Београд+ 1°C
Ниш+ 2°C
Слушајте Sputnik
    Срби из Никшића

    Србе у Црној Гори може спасти само једна ријеч

    © Tanjug/ Срђан Илић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    61722

    Срби у Црној Гори су објективно мањински народ, а губе вријеме истрајавајући на нереалним захтевима док процес асимилације тече, каже новинар Донко Ракочевић поводом приједлога Демократског фронта за побољшање положаја српског народа у тој земљи.

    Ракочевић, дугогодишњи новинар „Новости“ и некадашњи уредник ревије „Исток“, који данас успјешно уређује портал „Седмица“, има предлог како побољшати положај Срба у Црној Гори. Ракочевић, који је препознат и као истакнути борац за права српског народа у Црној Гори, сматра да је решење надохват руке, али да Србима смета једна ријеч, а то је — мањина!

    Коментаришући Захтјев Демократског фронта за промјену Устава Црне Горе у четири тачке, како би било омогућено успостављање националне равноправности, наш саговорник оцењује да то није прави пут за побољшање права и положаја Срба у Црној Гори, јер прије свега нема упориште у реалности.

    „То што Демократски фронт тражи је немогуће остварити. Због нереалних захтјева, изгубили смо већ десет година од референдума, а по свему судећи изгубићемо још коју годину. Јер, практично је немогуће промијенити Устав у тим тачкама. Потребна је двотрећинска већина у Скупштини, и чак три петине на референдуму, и то од укупног броја уписаних бирача. Дакле, за предлог ДФ-а би требало да гласа 317.290 грађана, а колико је то нестварно, најбоље ће вам рећи податак да је за заједничку државу са Србијом на референдуму 2006. године, гласало 185.050 грађана“, прецизира Ракочевић.

    Стога главни проблем за даљу заштиту српског народа од асимилације у Црној Гори наш саговорник види у чињеници што значајан број Срба не жели да буде „мањински народ“.

    „Постоји сасвим једноставно решење. Члан 79 Устава Црне Горе, у чак 13 тачака, гарантује сва могућа права припадницима мањинских народа, што су већ у потпуности остварили Бошњаци, Албанци и Хрвати. Гарантује се тим чланом и све оно што Мандић тражи за Србе, сем назива ’конститутивни народ‘. И управо је у томе цијели проблем — значајан број Срба, као и прваци ДФ-а, не желе да се зову мањинским народом. А Устав Црне Горе уопште не познаје већинске нити конститутивне народе, већ само грађане и припаднике мањинских народа“, наглашава Ракочевић.

    Према његовом виђењу, Срби објективно јесу мањина у Црној Гори, па би самим прихватањем те реалности стекли сва могућа права, од права на употребу својих симбола, свог језика и писма, школовања по посебном програму, до сразмјерне заступљености у јавним службама и органима државне власти, као и специјалним везама са народима ван Црне Горе, са којима имају заједничко поријекло.

    Са друге стране, Ракочевић сматра да „истрајавањем на нереалним захтјевима“ Срби у Црној Гори само губе вријеме, док „процес асимилације свакодневно тече“.

    „Мени, лично, није никакав проблем да будем припадник мањине, јер то српски народ у Црној Гори фактички и јесте, а са друге стране не погађа ме ријеч — ’мањина‘, већ ме интересују конкретна права која из тога произилазе. Оним Србима којима та ријеч смета преостаје да се боре за промјену Устава за коју су шансе подједнаке као снијег у августу у Подгорици! Чак и да падне Ђукановићев режим, ситуација се по овом питању не мијења, јер Срби објективно не могу да обезбиједе ни половину поменуте бројке за промјену Устава“, сматра Ракочевић.

    „Колико у ДФ-у не познају ову проблематику показује и захтјев за уставно дефинисање ћирилице као службеног писма. А она то већ јесте, у члану 13 Устава се каже да су ћирилично и латинично писмо у потпуности равноправни. Истина, то се не поштује у пракси, али се инсистирањем на поштовању Устава може доћи до помака на овом питању“, закључује наш саговорник.

    Тагови:
    Срби, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога