматично погоршати положај Србије која је ионако била у таквом окружењу.

    За Србију је, посматрано у геополитичком контексту, сматра Пророковић, значајнији био улазак Црне Горе у НАТО јер то у дугорочној перспективи омета њене акције које се тичу несметане трговине преко Јадранског мора, луке у Бару и даљег инфраструктурног повезивања.

    Међутим, указује он, кад говоримо о значајно ширем контексту геополитике Европе као целине, улазак балканских држава у НАТО ће имати велике последице по њих саме.

    Уз Ангелу је безбедније

    „Сједињене Државе позивају балканске државе у НАТО како би заокружиле концепт стварања ’Интермаријума‘, велике источноевропске географске целине која би се простирала између три мора и у геополитичком смислу раздвајала Немачку и Русију. Да је Америка далеко одмакла у томе показује не само посета Доналда Трампа Пољској него и пројекти који се тичу енергетских аранжмана у нашем делу Европе. Питање је само како ће на то гледати Немачка и Француска као кључне државе ЕУ“, наглашава Пророковић за Спутњик.

    Посматрано из ове перспективе, презира он, то је претња интересима ЕУ која у таквим околностима не може да планира да постане пол у мултиполарном свету јер би САД остале главни играч на Старом континенту, па се Немачка и Француска томе некако морају супротставити.

    „Тако да, за разлику од ’90-тих кад је улазак у НАТО гарантовао улазак у ЕУ, сад можемо доћи у потпуно обрнуту ситуацију да ово брзо приступање НАТО-у значи одлагање уласка у ЕУ“, подвлачи Пророковић.

    Притисака на Србију ће бити, сматра он, али посматрано у контексту заокруживања „Интермаријума“ као геополитичког простора који би се протезао од Балтика на северу до Медитерана на југу. У новој стратегији одбране која се спрема, Србија је себи поставила два циља, подсећа Пророковић. Прво је да се одржи војна неутралност, а друго да се њена безбедност гарантује кроз процес приступања ЕУ.

    „Дакле, насупрот новом македонском премијеру и црногорским властима који су одлучили да крену пут НАТО-а и тиме доводе у питање своје будуће односе са кључним европским земљама Немачком и Француском, Србија бира другачији пут. Жели да своју безбедност штити преко ЕУ ослањајући се управо на Немачку и Француску, НАТО остављамо по страни и сарађујемо са њим онолико колико је нужно“, закључује Пророковић.

    Оваква политика је, додаје он, корак ка стабилизацији, док је улазак НАТО корак ка дестабилизацији јер може доћи до напетости на самом континенту између старих чланица на Западу и нових чланица ЕУ и НАТО-а на Истоку.

    Слично:

    Криза у региону: Шта повезује Црну Гору и Македонију
    Трампа не занимају НАТО, ЕУ, Г7 — све решава у четири ока
    Порошенко је можда Туђман, али Путин није Милошевић
    Кључни човек који гура Путина и Трампа у загрљај
    Трамп са Русијом и Кином игра на „карту Кисинџера“
    Спрема се судар империја на Балкану
    Тагови:
    Интермедијум, македонија, Стратегија националне безбедности, ОДКБ, Балтик, приступање, Медитеран, Немачка, Америка, НАТО, Француска, Русија, ЕУ, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога