Београд+ 14°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Ангела Меркел између Доналда Трампа и Емануела Макрона

    Ових шест кризних жаришта могу политичарима да упропасте лето

    © REUTERS/ John MacDougall/Pool
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    0 857410

    Портал „Политико“ издвојио је шест кризних жаришта у свету који имају потенцијал да избију у први план европске политичке карте наредних седмица.

    ПОЉСКА

    Европска комисија већ је изразила незадовољство због планова Владе Пољске о реформи правосуђа за које ЕУ верује да ће да угрози независност пољског судства.

    Пољски председник Анджеј Дуда потписао је закон који је усвојила владајућа конзервативна странка Право и правда и који министру правосуђа даје овлашћења да именује и смењује челнике основних судова у држави. Уколико тај потез изазове масовне протесте грађана и оштру реакцију полиције или прекомерну употребу силе, велике су шансе да би могла да реагује и Европска унија.

    Потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс рекао је у среду да се приближавамо тренутку покретања Члана 7, који прописује да се држави која крши владавину права може одузети право гласа унутар ЕУ. То је најстрожа казна коју ЕУ може да пропише некој чланици и досад још није била коришћена.

    ИТАЛИЈА И БАЛКАН

    Већ треће лето заредом Европа очекује прилив стотина хиљада миграната са Блиског истока и Африке. Иако је ЕУ постигла договор са Турском, Авганистаном и неколико афричких држава како би смањила број долазака избеглица на Запад, бродови и даље пристижу, нарочито у Италију.

    Немачка полиција испред биоскопа у ком се десила пуцњава 23.06.2016. године
    © REUTERS/ Rhein-Neckar-Fernsehen via REUTERS TV

    Мигранти су најосетљивије политичко питање у ЕУ. Имају потенцијал да сруше владе и одреде смер изборних кампања у Немачкој и Аустрији.

    Евентуални терористички напад у који би били укључени мигранти или ново масовно утапање могло би да долије уље на ватру на ионако заоштрене дебате о том питању.

    Уколико грађански рат у Сирији промени смер или турски председник Реџеп Тајип Ердоган одлучи да заоштри напету реторику са Немачком суспендовањем споразума о избеглицама са ЕУ, могла би да се понови 2015. година, када су милиони миграната изабрали балканску руту за пут до Немачке и других западних земаља.

    ЛОНДОН

    Парламентарна већина Терезе Меј могла би да се растопи на врућинама. Британска премијерка одржала се на власти после тесне изборне победе склапањем споразума са северноирским унионистима.

    То мирише на проблеме. Уколико би 15 или више посланика, као штосу у поверењу рекли новинарима, покренуло гласање о неповерењу Влади, Тереза Меј би могла експресно да се врати са годишњег одмора из Швајцарске и Италије.

    Пад Владе могао би да промени путању „брегзита“.

    КАТАЛОНИЈА

    Владајућа коалиција у шпанској покрајини Каталонији објавила је недавно да ће референдум о независности који намерава да организује у октобру одмах довести до проглашења независности уколико већина грађана буде „за“.

    Влада у Мадриду не гледа благонаклоно на такве потезе и запретила је да ће случај предати суду. Мало је вероватно да ће неко одступити. Можемо да очекујемо оштри вербални рат и масовне уличне протесте како се буде приближавао дан референдума и могућност изласка војске на улице.

    УКРАЈИНА

    Рат у Украјини носи све више жртава, а Запад оптужује Русију да је одговорна за ситуацију у Донбасу. Бела кућа озбиљно размишља о продаји оружја Украјини, рекао је у уторак нови амерички специјални изасланик Курт Волкер. То би могло да значи нову ескалацију сукоба.

    Нова ратна буктиња у Украјини засигурно би присилила многе водеће политичаре на напрасни прекид летовања.

    ХИМАЛАЈИ

    У току је оштри вербални рат између Пекинга и Њу Делхија због спорне територије на висоравни Доклам, коју својатају Кина и Бутан.

    Пре неколико дана Кина је упозорила Индију да „не изазива срећу“ потцењивањем одлучности Пекинга да сачува оно што сматра сувереном кинеском територијом, чиме су настављене тензије између два суседа. Кинески званичници су истакли спремност да обране територију по сваку цену.

    Кина и Индија су љути геополитички супарници који поседују нуклеарно наоружање. Ниједна страна не би имала користи од сукоба, али такође ниједна није спремна да попусти у том вербалном сукобу.

    Две земље већ су ратовале 1962. године, због још једног дела територије на Хималајима. Нови оружани сукоб није искључен.

     

    Тагови:
    кризна жаришта, политика
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога