Београд+ 13°C
Ниш+ 14°C
Слушајте Sputnik
    Иран

    Тихи рат Америке и Ирана: Шта Вашингтон дели од фаталне грешке

    © AP Photo/ Ebrahim Noroozi
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    0 2616050

    САД су прошириле обим санкција против Ирана, додавши на црни списак још 18 организација и физичких лица. На списку се нашла и компанија „Аџили“, која се, према мишљењу америчких власти, бавила крађом америчких компјутерских програма у корист Ирана.

    Вашингтон је убеђен да је део украденог софтвера био продат иранским војницима и државним структурама које не могу да их добију редовним путем управо због санкција. Ирански хакери наводно користе сервере који се налазе у неколико западних земаља како би се бавили овим усавршеним видом крађе.

    Осим тога, на мети нових санкција се нашло и седам организација, пет приватних лица која подржавају Корпус чувара Исламске револуције, као и две организације које по мишљењу САД учествују у програму развоја балистичких ракета.

    Медији такође наводе да администрација Доналда Трампа разрађује пројекат нових економских санкција у односу на Иран.

    Бела кућа је уверена да Иран „остаје једна од најопаснијих претњи по интересе САД и регионалну стабилност“. 

    Овог 14. јула се навршило тачно две године откако је постигнут међународни споразум у вези са нуклеарним проблемом Ирана. Тада су у Бечу представници пет сталних чланица Савета безбедности УН и представници Немачке и Ирана усвојили Заједнички општи план деловања који је имао за циљ да одреди будућност развоја иранског нуклеарног програма под строгом контролом Међународне агенције за нуклеарну енергију.

    План је предвиђао да Иран испуни низ обавеза које се тичу реформи нуклеарне политике у складу са захтевима и стандардима Међународне агенције за нуклеарну енергију и у складу са међународним правилима која регулишу неширење нуклеарног оружја. Са друге стране, светска заједница и државе које су претходно увеле финансијско-економске санкције против Техерана управо у вези са његовом нуклеарном политиком требало је да укину рестриктивне мере и различита ограничења.

    Нешто касније је СБ УН у пуном саставу усвојио и Резолуцију 2231 која правно регулише и јача све одредбе Заједничког општег плана деловања. Тада се сматрало да је то победа светске дипломатије, али и не мање важна победа иранског и америчког спољнополитичког ресора. Аналитичари сада и сами већају шта ли ће Доналд Трамп у својој антииранској политици учинити у односу на нуклеарни програм.

    Куда може одвести овај тихи рат између Вашингтона и Техерана за Спутњик објашњава политички аналитичар и руски оријенталиста Владимир Сажин.

    „Са доласком Трампа у Белу кућу ситуација је почела да се мења. Доналд Трамп је много пута изјавио да Заједнички општи план деловања није победа америчка дипломатије, већ њена велика грешка. Чак се говорило и о изласку Америке из тог споразума, баш као што је до сада Америка већ напустила Париски климатски уговор и Транстихоокеанско партнерство. Та два споразума је Трамп такође врло гласно и јасно критиковао“, подсећа Сажин.

    Па ипак, ситуација са Заједничким општим планом деловања је помало другачија. Тема тог уговора нису ни тарифе, ни очување климе, већ нуклеарна безбедност и покушај контроле и неширења нуклеарног оружја.

    Излаз Вашингтона из тог „нуклеараног договора“ за собом би повукао и излазак Техерана, а самим тим би дошло до свих (не)очекиваних последица попут обнављања нуклеарног програма, нестанка механизама за контролу „фактора за обуздавање“.

    То би имиџу САД као чувара режима неширења нуклеарног оружја нанело ужасан ударац. Осим тога, Вашингтону је тешко да се заузме против Резолуције 2231 јер је она на неки начин чедо америчке делегације при СБ УН, подсећа Сажин.

    „Са друге стране Европа, односно ЕУ, увек је са великим очекивањима и надама гледала на Иран као на могућег партнера у својим пословним пројектима. Осим тога, укидање санкција које произилази из Заједничког општег плана деловања такође би донело користи и Кини, Јапану, Јужној Кореју, Индији, итд, јер су те дражве увек биле заинтересоване за развој економске сарадње са Ираном. У случају да САД изађе и из тог споразума, они рескирају да постану издајници у очима Европљани и Азијаца који су спремни да развијају мултилатерални дијалог са Техераном. Од јануара прошле године почела је имплементација одредби Заједничког општег плана деловања и паралелно са тим процес укидања санкција. Многе транснационалне компаније, па међу њима и аутомобилске и нафтне, већ су почеле да се враћају у Иран“, објашњава саговорник Спутњика.

    Полазећи од свега реченог, може се констатовати да САД тешко могу да се одлуче на излазак из тог споразума. Па ипак, обузет општом иранофобијом, Трамп и његова администрација коју подржава саудијски и израелски лоби, не може да смањи интензитет политичке, дипломатске и економске конфронтације са Ираном. Тим пре што нуклеарни споразум није обавезао Вашингтон да не уводи нове санкције против Ирана.

    Још једна критика на рачун Ирана од стране САД јесте подршка Техерана „међународном тероризму и непријатељском деловању“, како то сматрају у Вашингтону. Осим тога, америчка страна приговара Техерану због стања у области људских права и делатности према Сирији…

    „Делује да администрација Доналда Трампа нема намеру да одустане од политичко-дипломатског конфликта са Ираном. Иако ће, по свим индицијама, Трамп овим путем ићи веома пажљиво, без оштрих и наглих покрета. Осим тога, важно је да поводом иранског питања Трамп добије подршку Конгреса и свих других полуга власти и естаблишмента“, закључује Сажин.

    Тагови:
    САД, Иран
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога