Београд+ 3°C
Ниш+ 4°C
Слушајте Sputnik
    НАТО - илустрација

    Циљ НАТО-а: Прогутати све — постати „виртуелна“ држава број 1

    CC0
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    7563

    Ако једну државу чине власт, територија и становништво, да ли смо онда на путу да нас прогута једна нова визија устројства која нема до сада познате одлике државе, али су јој на располагању сви атрибути држава које су њене чланице?

    Неуморна тежња НАТО алијансе да се по сваку цену дочепа сваке државе на свету не може а да не изазове сумњу да ова војна организација има и нек више циљеве. Ако сагледамо чињенице да је НАТО распрострањен на 29 држава чија се укупна територија простире на више од 10.000.000 квадратних метара само у Европи — што копнене што водене површине, не рачунајући територију Америке и друге континенте — очито је да далеко премашује границе сваке суверене државе на свету.

    Економија ове војне организације има стални буџет од око 1,29 милијарди евра (1,4 милијарде долара), који се користи за финансирање војних операција и стратешких командних центара НАТО-а за обуку и истраживање. Алијанса такође има цивилни буџет од 234,4 милиона евра (252 милиона долара), који се углавном користи за финансирање штаба НАТО-а у Белгији (централа) и њених администрација. НАТО под својом командом има више од 120.000 војника који су распоређени у више од 74 државе у свету.

    Према званичним подацима Министарства одбране САД, који је и највећи платиша НАТО-а, у војним базама има највише америчких војника. Не треба да подсећамо да су све чланице НАТО-а своју војску и територију ставиле и под команду НАТО-а.

    Ако све ово узмемо у обзир, намеће се питање да ли НАТО у ствари постаје нека врста „виртуелне“ наддржаве.

    Са правног аспекта гледано, државом се сматра систем људи и функција који стварају правила обавезног понашања, а њихову примену обезбеђују принудном снагом којом располажу. Елементи државе су: власт, територија и становништво. Ту треба додати културу и идентитет. Такође државу чине и њен ваздушни, приобални, подземни и водени простор, ако га има.

    Професор геополитике Срђан Перишић са Факултета за међународну политику и безбедност, набрајајући свих пет елемента који једну државу чини државом, каже да НАТО има једну од главних елемента државности — територије.

    „На тим територијама на којима је НАТО, наравно, постоји одређена власт, али власт која није концентрисана директно у НАТО-у, него је концентрисана у елитистичким круговима Запада. Дакле, тај западни неолиберални естаблишмент у западним земљама — распоређен у разним клубовима и полутајним организацијама јесте власт НАТО-а. Међутим, иако нема све елементе државе, он јесте и може се назвати виртуалном државом јер има једну битну одлику државе, а то је територија. И НАТО се искључиво бори да ту територију шири. Зашто? Зато што је територија у основи политике. Не постоји политика у свету која није на некој територији“, објашњава наш саговорник.

    Он истиче да је задатак западних теоретичара који промовишу НАТО да што више територије заузму, посебно на простору Евроазије где се светска политика и води.

    „Покривањем целокупне територије Евроазије може да се остварити давнашњи сан идејних оснивача НАТО-а — Британаца и Американаца, а то је да ако Запад жели да остане економски, културно и политички доминантан у свету, мора да контролише тај простор. И зато је суштина прича у територији, у тој виртуалној држави која настоји да прогута све народе и друге државе“, истиче наш саговорник. Перишић каже да НАТО не занима никакво ширење демократије и подсећа да су у свој састав примили само због територије и државе које попут Црне Горе и Албаније, за које каже да је општепознато да су државе које имају везе са мафијама у Европи.

    Разлика између Хитлерове визије државе и визије НАТО-а је, наводи професор, само у томе што је први био расиста, што овима другима не може да се припише. Међутим, сматра, и једна и друга идеологија у својој основи има освајање територије. 

    Тагови:
    НАТО
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога